Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Ово је мајка Сока из Прњавора. Жена са лицем туге. Мајка која чека сина. Старица која се нада. Она која се не предаје. Мајка која умире у нади. Сока. Храбра и усамљена. Таква је укратко и била. Избораног лица, отупелих очију. Уморна од чекања. Пуна надања свакога дана чекала је да се син Живадин врати са Кајмакчалана. Веровала је да ће доћи и када се последњи војник вратио са фронта. Сваке ноћи, клечећи испред кандила, молила је Бога да јој чува и врати храниоца. Чекала је мајка сина да се јави. У тој вери је и умрла.
Када је први комшија из Прњавора дошао да јој јави да је син Живадин погинуо на Кајмакчалану, видевши Соку, није имао срца да јој саопшти болну истину. Она је, верујући да је жив, до краја живота сваки дан спремала ручак за свог сина и излазила на шор надајући се да ће наићи. Међутим, он се никада није вратио“, прича Лазар Јахурић.
Данас њена слика стоји у спомен соби у ресторану Планинарског дома на Церу. Она је симбол наде, вере и љубави какву само мајка може да има, преноси “Дистрикт”.
Извор: БЛИЦ
Везане вијести:
Потомци о прецима: Радојка Ристивојевић из Смедерева
Споменик деди хероју нашли после 100 година
Како су сељанке из околине Сарајева подигле буну 1917 године
