Гајдобра је родна и добра грана херцеговачког бића, његов духовни и земни пелцер у равној Панонији који до данас златне јабуке рађа. Србији је даровала 39 доктора наука и 37 државних репрезентативаца, од тога 19 универзитетских професора.
Правилна ијекавица српског језика, основна школа „Алекса Шантић“, библиотека „Јован Дучић“, трг и споменик војводе Луке Вукаловића, храм Светог Василија Острошког, народ здрав, лијеп, стасит и витак…
Гајдобра – Херцеговина што је као птица слетјела на кукурузна поља и нестајне бразде Српске Војводине.
Не знам да ли је и ова изрека настала у Гајдобри, а лако је могла. Тада се свуда међу нашим колонистима могла чути.
Наиме, послије насељавања српског народа из Херцеговине у Банат, Бачку и Барању свега је било само лагодности није. Требало је градити и сијати, радити и живјети, али најтеже се било навићи.
На почетку и поврх свега болио је у грудима онај пусти камен. Остале очи без горских висина и небеских плавина, без каменитих чистина. А свуда около равно и каљаво, немаш зашто оком запет, немаш на чем ноге пропет.
Неки су се вртали чим спустише завежљај на земљу што им је нова држава уступи на корист.
А они који остадоше дању су тежачили, а ноћу Херцеговину сањали. У сновима су колали „с вилама и стухама“ по долима и торима, по врлетима и подима, гумнима и стублима, која им „доље“ осташе.
А када након годину-двије поједини кренуше да обиђу родбину, те извјесте како су се обикли на „новој земљи“, народ је пред њих излазио и кумио их да поздраве „све наше доље“. Један старина пружио је путнику руку и топло га замолио: „Синко, поздрави ми прво брдо!“
На позив Српске православне црквене парохије Гајдобра, Мјесне заједнице Гајдобра, народа Гајдобре и свештеника Александра Брашанца, изложба „Пребиловци“, аутора Драгослава Илића и Предрага Лоза, свечано је отворена 23. новемра 2018. године у подручној библиотеци „Јован Дучић“ у Гајдобри. Носилац пројекта ове изложбе је УГ Јадовно и КЦ Нови Сад.
Дјечак са завратом у златовезној душанки и дјевојчица са ћурдијом и тканицом под пафтом служили су хљеб и со, дочекујући добродошлицом све који су се те вечери сабрали око иконе Светих пребиловачких новомученика.
Свечаност је започела молитвом и благословом свештеника Александра Брашанца, који је поздравио госте и присутни народ исказавши радост због уприличене изложбе, а потом изложио бесједу.
Ђаци Основне школе „Алекса Шантић“ из Гајдобре уз савјете наставника историје Анђе Шушић припремили су емотиван и лијеп рецитал у спомен на страдалу пребиловачку дјецу и њихове мајке.
Гајдобранка Дара Крунић казивала је пјесму „Пребиловци“, српског пјесника Драгомира Дујмова, који живи у Будимпешти, а чији преци потичу из Херцеговине.
О српском искуству геноцида и васкрсења у Херцеговини говорили су Миленко Јахура, предсједник Српског националног друштва „Пребиловци“ и Горан Лучић, као потомак преживјелих у усташком геноциду (1941.-1945.), те као публициста који је сабрао искуства геноцида у Херцеговини, одразе његових посљедица и слике савременог стање на просторима геноцидног извршења.
Ово вече сабрања око својих светих пјесмом су украсили чланови пјевачке групе „Звуци с камена“.
Домаћин вечери био је проф. Јово Радош који је госте братски и срдачно дочекао, а онда их испратио са херцеговачком гангом: „С добром пошли браћо Херцеговци!“
Вели нек` знате да сте били у Гајдобри!
Aутор: Г. Л.
Везане вијести:
ГАЈДОБРА, 23.11. 2018. ГОДИНЕ: Отварање изложбе „Пребиловци“
Јахура: Пребиловци су уjединили Херцеговце са обе стране …
Пребиловци, 9. август: Литургиjу у славу Светим Пребиловачким …