Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Епископ Варнава страдалник и светац

Датум објаве: понедељак, 20 августа, 2018
Величина слова: A- A+

Данас, на празник Преображење, верници поклониће се и сенима часног владике у Беочину. Др Јован Јањић описао житије овог светитеља у новој књизи.

Епископ Варнава / Црква и манастир у Беочину / Фото приватна архива
Епископ Варнава / Црква и манастир у Беочину / Фото приватна архива

Има људи кроз чију се судбину ишчитава читаво једно време. Прилике у којима се живело. Како се у том времену опстајало. Ко је то време преживео, а ко му је подлегао. Ко је доживео да му, и после тог времена, заискре свеће за достојно служење вери и када је то било питање живота и смрти.На празник Светог Преображења, данас, у цркви манастира Беочин, многи верници, као и претходних година, поклониће се сенима епископа Варнаве (Настића), једног од највећих страдалника Српске православне цркве у време после Другог светског рата, коме је др Јован Јањић посветио тек објављену књигу “Светоносац у мраку – свети исповедник Варнава”. Реч је о научној студији овог, најтиражнијег хришћанског писца, у којој се ишчитава судбина владике Варнаве, а сваки податак овде је поткрепљен архивским документима и живим сведочењима. На приповедан начин, чистим народним језиком – којим, иначе, Јањић и пише, испричано је житије овог светитеља. И то је до сада најпотпунија прича о овом светом човеку, који је као дечак, а повратник из Америке, од владике Николаја Велимировића затражио благослов да се замонаши и школује на Богословском факултету.

– Судбина владике Варнаве је парадигма односа комунистичке државе према Цркви – каже, за “Новости”, др Јован Јањић. – Овај свети човек толико је био непожељан и прогоњен од југословенског комунистичког режима да је и његово помињање или позивање на његове беседе било угушивано. Тако је он остао недовољно познат у српској јавности. За мене лично, био је то довољан мотив да се посветим његовој судбини.

Др Јањић каже да је владика Варнава био непожељан зато што је у својим проповедима, по успостављању комунистичког режима, позивао народ да остане у вери. Није се, каже Јањић, супротстављао држави, али је држава у њему препознала непријатеља. Претила је опасност од дела најумнијих црквених великодостојника, који су поштовали државу, али су сасвим изричито упућивали у погубност безбожништва и одустајање од православља зарад привилегија, некаквог интернационализма, тобоже епохе будућности. Зато је епископ Варнава дужност епископа обављао само мало више од четири месеца. Онда је ухапшен и осуђен на једанаест година строгог затвора с принудним радом. Уз то, и с три године лишавања грађанских права. Тако се нова комунистичка власт обрачунавала с најумнијим архијерејима Српске православне цркве, после Другог рата.

Др Јован Јањић
Др Јован Јањић

– Живот владике Варнаве у сваком погледу је био хришћански, не само зато што је живео по Божјим заповестима, већ и што је тај његов живот био права голгота, од страдања до васкрсења – упућује Јањић на судбину епископа.

Др Јован Јањић је и први који је уочио битну чињеницу да се управо на Велики петак (1951) десила кулминација страдања владике Варнаве, али и других затвореника (римокатоличких и муслиманских свештеника), када је њих четрдесетак пребацивано из КП Зеница у затвор у Сремској Митровици.

– Вагон у коме су били ови затвореници остављен је на отвореној прузи у селу Слаковци код Винковаца – забележио је у својој књизи наш саговорник, а за “Новости” пренео детаље: – У Слаковцима, док је последњи вагон композиције из Зенице прелазио пругу, овде је на њега “случајно” налетео теретни воз. Преживела су једанаесторица затвореника, а међу њима и епископ Варнава. Готово смрвљен, потпуно преломљених ногу.

Успео је владика да преживи овај “удес”, и до краја је, тешко повређен, уз избегавање адекватне медицинске неге, издржао изречену затворску казну. Ипак је прерано отишао из живота, у педесет и првој години. Смрт је наступила после поподневног ручка, а пре тога је био код зубара у Новом Саду. Осетио је најпре да му се грче руке и ноге. Помоћи није било.

– У таквим случајевима докази се, наравно, не остављају, али је непорецива сумња да је владика Варнава отрован – каже др Јањић. – И смрт и сахрана владике Варнаве биле су сасвим у сагласју са овом сумњом. Све оковано тишином. И, дуго после тога. Тек после његовог Великог петка и његове Велике суботе, која је трајала четири деценије, доживео је – васкрснуће. За време патријарха Павла проглашен је за светитеља. Тако, данас, не само Беочин него и цела сремска епархија обележавају име и светост владике Варнаве. Народ, тако, доживљава духовно преображење. Многи долазе да се пред његовим гробом помоле, крсте и венчавају.

Јањић за то има и објашњење, које је у својој књизи преточио у снажну поруку:

– Молитвена сабрања дешавају се пред гробом епископа који је, служећи вери, изабрао голготу уместо подаништва. Свећа у најгушћем мраку.

ОДБИО ПАВЕЛИЋА

Епископ Варнава рођен је 1914. у Герију, у држави Индијани у Америци. После Великог рата вратио се са родитељима у њихово родно Сарајево. Отац га је, после завршене средње школе, одвео у Охрид код владике Николаја (Велимировића) по благослов да упише теологију у Београду и да се истовремено замонаши. Завршио је теологију, замонашио се, и вратио у Сарајево. Као образован млади човек из Српске православне цркве, био је поштован од свих конфесија. У то време Павелић, у својој НДХ, формира Хрватску православну цркву и позива младог јеромонаха Варнаву да буде епископ те цркве. Одбио је. Није ни слутио да ће му нове комунистичке власти накнадно испоставити рачуне.

Аутор: Милена Марковић

Извор: Новости

Везане вијести:

Владимир Фролов: „Српска побуна“ – хрватска августовска лаж

Слободанка Тановић-Шкоро: Требињем и данас шетају људи који заташкавају усташки злочин над Придворачком јамом

Смрт патријарха Варнаве још тајна | Јадовно 1941.

Патријарх Варнава: Паралисати рад римокатоличке пропаганде …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top