Члан ратног Предсjедништва такозване РБиХ Еjуп Ганић саслушан jе данас у Тужилаштву БиХ због злочина у Добровољачкоj улици у Сараjеву 1992. године, jавља извjештач Срне.
„У Тужилаштву БиХ разговарао сам о томе како се бранила БиХ 2. и 3. маjа 1992. године“, рекао jе Ганић новинарима и одбио да откриjе разлог и карактер тог поjављивања.
Он ниjе желио да даjе било какве коментаре у вези са предметом „Доборовољачка улица“.
Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић ниjе желио да новинарима саопшти никаве податке о току истраге у овом предмету, али како Срна незванично сазнаjе, истрага jе при краjу, а проводи jе страни тужилац Џод Роман.
Шеф Одjељења за ратне злочине у Тужилаштву БиХ Весна Будимир недавно jе предсjеднику Савеза логораша Републике Српске /РС/ Браниславу Дукићу потврдила да су интензивиране активности Тужилаштва БиХ на процесуирању ратних злочина над Србима током рата у БиХ.
МУП Републике Српске jош 27. априла 2005. године поднио jе Изjештаj, односно кривичну приjаву против 15 лица, за коjе постоjе основи сумње да су 2. и 3. маjа 1992. године у Добровољачкоj улици у Сараjеву учинили по jедно или више кривичних дjела ратног злочина.
У Добровољачкоj улици убиjено jе 42, рањено 73 и заробљено 215 припадника ЈНА, коjи су психички и физички злостављани противно правилима међународног хуманитарног права, одредбама закона, Женевских конвенциjа и допунских протокола.
Од тог броjа, 2. и 3. маjа 1992. године у Сараjеву jе, приликом напада jединица Териториjалне одбране /ТО/ РБиХ, убиjено 10 официра, 28 воjника и четири грађанска лица на служби у ЈНА, од чега jе Срба било 32, шест Хрвата и четири муслимана-Бошњака.
Осим напада 3. маjа 1992. године у Добровољачкоj улици, у Сараjеву 2. маjа те године извршени напади на Дом ЈНА, санитетска возила ЈНА са jасним обиљежjима црвеног крста, возила за превоз хране и на Воjну болницу.
Република Србиjа jе расписала потjерницу за 19 држављана БиХ осумњичених за злочин у Добровољачкоj улици.
Међу лицима са потjернице налази се и Еjуп Ганић, коjи jе 1. марта прошле године био ухапшен на аеродрому Хитроу у Лондону, али jе пуштен уз кауциjу, након чега jе ослобођен одлуком Вестминстерског суда.
Србиjа jе расписала потjерницу и за Стjепаном Кљуjићем, Мустафом Хаjрулаховићем Талиjаном, Заимом Бацковићем, Хасаном Ефендић, генералом Јованом Дивjаком и другим.
Виjеће за ратне злочине Вишег суда у Београду покренуло jе у децембру 2008. године истрагу против Ганића због основане сумње да jе непосредно, заjедно са другим лицима, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу jединица ЈНА из БиХ, издавао наређења за нападе на обjекте ЈНА у Сараjеву – воjну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и воjну колону у Добровољачкоj улици у Сараjеву, почетком маjа 1992. године.
Рjешењем о провођењу истраге, Ганићу се стављаjу на терет три кривична дjела – ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убиjање и рањавање неприjатеља и употреба недозвољених средстава борбе.