Franjo Tuđman na Goli Otok poslao 7.000 oficira JA

„… Nedavno je baš u Glini, u kojoj je Nazor 1944. godine održao  svoj istorijski govor, održan pomen žrtvama ustaškog terora (1200 poklanih ljudi, žena i dece u glinskoj crkvi), a da na tom pomenu, bar iz pijeteta ili iz minimuma civilizacijskog ponašanja, nije prisustvovao nijedan predstavnik zvanične hrvatske države. Nije bilo ni članova CK SKH, ni Tuđmanovih hadezeovaca. Ta sramota je za komuniste utoliko veća jer je Nazor govorio u njihovo ime, a za Franju Tuđmana zato što je u to vreme bio saradnik Josipa Broza. Njegovo odsustvo, međutim, može se shvatiti jedino činjenicom da on sebe više ne smatra Brozovim već Pavelićevim sledbenikom, što je jasno demonstrirao obeležavanjem 45. godišnjice ‘stradanja’ jedne grupe ustaških koljača od strane partizana na Blajburškom polju, što je, po rečima generala Milana Baste, koji je učestvovao u tim događajima, čista izmišljotina.

To obeležavanje pod naslovom Zadušnice za stradale, a pod pokroviteljstvom katoličke crkve i Glasa koncila, samo je obnova ustaštva, o čemu govore i činjenice ko je prisustvovao tom skupu. Prisustvovali su predstavnici HDZ-a, Stranke prava, Hrvatske socijalno-liberalne stranke, Hrvatske demokratske kršćanske stranke, te brojni ekstremni ustaški emigranti iz čitavog sveta. Među govornicima našli su se bivši ustaški satnik Dinko Šakić, pomoćnik komandanta logora Jasenovac, zet Ante Pavelića dr Srećko Pšeničnik, Hasan Selimović, član poglavnikovog zdruga, fra Tomislav Duka, zločinac Mileta Bošković i drugi.

Ovu priliku Tuđman je iskoristio i za promovisanje svojih kominternovsko-ustaških ideja, što je u svakom slučaju ravno javnom skandalu bar iz dva razloga. Prvo, dr Franjo Tuđman nije bio običan Brozov general, već načelnik Personalne uprave u Ministarstvu narodne odbrane i desna ruka generala Ivana Gošnjaka sa kojim je, naravno, uz blagoslov Josipa Broza i Politbiroa CK SKJ učestvovao u stvaranju Golog otoka i kao vojni personalac slao ljude u sigurnu smrt. Nedavno je objavljen podatak (a Tuđman ga nije demantovao) da je lično on, Franjo Tuđman, na Goli otok poslao 7.000 (sedam hiljada!) oficira i da su svi stradali, neki su, kaže se, ubijeni, neki osakaćeni, neki izludeli, a neki poumirali.

U sklopu ovih kontroverzi, dr Franjo Tuđman je, da bi, valjda, utemeljio svoje ustaško opredeljenje izašao i sa monstruoznom ‘tvrdnjom’ da su u logoru Jasenovac ‘pomiješane kosti logoraša i njihovih ubojica’. Pošto mu taj ‘dokument’ ni u čemu nije bio ubedljiv, on je iskonstruisao totalno neodrživu laž da su posle završetka rata u Jasenovac dovođeni ustaše i tu ubijani. Tuđman je išao i tako daleko sa svojim falsifikatima, i to kao doktor istorijskih nauka, da je rekao da je logor Jasenovac služio i potrebama Jugoslovenske armije, a kao general Josipa Broza znao je da je logor do temelja uništen čim su ga napustili ustaški zločinci. Poslednji tragovi logora uništeni su po nalogu Vladimira Bakarića i Steve Krajačića. Ali, da ne upotrebimo samo naše domaće izvore, da to nekome ne bi ličilo na pristrasnu optužbu, po pisanju pariskog nedeljnika Nuvel observater Tuđman se prikazuje kao čovek koji je sa ortodoksno komunističkih prešao na fašističke i ustaške pozicije, postao je vođa proustaške HDZ stranke za koju tvrdi da vuče korene od hrvatske katoličke i nacinalističke države koja je između 1941. i 1945. godine okrvavila ceo taj kraj Jugoslavije.

I ovaj pariski nedeljnik, kao i čitava demokratska evropska štampa, preneli su izjavu Franje Tuđmana da je ‘Nezavisna Hrvatska Država, koju je stvorio Hitler, odgovarala istorijskim težnjama hrvatskog naroda’…“

(Odlomci iz knjige SAMI PROTIV SEBE, ustaštvo u književnosti, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991)

Autor: I. Brezac

Izvor: INTERMAGAZIN