Геноцид у Андрићграду виде само унуци усташа

Режисер Емир Кустурица оциjенио jе да бошњачки интелектуалци упорно настоjе да дjецу бораца против нациста „реформишу“ у фашисте, а да геноцид у Андрићграду виде само они чиjи су се дjедови борили на страни нациста у редовима усташа и Ханџар-дивизиjе.

„Наjгласниjи борац против просвjетне и културне функциjе Андрићграда jе морално инсуфициjантни Сидран /тако га назива jедан сараjевски хегелиjанац/, коjи не документуjе геноцид о коме тако често говори него га истиче као опште мjесто, маше њиме и срозава га као и властити живот“, написао jе Кустурица у ауторском тексту обjављеном у београдскоj „Политици“.

Наводећи како jе „оваj духовни бескућник“ сугерисао да се Република Српска огради као Аушвиц и да се Андрићград претвори у музеj, Кустурица jе указао да то не би било паметно, и то „не само због тога што се зна како jе пропао Земаљски музеj у Сараjеву“.

Кустурица jе истакао да Сидранову сугестиjу не би било паметно остварити „наjвише због осветничке реторике коjа траjе већ двадесет година и коjа као да призива стварност коjу сугерише наслов филма Живоjина Павловића `Довиђења у следећем рату`“.

У тексту под називом „Кад jа пођох у Дизниленд“, Кустурица jе признао да га jе то што „неколико типова коjи представљаjу бошњачку елиту“ Андрићград називаjу Дизнилендом ниjе погађало све док ниjе открио да они у истом контесту „све чешће помињу и геноцид“.

„Интелектуалци из бошњачког корпуса виде будућност боље од мене. Они као да предвиђаjу како би и Дизниленд ускоро могао да уђе у фазу реформи. Као што реформишу државе, тако хоће да реформишу и нас, дjецу чиjи очеви су се борили против нациста“, указао jе Кустурица.

Он jе подсjетио да су се на страни нациста на Источном фронту борили „усташе и Ханџар-дивизиjа, заправо дjедови ових коjи у Андрићаграду виде геноцид“.

„Ако данас амнестирамо воjнике Вермахта, да ли ћемо дочекати да их jедног дана прихвати реформисани Дизниленд? Биће то рекламна кампања за неки већ проваљени бренд: `Нису то били лоши воjници, а изгледали су убjедљиво. Уосталом, носе шљем истог облика као данашњи НАТО воjници`“, навео jе Кустурица.
Он истиче да све зависи од ситуациjе на терену. „Да ли бошњачки интелектуалци вjеруjу да ће НАТО оваj пут стићи до Сибира, па ће послиjе оних 22 милиона Руса, коjи су погинули борећи се у Другом свjетском рату против нациста, усташа и Ханџар дивизиjом, постхумно прогласити нацистима?“, пита Кустурица.

Ако се то деси, Кустурица пита да ли вjеруjу да ће Хитлера гледати у Дизниленду као саобраћаjца коjи усмjерава Шиљу и Мики Мауса и води госте да има покаже стиjене из Охаjа и мjесто гдjе живе преостали Индиjанци.

Извор: АНДРИЋ ГРАД

Везане виjести:

Шта то дели Кустурицу и Хрвате – Jadovno 1941.

Андрићград – Обиљежавање стогодишњице Првог свjетског рата …

ПЛАНОВИ ЗА ПОЧЕТАК РАТА – Jadovno 1941.