Клинтон је упозорио да се рат у бившој Југославији мора зауставити. Да је ово рекао тамо негдје око Божића деведесет и треће ни по муке. Али ово је изговорио у јесен деведесет и пете када је у Босни замало па све већ било завршено
20. октобар 1995.
Раковачке баре код Бањалуке… Стоји жена… Избјеглица… Сама је са својим чемером… Прилазим јој… Хоћу да мало попричамо… Да нешто запишем… Невољно, али ипак прихвата мој приједлог…
– Тринаести пут бјежим. Из Ливна сам… Прво сам била у Чапразлијама, селу између Грахова и Ливна… А онда бјежанија… Долазим у Сајковиће, а потом у Црни Луг, Грахово Ресановце… Долази потом у избјеглички камп на Спортском центру у Дрвару… Послије ти ето Колунића, код Петровца, затим Велагића, Рамића код Кључа, Томине, Приједора, Омарске… И ево ме овдје у Раковачким барама… И свуда по десетак-двадесет ноћи… Не знам куд ћу сутра… Гдје ћу заноћити… На шта ћу наићи… Пусти ме више… Досадна сам сама себи… Терет сам и себи и теби и држави… Пусти ме молим те!
Сузе прекинуше причу несрећне жене… Одлази од мене блатњавим путем… Тамо према коњској запрези… Она јој је и родни крај и у њему остављена њива и уз њу онај гај пун младих буквића и ливаде и гробови предака… Све је то стало ту… У обичну коњску запрегу прекривену најлоном. Ко зна гдје ће сутра заноћити. Ко ће сутра са њом причати.
26. октобар 1995.
Бил Клинтон обратио се нацији тражећи подршку за слање око двадесет хиљада војника у оквиру мировне мисије у БиХ. Правдајући свој захтјев Клинтон је упозорио да се рат у бившој Југославији мора зауставити. То значи да се без Амера то не може учинити. Увијек они морају бити сваком лонцу поклопац.
Мало када раније није ме тако тешко погодило лицемјерје попут овога. Толико га је у обраћању америчког предсједника, да човјек просто да не повјерује да је то рекао први човјек најјаче земље свијета. Да је ово Клинтон рекао тамо негдје око Божића деведесет и треће ни по муке. Али ово је изговорио у јесен деведесет и пете када је у Босни замало па све већ било завршено… Када су се престали бројати мртви… Када су већ ударени кочићи новог разграничења… Када су борци зараћених страна већ код својих породица… Када су се, на свом стотинама километара дугом путу, на стотине хиљада избјеглица зауставиле и угнијездиле углавном под туђим кровом…
Знам да ме, Биле, нити можеш, а нити хоћеш чути. Јер ја сам само једна мрља ове несрећне земље. Али… Срам те било, Биле.
2. новембар 1995.
Са генералом Миланом Гвером, помоћником команданта Главног штаба Војске РС током рата нисам био баш тако близак. Тек поткрај прошле године први пут смо се срели.
И ево ме данас са њим. Он ми је данас рекао да су најновије оптужбе на рачун Срба за етничко чишћење срачунате и са намјером да ослабе преговарачке позиције српске стране у вријеме преговора у Дејтону.
Подсјећајући на сличне прилике које су до сада претходиле неким важнијим скуповима на међународној сцени, генерал Гверо истакао да је то вјешто припремана и лоше спровођена акција која има за циљ слабљење позиције Слободана Милошевића и Србије и која је усмјерена против генерала Ратка Младића.
– Сребреница је ријешена искључиво војнички и у борбеној активности, а све што је војска у то вријеме радила било је уз присуство и непосредни увид међународних актера – рекао ми је генерал Гверо, коментаришући јулска догађања у овом несрећном граду.
Сутра: Ослобођени француски пилоти
Аутор: Славиша Сабљић
Извор: Глас Српске
Везане вијести:
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (1): Демократска странка ипак српска
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (2): Комуниста на челу СДС-а
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (3): Караџића за предсједника
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (4): Балвани на путевима
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (5): Мартић: Морамо се наоружавати
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (7): Крвави Васкрс на Плитвицама
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (9): Погинуо Гишка
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (10): Крајина проглашена републиком
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (11): Борбе на Купресу
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (12): Злочин муслимана Кључа
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (13): Грабеж – прво велико страдање Срба
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (14): Гори Титова пећина у Дрвару
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (15): Младић: Војниче, скидај кокарду
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (16): Жестоке борбе на бихаћком ратишту
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (17): Милан Мартић предсједник РСК
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (18): Са Билтом и Акашијем
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (19): Караџић прогласио ратно стање
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (20): Изгубили смо Купрес
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (21): На бихаћком ратишту и даље крени стани
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (22): Рањен генерал Младић
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (23): Дудаковићеви убили Шантића
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (25): Руперт Смит са Ратком Младићем
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (26): Спасавање пилота Скота ОГрејдија
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (27): Са новосадског асфалта у ровове
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (28): Посљедњи састанак руководства РС и РСК
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (29): Варнице између Радована и Ратка
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (30): Крајина не интересује Београд
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (31): Сузе Ратка Младића
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (32): Хрвати бомбардују избјегличку колону
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (33): Караџић: Мапа о подјели Босне нема
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (34): Крајина на кољенима
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (36): Ослобођени француски пилоти
Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (37): Потписан мировни документ