Фрањо Туђман на Голи Оток послао 7.000 официра ЈА

„… Недавно је баш у Глини, у којој је Назор 1944. године одржао  свој историјски говор, одржан помен жртвама усташког терора (1200 покланих људи, жена и деце у глинској цркви), а да на том помену, бар из пијетета или из минимума цивилизацијског понашања, није присуствовао ниједан представник званичне хрватске државе. Није било ни чланова ЦK СKХ, ни Туђманових хадезеоваца. Та срамота је за комунисте утолико већа јер је Назор говорио у њихово име, а за Фрању Туђмана зато што је у то време био сарадник Јосипа Броза. Његово одсуство, међутим, може се схватити једино чињеницом да он себе више не сматра Брозовим већ Павелићевим следбеником, што је јасно демонстрирао обележавањем 45. годишњице ‘страдања’ једне групе усташких кољача од стране партизана на Блајбуршком пољу, што је, по речима генерала Милана Басте, који је учествовао у тим догађајима, чиста измишљотина.

То обележавање под насловом Задушнице за страдале, а под покровитељством католичке цркве и Гласа концила, само је обнова усташтва, о чему говоре и чињенице ко је присуствовао том скупу. Присуствовали су представници ХДЗ-а, Странке права, Хрватске социјално-либералне странке, Хрватске демократске кршћанске странке, те бројни екстремни усташки емигранти из читавог света. Међу говорницима нашли су се бивши усташки сатник Динко Шакић, помоћник команданта логора Јасеновац, зет Анте Павелића др Срећко Пшеничник, Хасан Селимовић, члан поглавниковог здруга, фра Томислав Дука, злочинац Милета Бошковић и други.

Ову прилику Туђман је искористио и за промовисање својих коминтерновско-усташких идеја, што је у сваком случају равно јавном скандалу бар из два разлога. Прво, др Фрањо Туђман није био обичан Брозов генерал, већ начелник Персоналне управе у Министарству народне одбране и десна рука генерала Ивана Гошњака са којим је, наравно, уз благослов Јосипа Броза и Политбироа ЦK СKЈ учествовао у стварању Голог отока и као војни персоналац слао људе у сигурну смрт. Недавно је објављен податак (а Туђман га није демантовао) да је лично он, Фрањо Туђман, на Голи оток послао 7.000 (седам хиљада!) официра и да су сви страдали, неки су, каже се, убијени, неки осакаћени, неки излудели, а неки поумирали.

У склопу ових контроверзи, др Фрањо Туђман је, да би, ваљда, утемељио своје усташко опредељење изашао и са монструозном ‘тврдњом’ да су у логору Јасеновац ‘помијешане кости логораша и њихових убојица’. Пошто му тај ‘документ’ ни у чему није био убедљив, он је исконструисао тотално неодрживу лаж да су после завршетка рата у Јасеновац довођени усташе и ту убијани. Туђман је ишао и тако далеко са својим фалсификатима, и то као доктор историјских наука, да је рекао да је логор Јасеновац служио и потребама Југословенске армије, а као генерал Јосипа Броза знао је да је логор до темеља уништен чим су га напустили усташки злочинци. Последњи трагови логора уништени су по налогу Владимира Бакарића и Стеве Kрајачића. Али, да не употребимо само наше домаће изворе, да то некоме не би личило на пристрасну оптужбу, по писању париског недељника Нувел обсерватер Туђман се приказује као човек који је са ортодоксно комунистичких прешао на фашистичке и усташке позиције, постао је вођа проусташке ХДЗ странке за коју тврди да вуче корене од хрватске католичке и нациналистичке државе која је између 1941. и 1945. године окрвавила цео тај крај Југославије.

И овај париски недељник, као и читава демократска европска штампа, пренели су изјаву Фрање Туђмана да је ‘Независна Хрватска Држава, коју је створио Хитлер, одговарала историјским тежњама хрватског народа’…“

(Одломци из књиге САМИ ПРОТИВ СЕБЕ, усташтво у књижевности, Дечје новине, Горњи Милановац, 1991)

Аутор: И. Брезац

Извор: ИНТЕРМАГАЗИН