Фалсификовање холокауста у Србији

Јаша Алмули о томе ко фалсифукује холокасут у Србији

Преносимо део из излагања Јаше Алмулија на промоцији његове књиге Страдање и спасавање српских Јевреја, одржане у просторијама Јеврејске општине у Београду, јуна 2011. године, са жељом да постигнемо прави ниво аутентичности који наш приказ наведеног догађаја није остварио:

… Питање о коме бих хтео да говорим јесте фалсификовање холокауста Јевреја у Србији. Они Јевреји који су преживели и заједница коју су обновили никада нису оптуживали Србе да су криви за масовно убиство Јевреја.
То је започело са Туђмановом ратном пропагандом током разарања Југославије и ратовима деведесетих година прошлог века. Хрватска пропаганда је тврдила да су Срби и конкретно квислиншка влада Милана Недића, коју су поставили Немци, тешки сукривци за ликвидацију српских Јевреја.
24. октобра 1991. године, у лондонском листу „Индепендент“ појавило се писмо потписано именом Јеврејке Ли Бауман, службенице хрватског Министарства информација, у коме је стајало: „Србија је била прва земља која је са поносом објавила децембра 1942. да је очишћена од Јевреја. Шездесет хиљада Јевреја из свих делова Србије било је транспортовано у три концентрациона логора у Србији где су  били уништени…  Само убијање извршили су Срби“.
На чињеницу да је у Србији било само 12.500 Јевреја а не 60.000 и да су и сва дела иностраних јеврејских историчара констатовала да су убијања у Србији вршили искључиво Немци, хрватски пропагандисти су игнорисали.
Надаље, блиски Туђманов сарадник Анте Кнежевић је у литерарном додатку лондонског Тајмса писао да је „српска распрострањена сарадња са нацистима имала као резултат истребљење 94 посто српских Јевреја.“
Атила Марко Хор, син Британца и хрватске мајке, септембра 1993, у лононском Књижевном прегледу, је написао да је „српски квислиншки режим Милана Недића са одушевљењем учествовао у холокаусту и изградио своје логоре смрти…“.
Настојећи да судбину Јевреја у Павелићевој НДХ и окупираној Србији изједначи, Хор је такође написао да се ту ради о „две нијансе исте црне боје“.
Циљ свих тих тврдњи је био: изазвати омразу против Срба међу Јеврејима у свету и у светском јавном мишљењу. И још нешто. Ако се покаже да је Србија учестововала у уништењу својих Јевреја, лакше ће се свет убедити да у рату деведесетих Срби врше етничко чишћење Хрвата у раздробљеној Југославији.

Хелсиншки комитет радио исто

Оно што је започела Туђманова ратна пропаганда, наставио је све до најновијег времена тзв. Хелсиншки комитет за људска права у Србији са Соњом Бисерко на челу.
У Извештају о Србији за 2006. годину, тај комитет је у одељку о антисемитизму написао:
„ У току Другог светског рата Јевреји у Србији су у високом проценту страдали у холокаусту не само од немачких окупационих власти, већ и од владе националног спаса Милана Недића, љотићеваца, жандармерије и Специјалне полиције, чији је ефикасан рад допринео да је већ у августу 1942. године Београд, као прва европска престоница, проглашен за град очишћен од Јевреја (Judenrein).”

Ову тврдњу Хелсиншки комитет је послао на милион електронских адреса у 135 земаља у свету.
Исти комитет је у своме извештају о Србији 13. јуна 2009. године поновио своје оптужбе против Србије.
Под насловом „Србија је учествовала у холокаусту Јевреја“, у извештају се каже: „Марионетска влада у Србији, коју су подржавали нацисти, учествовала је у холокуасту Јевреја за време Другог светског рата… Хоће ли Србија икада да призна истину о своме учешћу у  истребљењу Јевреја и босанских муслимана? Хоће ли влада Србије икада да се извини?“
Љотићевци на страну, није одговарало истини ово изједначење улоге немачких окупатора и квислиншких српских органа у уништењу српских Јевреја.

И да додам да је Комитет у своме извештају за 2009. написао:
“ Недићев допринос елиминацији Јевреја је историјски потврђен. Милан Недић и његова влада националног спаса узели су задатак ‘чишћења Србије од Јевреја, издајника и Цигана’“.

То што тврди Хелсиншки комитет није потврђено ни у једном домаћем јеврејском и страном историјском делу.
У књизи коју је издао Савез јеврејских општина Југославије 1952. године Недићевом режиму се као конкретно злодело приписује то што су припадници његове полиције и државне страже трагали за неколико стотина Јевреја који су се крили по Србији после немачких убистава 1941. и 1942. године.
И у Енциклопедији Холокауста се то спомиње као злодело Недићевог режима.
У монументалном делу Раула Хилберга „Уништење европских Јевреја“ се само спомиње да је Недићева влада успостављена, ништа друго. Кристофер Браунинг, који је први описао гушење жена и деце из логора на Сајмишту у научном часопису Јад Вашема, не помиње уопште Недића, јер су сви починиоци тога злочина били Немци.
Недићев режим је имао прљаву и злу, али само помоћну улогу у прогону Јевреја Србије. По налогу Немаца органи тога режима су спроводили антијеврејске мере које је Окупациона војна управа донела 31. маја 1941. Уредбом је забрањено Јеврејима да буду јавни службеници, власници или службеници васпитних, уметничких и других јавних установа.
Јеврејима је забрањен приступ у кафане, купатила и трамваје, забрањено им је да располажу својом имовиним и у њиховим радњама су уведени комесари и сл. Недићев режим је учествовао у антијеврејској пропаганди, Недић је новембра 1941. посетио антимасонску и антикомунистичку изложбу коју је финансирао град Београд. Али његов режим није вршио истребљење Јевреја. Он није основао логоре за Јевреје.
У логору на Бањици постојало је посебно одељење за Јевреје којим су руководили Немци. Кроз то одељење прошло је 688 Јевреја од којих су Немци стрељали 382, а њих 186 пребачено је у логор на Сајмишту, и 103 су преузели СС и Гестапо.
Одлука и извршење физичког уништења Јевреја били су искључиво дело Немаца.
Закључујејем да су и Туђманова пропаганда и Хелсиншки комитет оптуживали Србију за уништење Јевреја због својих политичких циљева. Тиме су злоупотребили нашу несрећу и оскрнавили наше жртве.
Играли су се са туђом смрћу у своју корист.
Томе се мора стати на пут. Не да би се бранио Недић као квислинг, већ да би спречили смањење кривице Немаца и преиначење историје холокауста, које у овом времену поприма чудовишне размере све до његовог порицања.

Извор: ДВЕРИ