Екмечић: Србији би историја могла да се понови

Академик Милорад Екмечић: Од нас се тражи да окренемо леђа Русиjи, Влада таj захтев мора да одбаци. Све jе остало онако као што jе било краjем jуна 1914. године. Ако би дошло до сукоба у Европи, Американци би били генерали

Србиjа се налази у деликатноj ситуациjи, jер jе српски народ свестан чињенице да jе Русиjа била jедина земља коjа га jе подржавала и у коjоj jе увек гледао jедног ослободиоца – каже поводом нових притисака Запада на званични Београд да промени своj став према догађаjима у Украjини академик Милорад Екмечић, неспорни ауторитет за историjу Срба новог века.

С друге стране, истиче, Велика Британиjа jе, у свим српским ослободилачким покретима, од Карађорђевог времена наовамо, била на страни Турске. И смрт Карађорђа се веже за британску политику. Политика Аустриjе и Британиjе jе битан елеменат за његову ликвидациjу, а не као што се каже његовог кума Милоша Обреновића.

– Сада се од нас захтева да се понашамо као политичка елита у Црноj Гори и окренемо леђа Русиjи. Влада таj захтев, вели категорично, мора да одбаци. Не сме се Америка толико острвити на Србе да им побрише сваки траг повезаности са Русиjом.

* Чак и Аустриjа, па и читава Европа?

– Нажалост, Европа коjа jе створила модерну цивилизациjу, пред нашим очима губи таj значаj и претвара се у jедну колониjу, где се све битне одлуке доносе у Вашингтону. Ако би опет дошло до неког великог сукоба у Европи, будите сигурни, у том сукобу би генерали били Американци, а воjници Европљани.

* Мора се знати да Србиjа ниjе случаjно везана за наjвећу словенску земљу?

– Ниjе реч само о словенским осећањима, ни о православљу, у питању jе стратешка веза. Русиjа jе преко Србиjе, како сам написао у jедном тексту за руску Думу, потврђивала своj статус велике силе на Балкану и губила таj статус. То само Горбачов и Јељцин нису схватили. Ниjе случаjно Петар Велики гледаjући према Медитерану слао своjе људе Србима и примао српске изасланике у Русиjи. Свако вече гледам руски дневник на руском
jезику и време коjе показуjе велики часовник на Спаскоj кули у Кремљу, коjи jе направио jедан српски калуђер. Те су везе, дакле, давнашње и дубоке.

* Србиjа ниjе само у деликатном положаjу у односу на ЕУ и Русиjу?

– Србиjа jе у jедноj општоj кризи у каквоj вероватно никада ниjе била у своjоj историjи, с ужасним последицама коjе jе приватизациjа у привреди оставила на читаво друштво. То jе, пре свега, криза спољне задужености. Комунизам jе у Србиjи био створио полуиндустриjско друштво коjе су неспособни политичари из идеолошких разлога уништили. Мислили су да рушећи комунизам све треба преко ноћи претворити у приватно власништво. И то, по формули Регановог либералног капитализма коjи jе уништио све тековине коjе jе капитализам до тада створио.

* Да ли jе историjа учитељица живота, као што се од античких времена мисли?

– Давно сам написао да jе историjа учитељица живота, али да увек учи са закашњењем, када та подука ником не треба. У оном што се дешава пред нашим очима данас управо видимо да се од историjе врло мало научило.
Први пример jе широка расправа о узроцима Првог светског рата 1914. Све jе остало онако као што jе било краjем jуна 1914, када jе пукла вест да jе Франц Фердинанд убиjен у Сараjеву. Учесници у тим расправама великом
већином нису историчари – када се урачунаjу и они коjи о томе имаjу диплому. Један од првих коjи се jавио са књигом у коjоj оптужуjе Србе jе историчар са универзитета у Кембриџу. Злоупотребио jе славно име универзитета на коме предаjе, jер иза књиге стоjи jедан незналица. Не ради се о зломислећем писцу, него игноранту.

* Мислите на Месечаре Кристофера Кларка?

– У причама у тоj књизи се помиње да jе Србе оптужио за Начертаниjе Илиjе Гарашанина 1844, и за Сребреницу. Јадник, не зна да на универзитету у Оксфорду (рукописно одељење Балиол Колиџа) постоjи одговор да Начертаниjе о Великоj Србиjи ниjе написао Гарашанин, нити jе оно било таjни план. Прва верзиjа jе обjављена на енглеском и француском jезику у часопису Форин офиса „Портфолио“ августа 1843. Иза тога jе стаjао писац и дипломата Деjвид Уркварт. Цели свет jе тада полазио од учења да jе нациjа заjедница jезика и да се српски jезик простире од Копра код Трста до данашње границе Албаниjе код Бара? Форин офис jе од тога мислио да направи jедну државу, под туторством Аустриjе, против Русиjе и њених планова на Балкану.

* Данас од jедне државе имамо шест?

– Уместо jезика, влада принцип – барем на тлу бивше Југославиjе – да jе нациjа заjедница истог веровања и посебно цркве. Наjбоља дефинциjа хрватског jезика била би да jе то „генетски модификовани српски jезик“. Уместо „корисно, хасновито“, измислили су „учинковито“. Црногорски jезик ниjе срамота jедног народа, српске нациjе и неписмене интелигенциjе, него срамота цивилизациjе. Новине пишу да у Рашкоj области неки траже да им се све са српског преведе на бошњачки. Бити будала на Балкану jе данас врлина и испољавање права човека.

* Поново jе у жижи расправа о канонизациjи Степинца. Шта jе у овом случаjу историjска истина?

– Када се потеже питање става СПЦ према намери Ватикана да Степинца прогласи свецем треба почети од историjске истине да ниjе у питању сам Степинац, него став Католичке цркве и папе Пиjа ХИИ о судбини Срба након формирања хрватске независне државе. Степинац jе jош 1936. године створио Чисту католичку акциjу у Хрватскоj. Том приликом jе у инструкциjама изложио неопходност да хрватски народ напусти проjекте Влатка Мачека и његове странке о решењу хрватског питања стварањем аутономне Хрватске у jугословенскоj федерациjи. Уместо тога, треба за вођство узети
„револуционарни покрет“ око усташа Анте Павелића у Италиjи, па на „револуционаран начин“ створити независну државу, Божjу државу (Цивитас
Деи) до реке Дрине. У тоj држави jе од самог почетка предвиђана ликвидациjа православног становништва. На саветовању воjних старешина, с
представницима хрватске владе на Сушаку 31. октобра 1941, закључено jе „да хрватска влада има потпуну подршку Свете столице (тотало аппогио) да
у Хрватскоj преведе наjвећи могући броj православних и Јевреjа у католичку веру“. У Хрватскоj Католичка црква jе до данас имала више значаjа за политичко вођство Хрвата, него све њихове политичке странке заjедно.

* Има ли то утицаjа и на преговоре о признању Степинца за свеца?

– Без сумње има, али jа се не усуђуjем да о томе неком држим буквицу. Ниjе у питању jедан нови светац у Католичкоj цркви. Ту милост римски папа проглашава као што jе маршал Тито проглашавао своjе народне хероjе. Сви Хрвати коjе jе папа из „цркве у Хрвата“ проглашавао светим су ту почаст добивали из политичких разлога, а не због улоге у ширењу правог веровања. Један из Славониjе (Тавелић) jе проглашен свецем, jер jе у ХVIII веку, након пораза Турака под Бечом 1683, покрштавао муслимане и православне и Славониjу претварао у католичку покраjину. И у случаjу Степинца не награђуjу светог верника, награђуjу политичара коjи од 1936. ствара темељ усташкоj држави, преко проjекта у своjоj „Чистоj католичкоj акциjи“. Њоj подижу споменик, а не кардиналу коjи се, наводно, безазлен као овчица патио у комунистичком затвору. Сем онога што сам jа цитирао у књизи из усташке литературе, о њоj нико ни слова да прозбори. Ту jе одговор на ваше питање да ли jе историjа учитељица живота. Ето, ниjе.

* Сва jе прилика, касни са подуком и у Украjини?

– Морали бисмо дубље посматрати шта се збива у Украjини, jер се та пошаст сутра може десити и нама. Не одмахуjте руком! По Украjини католици отвараjу своjе школе, у Киjеву и католички универзитет. Данашња римска црква шири по свету своj школски систем. Не бих се изненадио да се, после недавног сусрета представника Римске куриjе и Светог синода СПЦ у новинама поjави наслов да jе српска влада прогласила Ватикан за стратешког партнера. Једном ће тражити неко местанце за католички универзитет у Србиjи. Бумо видели! Киjев jе био средиште православне теологиjе и свих наука уопште. Тамо се школовао и наш Јован Раjић. Данас га претвараjу у католички град.

* Историjу Срба новог века (1492-1992) завршавате речима: „Будућност гледамо кроз таму“.

– Ситуациjа у коjоj се данас налазимо даjе тоj реченици више значаjа него што га jе она имала када сам то написао. Све што се дешава са Србиjом дешава се у jедном општем развоjу коме jе основа стварање новог система великих сила. Америка jе остала последња суперсила, али она jе управо због тога дошла у кризу и понаша се онако како се понашала Аустроугарска пред 1914. Америка jе данас у сличном стању, и рађа неповерење света да jе велика сила, и да може рационално да организуjе будућност човечанства. Тешко jе наћи човека коjи ниjе нагрижен jедним осећањем против Америке.

* Шта jе данас Србиjа за Америку?

– Један фактор споредног значаjа у свим питањима, сем стратешког. Балкан и Србиjа на Балкану као водећа земља, земља коjа jе имала наjвише ослободилачких покрета, земља чиjи jе ослободилачки покрет ушао у историjу Источног питања, као jедан од битних фактора разарања Османске империjе, игра изузетно важну улогу за будућност. Америка уверава своjе jавно мњење да Србиjа има само jедно своjство на Балкану, а то jе да отвара или затвара Русиjи капиjе. Због тога не смемо имати илузиjа да Америка не може поново да разбуца Србиjу изнутра, да нам се у jедном тренутку поново може десити 27. март.

У Синоду СПЦ, у Академиjи наука, у свим установама и свим слоjевима друштва Америка има неког на кога би се могла ослонити ако би хтела да сруши и ову Србиjу. Тешко нама ако то заборавимо.

НОВА СВЕТА АЛИЈАНСА

* Добрица Ћосић jе jедном упитао да ли jе данашња Католичка црква jош увек црква?

Од споразума папе Воjтиле и председника САД Регана 1984. године створена jе нова Света алиjанса. Римокатоличка црква jе признала масонске организациjе, постала jе инструментум империи за осваjање света.

Ниjе у питању да ли пут из Рима за Београд води преко Јасеновца, него да се могући црквени раскол код Срба не претвори у тихо разбоjиште над коjим ћемо плакати. Можда су код мене посреди неки страхови коjе под старе дане обнављам о ономе што се десило 1941. Дечак од тринаест година из
првог суседства хвалио се мом брату од девет година да „смо ти тату убили“ и смеjао му се. Људи су звери ако их црква не води правим путем.

Пише: Милослав Раjковић

Извор: Вечерње Новости

Везане виjести:

Милорад Екмечић: Куда иде Србиjа-Европа ниjе чоколада већ воjни блок

СРБИМА НИЈЕ СЛУЧАЈНО ДАТО ГОТОВО ПОЛА БиХ