Срећна сам јер видим да су у Српској и Србији жене режисери, глумци, продуценти веома заступљени у филмској уметности, истиче режисер и глумац Јелена Мила
Разговарао: Огњен БЕГОВИЋ
Режисер и глумац Јелена Мила, која је у Стокхолму основала „Балкан њу фестивал филм“, истиче да је њен умјетнички и професионални циљ да „српским филмом и српским језиком свијету приповиједа приче о Српкињама и Србима“.
„Већ пет година у Шведској реализујем пројекат који се зове `Банеф`, а првобитна идеја ми је била да организујем српски филмски фестивал. Ни данас нисам задовољна тим балканским префиксом, али желим да фестивалу дам шири уметнички контекст“, истиче она за Срну.
Мила, која је у Србији позната и као Јелена Иванишевић Пауновић, на свом фестивалу презентује филмове из цијеле БиХ – и Републике Српске и Федерације БиХ.
„Морам признати, у Стокхолму Хрвати имају своју публику, а Бошњаци своју. У сваком случају, ми желимо да наше филмове види што више Швеђана јер ми причамо нашу, српску причу“, поручује ова свестрана умјетница.
Према њеним ријечима, све Швеђане не занима Балкан, али постоје људи који воле, прате и знају шта се тамо дешава јер имају неку везу или балканско поријекло.
Она истиче да се Лена Ендре, позната шведска глумица, одушевила већ након првог гледања српских филмова на „Банефу“.
„Ендре је оценила да тамо где шведски филм стане – ту наставља и иде до краја – српски филм. Ваши људи, рекла ми је она, не плаше се смрти, о свему причају отворено, чак и о табу темама“, каже Мила.
Прошле године, одлуком жирија чији су чланови Швеђани, на „Банефу“ је побиједио филм „Исцељење“ аутора Ивана и Моње Јовић, који говори о српском монаху којем долази муслиман са болесним дјететом и тражи опроштај.
Мила са посебним задовољством наглашава да је са оснивачима, директором и селектором Међународног филмског фестивала „Први кадар“ Витомиром Митрићем и Александром Митрић Штифанић договорила сарадњу, тако да ће „Први кадар“ и „Банеф“ размјењивати кратке и документарне филмове…
„Банеф“ велику пажњу поклања нечему што се зове „сноуви“, односно едицији „Жене на филму – креативно повезивање“.
„Срећна сам јер видим да су у Републици Српској и Србији жене режисери, глумци, продуценти и слично веома заступљени у филмској уметности и да и о томе `Први кадар` заиста води рачуна“, истиче Мила.
Она је у оквиру 9. „Првог кадра“ извела монодраму „Челичне ратнице“.
„То је мој одговор на стереотип да су Срби кроз векове били терористи. Па ако су само они убијали и пљачкали током свих протеклих ратова, шта су им радиле жене које су се укључиле у отпор српског народа против непријатеља у Првом светском рату, балканским ратовима, Невесињском устанку…“, пита Мила.
За себе каже да се и данас у Шведској види као она лебдећа риба у филму Емира Кустурице „Аризона дрим“, која је свједок свега, али не може ништа да каже.
Мила најављује да ће још неко вријеме остати вјерна „Челичним ратницима“, али већ планира нову „велику причу о великој жени“, са којом дијели своје црногорске коријене, иако је рођена Београђанка.
„Ријеч је о Василији Вукотић и о Мојковцу, гдје се одиграла историјска битка која је веома важна, али неки и данас покушавају да је заобиђу. Доживљавам је као `мало Косово` јер је и данас нејасно ко је тада победио“, наводи Мила за Срну.
Она најављује да Његово високопреосвештенство митрополит црногорски Амфилохије и владика Јоаникије припремају обиљежавање стогодишњице Мојковачке битке, а да ће она реализовати проширену варијанту тог историјског догађаја, односно извести монодраму о Василији Вукотић.
Везане вијести:
У Београду постављена изложба фотографија из филма „Дјеца“
У Београду премијерно приказан филм „Дјеца“