arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (4)

Усташе кољу Србе

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.)

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 1. септембра 2016.године.

… Јанко Кошутић, повратник из Америке, имао је већи посјед у Прелошћици крај Сиска и тамо стално живио. У Глини је имао кућу у којој је Марко Вујасиновић имао трговину у Карловачкој улици. Дошао је на пар дана у Глину по најамнину за кућу, и тамо ухапшен.

Ђорђе Гавриловић, умировљени управитељ Дома малољетника у Глини, иначе учитељ, био је послије умировљења једно вријеме у Београду. Вратио се пар дана прије успоставе НДХ у свој стан у Глину и ту непознатог дана ухапшен и одведен.

У ову причу припада и умировљени биљежник Никола Јовић који је био међу онима који се првог дана спасио и остао жив јер га нису одвели. Ухапшен је касније, одведен и убијен.

(О судбини др Ђуре Сужњевића, Станка Ребраче-Шлика и Милоша Живковића било је речи у овом тексту – нап. С. Л.)

Слиједе примјери оних који су имали срећу да преживе глинску трагедију.

(О Никици Самарџији, који се спасио приликом одвожења на губилиште у Прекопу, такође је било речи – нап. С. Л.)

Перо Опајић, грађевински подузетник… био је упозорен од свог радника Стеве Врбанца из Скеле да се сакрије те ноћи јер предстоји хапшење. Сакрио се у пропуст крај његове куће у Карловачкој улици и тако се спасио. И свог сина Михајла-Брацу склонио је у двориште у шталу Никице Самарџије и ту је остао до јутра када се вратио кући мислећи да је опасност прошла. Међутим, усташе су водиле бригу кога нису у току ноћи нашли код куће па су у понедјељак ујутро поново дошли по оца и сина. Отац Перо је још у току ноћи одмах првим јутарњим влаком отпутовао за Карловац мислећи да му се син спасио. Касније се пребацио у Београд и тако остао жив. Сина Михајла-Брацу, иначе ђака, нашли су усташе, нажалост, код куће и одвели.

Милорад Медић-Мики био је у родитељској кући када су усташе у понедјељак ујутро око 8 сати дошли по његовог оца којег су и одвели. Мики је спавао у другој соби и како њега нису тражили а он се није појавио из собе, остао је у кући и није био одведен те преживио. Након мјесец дана успио се са пропусницом пребацити у Београд али је тамо нажалост убијен 1943. године.

Миленко Момић-Лимени, чиновник а познат и као центархалф ГШК-а, успио се спасити те ноћи и остати у Глини одакле је након неколико дана криомице отишао у Нову Градишку и тамо живио у току рата.

Мика Стовраг, банковни чиновник већ је био међу ухапшенима али је на интервенцију Пере Кухара, глинског кројача, успио чистим случајем бити пуштен и није те ноћи одведен у затвор и тако си спасио живот.

Милан Бракус спасио се јер је пијан те ноћи заспао на нечијој штали и није те ноћи био у својој кући. Касније је био ухапшен и на прозивци се сврстао међу Хрвате и тако опет успио остати жив.

Никола Јовић, умировљени биљежник, као старији човјек није излазио често из куће на улицу па су усташе приликом хапшења на њега заборавили и није одведен 11. на 12. маја те је том приликом остао жив, али не задуго јер је касније у јуну… одведен и стријељан исто у Прекопи.

Боро Меанџија био је упозорен предвечер од свог доброг школског колеге и пријатеља Златка Пинотића да се склони и да не буде у кући и то упозорење је послушао и остао жив.

Од хапшења се успио спасити и тако остати жив и ветеринар Марко Радојчевић кога је на вријеме упозорила наводно жена др Мирка Пука, Љубица с којом је овај био у пријатељским односима.

И старији син Петра Дупора успио се спасити и није одведен јер у вријеме хапшења није био у кући.

Посебно вриједи забиљежити и случај православног катехете Јована Лукића који је становао у Дупоровој кући. У вријеме почетка хапшења у недјељу навечер око 10 сати отпутовао је влаком из Глине за Црну Гору и тако остао жив. Његова супруга сутрадан 12. маја је поподне с дјецом и тада 13-годишњим Гојком Лончаром-Тољом отпутовала у Вир Пазар у Црној Гори.

Исто тако успио се спасити Дамјан Миљевић, официр бивше војске који је био у родбинским везама са Гојком Лончаром. Само неколико дана прије 11. маја отпутовао је из Глине и тако си спасио живот.

Поред ових познатих имена успио се спасити и један младић непознатог имена и презимена који је продавао воће на глинској тржници. У недјељу 11. маја навечер дошао је уморан с пута и однио воће у складиште које је имао у кући Шепарца у Карловачкој улици. Тамо је од умора легао на донесене вреће и заспао, а како се налазио у хрватској кући нитко није знао за њега и тако је остао жив…

У вријеме хапшења успјело се спасити на разне начине – скривањем, бјежањем или на други начин још неколико особа за које се касније установило да су остали живи. То су Перо Летић старији, Милош и Урош Пејић, Раде и Никола Чуповић, кројач Бркић и Божо Пјевац…

Посебно се мора забиљежити да је и опанчар у Карловачкој улици Хрват Ђуро Опачић успио у својој кући сакрити и спасити једног човјека чије име није познато.

У посебну групу… Глињана који су остали живи… спада Вељко Дракулић који је био резервни официр и у вријеме распада војске био заробљен и цијели рат провео у заробљеништву. У такве спада и Ђуро Вишњић, трговачки помоћник код трговца и пекара Бабића у Карловачкој улици. Био је у заробљеништву цијело вријеме рата и тек по повратку из заробљеништва у љето 1945. године на жељезничкој станици у Туропољу од једног Глињанина је дознао за судбину свих глинских Срба…

(Још су се неки Срби, а аутори их помињу, под разним околностима успели спасити, као Нико Лалић, Тошо Метикош, Миленко Томић, Јово Штековић… – нап. С. Л.) …

Трагедије појединих породица

Иако је приликом одвођења „на преслушавање“ било стално наглашавано да требају ићи сви „од 16 до 60“ година, то се у стварности није проводило. Одвођени су и дјечаци са 15 година а горње границе није било јер нитко старији није остао код куће па су и они преко 75 година одведени.

Ноћ 13. маја оставила је празне многе српске куће и завила у црно многе жене и мајке те бројне сестре тако да се не може издвајати у овом случају оне који су „прошли нешто боље“. Ипак вриједно је навести случајеве трагедија појединих породица чије су куће или станови стварно остали пусти…

(Наставиће се)

(Приредио: С. Л. ИНТЕРМАГАЗИН)

Извор: Интермагазин

 

Везане вијести:

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (1)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (2)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (3)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (5)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Сведочанство Љубана Једњака! (6)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (7)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених који су млађи од 18 година! (8)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених старијих од 60 година! (9)

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Privacy policy

Association of Descendants and Supporters of Victims of Ustashian Concentration Camps in Jadovno

Izdavačka djelatnost

  Рjешењем Министарства просвjете и културе Републике Српске броj 07.030-053-162-5/10 од 22.02.2010. год.

Kad se nebo srušilo

Zdenka Novak | Kad se nebo srušilo Zdenka Novak | When Heaven’s Vault Cracked Autorica

Sadržaj

Autorica Zdenka Novak, rođena 26. novembra u Zagrebu u imućnoj jevrejskoj obitelji, istinitu

Izrael

“Što je u jednom imenu?”, kaže Julija kad čuje da je Romeo jedan

Zagreb

U Zagrebu nakon četiri godine! U početku sam osjećala samo umor i neku

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika. Iako

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela sam

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​