Фајгељ: Самопорицање је српска бољка

Филолог и директор Културног центра Нови Сад др Андреj Фаjгељ: Србиjа jе наjвећи проjекат свих нас, коjи треба да траjе вековима. Савремене битке не боде се сабљама, него знањем

Пo много чему др Андреj Фаjгељ, доктор филологиjе и директор Културног центра Новог Сада (КЦНС), нетипичан jе српски 35-годишњак: благовремено jе завршио студиjе у Новом Саду, одслужио редовну, а не цивилну воjну обавезу и захваљуjући стипендиjи отиснуо се на магистарске студиjе у Француску. Докторирао jе на Универзитету „Пол Валери“ у Монпељеу.

Уз све то, полиглота jе, говори десетак jезика, солидно познаjе jош пет, али тврди да jе живот веома кратак да би човек заиста могао да ваљано савлада више од четири jезика. Са супругом Јованом, професором италиjанског и француског jезика, већ jе оформио велику породицу. Имаjу Андреу (10), Марка (8), Ану (3) и Рељу (1).

Незванични надимак „Гуслар“ прикачио му jе онаj део Српске Атине коjи jе пре две године прешао у опозициjу. Требало jе да звучи као ругалица, али не и за Фаjгеља. С поносом истиче биографски детаљ да jе одбрану своjе докторске дисертациjе „Упоредна фразеологиjа и идеологиjа у епици: Хомер, француско витешко песништво, гусле“ допунио тако што jе професорима у Монпељеу одгуслао и отпевао стихове Маjке Јевросиме из епске песме „Урош и Мрњавчевићи“!

Врло добро су професори разумели универзалну поруку наших предака о слободи и части, мада jе млади дипломац певао на српском. Јер, непосредно пре испита, Фаjгељ jе сваком од њих уручио еп о Мрњавчевићима, коjи jе сам превео на француски jезик.

– Упоредо са стремљењем ка наjвишим европским вредностима, Србиjа мора да врати на пиjедестал породичне вредности наших старих, jер ако то не учинимо загубићемо се у вртлогу глобализациjе зато што се савремене битке не воде jатаганима и сабљама, него знањем, радним навикама и чврстим системом вредности – каже Фаjгељ за „Новости“.

* Нетипични сте представник младих Срба и по томе што сте деведесетих, за разлику од вршњака, често боравили у иностранству…

– Тачно jе да сам у то време, тражећи било какав посао, а касниjе и захваљуjући стипендиjама, попунио три пасоша.

* Како сте успевали тада да се домогнете иностранства, а нисте имали чланску књижицу ни ЈУЛ-а, ни СПС?

– Ишао сам да радим на фарми, да музем козе, прао сам кола и радио друге послове коjе нико ниjе хтео. Штедео сам ситан џепарац, дао испите у jуну са просеком 9,5 и отишао на Кипар. Ишао сам свуда где нису тражили визу.

* Како сте Србиjу тада видели споља?

– Знате ону анегдоту о жаби коjа се кува на све вишоj температури и не примети да jе скувана. Међутим, када би жаба искочила из полувреле воде у хладну, па натраг, приметила би разлику. Ја сам та „жаба“ био у то време и моj први закључак о нама коjи сам стекао боравећи у двадесетак држава jесте да ми Срби напросто болуjемо од самопорицања.

* Шта подразумевате под термином „самопорицање“, коjи jе увео наш професор Мило Ломпар, аутор књиге „Дух самопорицања“?

– Може се говорити и о националноj самомржњи, аутошовинизму, о том поунутрашњавању антисрбизма. Као што jе краjем 19. и почетком 20 века у свету врхунац достигао антисемитизам, тако jе сада водећи облик расизма у свету антисрбизам. Он полази са становишта да Срби нису људи, а ако и jесу, они нису равноправни са другим људима, њихове жртве и њихова права се не мораjу поштовати.

* У Србиjу сте се вратили 2005. године, мада су вам приjатељи „добронамерно“саветовали да то не чините, зар не?

– Веровао сам и сада веруjем да сам направио исправан потез. Немам комплекс ниже вредности што сам Србин, коjи многи наши млади људи данас имаjу, а да ни не знаjу зашто.

* Какав вам jе утисак – залечуjемо ли болест несамопоштовања?

– Споро. То се веома погоршало нарочито откад су неки нови, млади људи, међу коjима сам и jа, почели да заступаjу неку нову врсту родољубља и самопоштовања, визиjу неке треће Србиjе. Јер раниjе смо имали гласне самомрсце и гласне самољупце коjи су реално били савезници. Шта рећи о људима из Србиjе коjи су током бомбардовања НАТО наше земље подржавали то бомбардовање? Или о људима коjи се свих ових година баве темом ратних злочина, а да никада нису осудили злочине над Србима, укључуjући и оне у Јасеновцу?

* Како се ви, заступници визиjе о трећоj Србиjи, сналазите између две екстремне визиjе – да Србиjа треба да буде традиционална, али не и модерна, односно да може да буде модерна држава ако се одрекне свог традиционализма?

– Ми не желимо да будемо између, него изнад њих. Нећемо да седимо између две столице, па да пропаднемо када се оне размакну. Нећемо ни да миримо црно и бело, па да када се они помешаjу живимо у сивом свету. Ми тежимо свету боjа коjи наша земља jош ниjе открила. То jе вапаj jедне нове генерациjе коjа мисли да ниjедан од та два екстрема нису добри за нас, да нам треба трећи пут.

* Без обзира на све референце, првенстевно образовне, нисте дочекани раширених руку у Новом Саду када сте пре годину и по именовани за директора Културног центра…

– Као и сваки човек, jа имам и врлина и мана. Али, промовисао сам нашу културу у иностранству, докторирао са наjвишим похвалама, а знамо да отприлике пет одсто доктората бива тако оцењено. И вратио сам се у Србиjу. Овде сам активан и професионално и политички, овде градим породицу. Испада да jе све то непожељно, новосадска jавност покушала jе да ме испљуне као страно тело. Гусле као проблем? Питам се шта би на то рекли Вук Караџић или Гете? Или колеге са Харварда коjи изучаваjу гусле и на свом универзитету имаjу наjвећу библиотеку о гуслама? То jе та криза врадности од коjе као нациjа болуjемо.

* Осим гуслама, додатно сте наjедили неке људе jер сте издали наређење да се са зграде КЦНС скине латинични и постави ћирилични натпис…

– У Новом Саду до 1954. већина натписа била jе ћирилична. Те године догодио се наjжешћи удар на ћирилицу, хрватски и српски jезикословци склопили су Новосадски уговор и то jе био почетак сумрака ћириличног писма. Та вишедецениjска епидемиjа присуство ћирилице у Српскоj Атини свела jе на испод 10 одсто. Апсурдно jе да jе jедан део новосадске jавности због те табле покренуо хаjку на мене баш у време када се слична хаjка на ћирилицу дешавала у Вуковару.

* Громогласно вам jе замерено и што сте из поставке радова студената Академиjе уметности изоставили слику Исуса коjи у руци држи свежањ новчаница. Како сада гледате на ту своjу одлуку?

– Уметник има слободу да слика што пожели, да увреди и хришћанског верника и жртву Холокауста и националну мањину и сексуалну групациjу, да слика кукасте крстове, али нема право да црта кукасти крст на Синагоги, рецимо, и jош да тражи да Синагога плати боjу. КЦНС нема право и не жели никога да вређа. У вези са том сликом Исуса консултовао сам се са представницима пет конфесиjа у Новом Саду и они су се сагласили да jе та слика увредљива. Њихов став сам дужан да испоштуjем jер 90 одсто Новосађана припада некоj од тих верских заjедница.

* Где jе граница између цензуре и уметничке слободе?

– Што се цензуре тиче, подсетићу да jе у врло сличним околностима, због неприличне слике, отказана изложба у Европском парламенту у Стразбуру, да су у то време у Францускоj забрањене промоциjе комичара Дjедонеа, а у Београду jе недавно отказана промоциjа књиге „Сребреничка подвала“. Постоjи диjаметрално супротан став критичара према тим догађаjима. Овде испод КЦНС, због отказане изложбе и слике Исуса-материjалисте, неколицина људи су у знак протеста мокрили на улазу, голе задњице трљали о излог галериjе, покретали боjкоте… Али, нико ни „а“ ниjе рекао против врло сличних случаjева коjе сам наброjао.

* За годину и по свог мандата од КЦНС затвореног типа створили сте институциjу отворену за грађане…

– Све jе данас проjект. Србиjа jе наjвећи проjекат свих нас, огроман проjекат коjи треба да траjе вековима.

РАТ СА “ФЕЈСБУКОМ“

ЗАХВАЉУЈУЋИ Фаjгељовоj инициjативи, петициjи и борби коjа jе траjала два месеца, „Феjсбук“ jе прошле године начинио преседан и опозвао своjу одлуку да укине страницу „Међународне инициjативе за праћење антисрбизма“. На тоj страници Фаjгељ и више од 1.000 потписника побунили су се због прећуткивања српских жртава у Јасеновцу, коjе се догодило у jедноj шпанскоj ТВ емисиjи. Мали корак за „Феjсбук“, али огроман у борби против интернет-сатанизациjе Срба.

Извор: Вечерње Новости

Везане виjести:

Андреj Фаjгељ: Апел новинарима Радио-телевизиjе Воjводине

ФАЈГЕЉ: ЕУ ТОЛЕРИШЕ ИЗЛИВЕ МРЖЊЕ ПРЕМА СРБИМА

Говор директора Културног центра Новог Сада Андреjа Фаjгеља на воjвођанскоj премиjери филма ”Кад сване дан” Горана Паскаљевића

Антисрпски фашизам