„Газиместански говори“ са супротне стране

Фрањо Туђман: „НДХ ниjе била само пука квинслишка творевина и фашистички злочин, већ и израз повиjесних тежњи хрватског народа.“ (24. 02. 1990, Први општи Сабор ХДЗ-а)

Милан Кучан: „Захтевамо ИСКЉУЧИВО конфередативни статус, а ако га други не прихвате мораћемо да тражимо мjесто у Европи као суверен народ са своjом државом.“ (12. 07. 1990)

Алиjа Изетбеговић: „Уколико се Хрватска и Словениjа издвоjе, БиХ неће остати са остатком Југославиjе.“ (16. 09. 1990, Велика Кладуша)

Фрањо Туђман: „Оваква Хрватска држава нема увjете за живот, али Хрватска чак са границама бановине има.“ (1991)

Киро Глигоров: „Македониjа не прихвата ниjедан облик крње федерациjе, нити може да се сложи са предлогом асиметричне федерациjе“ (25. 02. 1991)

Алиjа Изетвеговић: „Због суверене БиХ jа бих жртвовао мир, а за таj мир у БиХ не бих жртвовао њену сувереност!“ (27. 02. 1991)

Стипе Месић: „Постоjећа Југославиjа више ниjе наша судбина и само по сопственоj вољи можемо у таквоj земљи даље да живимо“ (28. 05. 1991)

Алиjа Изетбеговић: „Босна jе суверена и таква ће и остати, jер иза тога стоjи наjвећи део њеног народа и међународна jавности.“ (12. 11. 1991)

Стипе Месић: „Мислим да сам обавио своj задатак – Југославиjе више нема и хвала вам лиjепа.“ (5. 12. 1991)

Алиjа Изетбеговић: „Ми нисмо имали другог избора него да тражимо независност и међународно признање. Ради се о томе да нам jе остао избор хоћемо ли бити независни и равноправни или да останемо у саставу Велике Србиjе. Ако федерална Армиjа покуша да нас нападне затражићемо помоћ од наших приjатеља, на првом мjесту од Турске. Тражићемо да се на границама БиХ поставе мировне снаге УН-а. У мировним снагама су неопходне и турске воjне jединице.“ (23. 12. 1991)

Харис Силаjџић: „Ми смо копиjа Турске коjа се отвара према Европи. Због тога придаjемо значаj приjатељству Турске и веруjемо да ће наше приjатељство користити Турскоj.“ (20. 01. 1992)

Фрањо Туђман: „Хрватска мора бити чврст ослонац за осигурање националних права и тежњи хрватског народа у БиХ.“ (24. 02. 1992)

Алиjа Изетбеговић: „У избору између мира и слободе, немамо никакве дилеме – определићемо се за слободу. У овоj борби нема предаjе, предаjа значи смрт!“ (15. 05. 1992)

Фрањо Туђман: „Господо, босанско-херцеговачко питање jе jедно од битних питања хрватског народа у цjелини, Републике Хрватске као суверене међународно признате државе и нека то схвате сви Хрвати у БиХ. То ниjе само питање Хрвата у БиХ, то jе проблем хрватске државе, хрватског народа у целини. Зашто? Зато што jе то и повиjесно и геополитички повезано са Хрватском због НЕПРИРОДНИХ граница садашње државе Хрватске, због БиХ овакве или онакве…“ (17. 09. 1992)

Стипе Месић: „Ви, Хрвати из исељеништва, Ви сте омогућили своjим судjеловањем у одбрани Хрватске, Ви сте одлучили ту судбоносно битку, ми тамо у Хрватскоj и Ви овде као наша РАТНА индустриjа удружени могли смо ослободити до сада два трећине Хрватске, а Бога ми ћемо и ону jедну трећину. И не само ту трећину, морамо рећи да ћемо заjедно са муслиманима ослободити БиХ jер Хрватска не може без БиХ нити БиХ може без Хрватске.“ (1992)

Алиjа Изетбеговић: „Ми би дали предност преговорима само ако би преговорима могли да постигнемо оно што воjно желимо да постигнемо.“ (22. 06. 1992)

Стипе Месић: „У Другом свjетском рату Хрвати су два пута победили. Ми немамо разлога се никоме испричавати. Ово што траже од Хрвата – аjде идите клекнути у Јасеновац. Ми немамо пред ким шта клечати. Ми смо два пута победили, а сви други само jедном. Ми смо победили 10. травња када су нам Силе Осовине признале Хрватску државу и победили смо jер смо се на краjу рата опет нашли за побjедничким столом.“ (1992)

Фрањо Туђман: „Хрватска jе била заинтересирана за то да се БиХ АКО ЖЕЛИ ОПСТАТИ уреди тако да хратски народ у њоj буде суверен да на његовом подручjу нема никакве друге власти до ли ХРВАТСКЕ власти.“ (1993)

Фрањо Туђман: „Сретан сам што нисам ожењен Српкињом или Жидовком.“ (изjава за сва времена)

Извор: