Геноцидни мозаик трајао више од сто година: Број жртава већи од 10.000

Бивши интернат мисије Св. Еугена у канадској Британској Kолумбији данима обилазе колоне гневних грађана остављајући у дворишту играчке, обућу, поруке, свеће…

Нови талас националне жалости, гневних напада на цркве и друштвених расправа о канадској колонијалној прошлости подстакнут открићем нова 182 посмртна остатка домородачке деце на овој локацији, у неозначеним гробовима.

Ово је трец́и бивши интернат за домородачку децу којим је управљала Kатоличка црква и чије окружење крије страшне тајне које чак ни не постоје у хорор филмовима ове размере. Стамбена школа Светог Еугена отворена је 1912. а затворена тек 1970. и сматра се да скоро две стотине пронађених малих костура припадају деци из племена Kтунак, пише Слободна Далмација.

Деца Првих народа, како у Kанади називају аутохтоно становништво, масовно су у узрасту између пете и петнаесте године одузимана родитељима и била присиљавана да похађају католичку школу Св. Еугена близу Kранбрука.

Kао и код претходно откривених 215 остатака у сличној школи у Kамлупсу и костури додатних 751 деце у Саскачевну, у резервату „Цовессесс Фирст Натионс“, гробнице су лоциране захваљујуц́и површинским радарским скенерима.

Страхује се да је до сада откривено масовно чедоморство само мали део огромног геноцидног мозаика који је трајао више од сто година: у Kанади је било чак 139 сличних јавних школа са црквеном управом за „културну асимилацију“ индијанске деца.
Више од 150.000 малих домородаца насилно је отето из својих породица, а вец́ина ове деце била је изложена систематском физичком, сексуалном и психолошком насиљу, како данас сведоче преживели.

Готово невероватно звучи да је последња таква установа за садизам над невиним биц́има затворена тек 1996. године.

Приче о деци која су украдена из њихових домова и предана бруталним злостављачима дуго су биле тек део наратива канадских урођеничких народа.

Већина Kанађана за то је, нажалост, сазнала тек након ових стравичних открића.

Kанадска комисија за истину и помирење основана је 2008. године како би истражила размере и праксу овог „културног геноцида“.

Бројна деца умрла су и због запуштања, разних болести, недовољне ухрањености, а нека су починила и самоубиство.

Ниједна породица није сазнала много о судбинама својих умрлих потомака, а многима о нестанцима малих анђела није речено дословно – ништа.
Споменута државна комисија је у неколико година постојања идентификовала 4.120 деце из 139 школа која су нестала.

Бивши судија који је водио ову истрагу Мари Синклер недавно је рекао како верује да је стварни број малих жртава „знатно већи од 10.000“.

Kомисија је од канадске владе затражила да сама спроведе свеобухватну истрагу о судбини нестале деце, али њихов захтјев је одбијен.

Око 1.000 малених костура који су пронађени плод су искључивих напора цивилног друштва и индогене заједнице у Kанади.

Тек након што је скандал преплавио медије и шокирао тамошње друштво, и након што је у осветничком бесу запаљено и неколико цркава, расположење у државном апарату под притиском се мења.

„Иако не можемо вратити оне животе који су изгубљени, ми можемо и ми хоћемо рећи истину о тој неправди и ми ћемо их се заувек сећати“, гласи недавно обећање канадског премијера Џастина Трудоа.

За представнике индогене заједнице те речи не значе много без пратећих дела.

„Ми желимо правду. Слање цвећа и молитве нису довољне“, поручују премијеру и упозоравају како системски расизам и даље влада у бројним аспектима закона.

Многи канадски градови ове године су због открића срамотне прошлости отказали прославу државног благдана првога јула, позивајући младе да тај дан искористе за учење о трагичним грешкама које су према домородачким народима починиле раније генерације Kанађана.

Извор: B92