Епископ Сергије: Ливањски Новомученици – од смрти до васкрсења

Пише: Dušan Bastašić

Прије више од осам деценија Ливањским пољем проламао се јаук. Плакале су мајке за синовима, дјеца за очевима, сестре за браћом, храмови за свештеницима, Небо за Земљом, Свеци за мученицима, Бог за људима.

Зло је згазило добро, безнађе је убило наду, мржња је удавила љубав, јер су људи постали нељуди зато што су заборавили на Бога и на Његове заповијести.

У име лажне државе, која је независна била само по имену, чињена су таква злодјела којих би се постидио и Каин, први братоубица.

По јамама и горама, по пољима и ливањским улицама, лежали су лешеви дојучерашњих комшија, распјеваних младића, вриједних свештеника и остарјелих дједова. Смрт је завила у црно скоро сваку српску кућу, а смијех је замијењен плачем, пјесма јауцима, а црно је постала боја која је обојила свако ливањско око.

Ни потоње кише, ни наметнути заборав, ни забетониране јаме, нису избрисали бол који је раздирао свако православно срце. Јаук је преточен у молитву за упокојене, а памћење је било тихо и скровито, да се не чује и не види, да потомци џелата не би били увријеђени сјећањем на злодјела њихових очева и дједова.

Пролазиле су деценије, а кости мученика ћутале су по јамама, чекајући дан да обасјају својом невиношћу никад виђене потомке.

Пет деценија након злочина, који је промијенио демографску слику Ливањског поља, потомци су се одважили и из таме на свјетлост дана изнијели кости предака, које су, недуго потом, изнова оскрнављене братоубилачком мржњом.

Ове године Господње, у мају мјесецу, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве донио је одлуку да се свештеници Илија Будимир, Коста Станишић и Ристо Ћатић, заједно са свим Ливањском новомученицима, приброје Сабору Светих.

Оне које смо до јуче оплакивали, плачући над њиховом судбом, данас су Новомученици Ливањски, из чијег је смртног коријена изникло дрво васкрсења, да под њим пронађемо сопствени мир, опрост и покајање.

Ливањско поље више није непрегледна гробница, већ ризница Светих Моштију, гдје ћемо од 30. јула, на празник Огњене Марије, до краја свијета и времена молитвено прослављати оне које је Господ прославио мученичким вијенцем.

На дан Свете Марине сабраћемо се у Ливну, да обнародујемо радосну вијест Небу и Земљи, да свечано прогласимо за Новомученике наше дједове и прадједове, храбре свештенике и све оне које је оштрица усташког ножа учинила светим и бесмртним.

Новомученици Ливањски, молите Свемогућег Господа за своје потомке, али и за оне чија вас је мржња прерано и заувијек одвојила од ваших најмилијих!

Молите се, Новомученици Ливањски, за нас – онолико колико вас памтимо и у молитви помињемо!

Извор: Фејсбук страница Eparhija Bihaćko-Petrovačka