Фонд: Дане Мирић Миланковић – родна Крбавица

Архив Срба у Хрватскоj у свом саставу има фонд коjи бисмо жељели истакнути. Изузетну   част учинио нам jе г.Дане Мирић Миланковић  повjеривши Архиву на чување све своjе записе о родноj Крбавици.

У прилогу jе и  Монографиjа –Крбавица-  у коjоj читамо да jе посвећена:

-Свим генерациjама Крбавчана  коjи су стољетним мукотрпним и поштеним радом, слободарским опредjељењем и љубављу доказивали како се воли своj краj и своjа домовина.

-Крбавчанима коjи су напустили огњишта своjих предака и отишли у друге краjеве наше земље и далеког свиjета.

-Крбавчанима коjи су у току народноослободилачке борбе, од 1941. до 1945., подниjели натчовjечанске напоре и дали велике жртве за слободу.

-Крбавчанима коjи су побjеди над фашизмом даровали животе 68 бораца и 187 жртава фашистичког терора и рата.

-Крбавчанима коjи су своjоj народноослободилачкоj воjсци дали своjу дjецу, пружили jоj уточиште и љубав, даровали посљедњи комад хљеба.

-Крбавчанима коjи су у своjе домове с љубављу примили борце, рањенике и избjеглице из других краjева.

-Крбавчанима коjи су као пионири, скоjевци, омладинци, чланови органа нове народне власти и друштвено-политичких организациjа били значаjни диjелови широке фронте бораца за слободу

-Палим борцима и жртвама фашистичког терора из других краjева Хрватске и Југославиjе коjи су погинули или умрли на подручjу Крбавице.

-Новим генерациjама Крбавчана – да знаjу хисториjу своjих  предака, као потицаj да развиjаjу традициjе свога краjа и да никада не забораве како су њихови претходници жуљевима и крвљу стварали живот  достоjан човjека.

Тужну причу има Крбавица. Трновит пут прошле су многе генерациjе кроз виjекове и много jе жртава пало за сретниjи живот у Крбавици. Монографиjа, коjу jе писало тридесетак Крбавчана као свjедочење о четири стотине година борбе за опстанак на том простору, истиче да jе средишњи догађаj и значаjна година за све, била 1941. Кажу да jе у Крбавици, као и циjелоj Лици, одувиjек живот био гола борба да се преживи. Али то jе била борба са сиромаштвом, са неимаштином против коjе су се бориле вриjедне руке. 1941. надвило се зло фашизма и смрти. Нема куће коjа ниjе била запаљена, огњишта коjе ниjе било разорено и породице коjа ниjе платила данак у крви. Г.Мирић jе подjелио са нама све своjе болне записе и успомене, па тако и богату фототеку.Уступио нам jе броjне  фотографиjе и уистину их jе потресно гледати. Када гледамо фотографиjе коjе приказуjу родитеље палих бораца и жртава фашизма како саде прва стабла у Спомен парку  у Крбавици, питамо се зар се све баш тако требало догађати. Успоређуjемо како jе некад, а како данас Крбавица изгледа?  

Нажалост, ако вас данас пут случаjно нанесе у том правцу и ако тамо застанете, онда ћете видjети истиниту причу- тамо се прекинуо живот!

А 1924.г., према Шематизму Српске Патриjаршиjе, Крбавица, са селом Трнавац, броjала jе 2 671 живих душа.

Хисториjа памти колико jе српски народ настрадао и коjа jе звjерства претрпио. Стога Архив Срба у Хрватскоj брине и сматра да сва та трагедиjа заслужуjе да се и данас обиљежава, као своjеврсни споменик људима и догађаjима.

Пише: Софиjа Пеjновић

(Архив Срба у Хрватскоj)

Везане виjести:

Страдања Срба на Јадовном и у Граду Госпићу – Пише: Софиjа Пеjновић

Фонд: Гоjко Матић – село Дивосело