Џамија на згаришту

Записи о арбанашким злочинима над Србима. За време окупациjе отето jе више од 400 Србкиња.

Муслиманска верска заjедница, у коjоj су апсолутну већину чинили Шиптари, ниjе се тим поводом оглашавала. Део свештенства био jе политички пасиван, али се мало њих залагало за верску и националну толеранциjу и изjашњавало против пљачки и убиjања. Имам Рам Затрић, из Истока, у проповедима jе позивао вернике да не учествуjу у нападима на насељеничка села и да помажу протераним породицама, Мула Ахмет, из Томанца, остао jе упамћен по подршци и помоћи коjу jе пружао Србима. Пример Буjанца код Липљана.

(Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 5. avgust 2016. године.)

Оваквих случаjева било jе и у другим ситуациjама, али у целини мало и наjчешће су били сведени на локалне оквире, у одбрану комшиjа и сусељана. О односу према другим вероисповестима говори и пример села Буjанца, код Липљана. Пошто су породице: Радоjчић, Роћеновић и Самарџић, протерали са њихових имања, куће им срушили, сељани су од материjала насељеничких кућа сазидали џамиjу. Верницима и свештеницима ниjе сметало да се моле Богу, на такав непоштен начин, изграђеноj богомољи.

За време окупациjе, отето jе више од 400 Србкиња, младих жена и девоjака. Већина их jе принудно преобраћена у ислам, а такав поступак ниjе се могао спровести без учешћа муслиманских свештеника. Ниjе познат ни jедан случаj супротстављања или осуде оваквих краjње нељудских поступака. Зна се, међутим, да су били подржавани, jер jе отимањем Србкиња обезбеђиван пораст броjа Шиптара, што jе, такође, доказ о понашању и одговорности муслиманског свештенства.

Други светски рат

У свим местима Косова и Метохиjе окупаторске воjске априла 1941. године су дочекани од стране Арбанаса са помпом. Долазак окупатора Арбанаси су сматрали своjим ослобођењем из коjих разлога су окупаторима у свим местима припремане помпе коjе су организовали некадашње аге и бегови међу коjима су били исламски свештеници, хоџе.

Овде треба истаћи да су Арбанаси напали пук jугословенске воjске пре доласка италиjанске и немачке воjске на ове просторе. После доласка окупатора отпочиње и арбанашки приватни терор.Арбанаси су убиjали jугословенске воjнике, пљачкали цивиле, вршили уцене, палили србска села, протеривали Србе са огњишта. Пљачкаjу воjне магацине и државна предузећа. Арбанаси истеруjу Србе из кућа и одмах их усељаваjу отимаjући сво покућство, стоку, пољопривредне алатке и све што им дође до руку. Србима се пљачка стока, њихове радионице, дућани, отимаjу се запрежна кола, грађа коjа jе припремљена за градњу, живина, jедино свиње нису пљачкали из верских разлога. Убиjаjу људе у кућама, убацуjу бомбе кроз прозоре, врше силовања, отимаjу жене и девоjке од места до места. У свим арбанашким селима организуjу се добровољци, 10-15 људи, познати као вулнетари и наоружани до зуба на позив своjих чауша полазе у пљачке и рациjе. Срби су ван закона. Уводи се Србима 1/5 и 1/10. Арбанаси се одазиваjу позиву окупатора да му приђу те иза његових леђа тероришу србски живаљ и прогоне га за Црну Гору и Србиjу. У сваком месту убиjани су бивши jугословенски чиновници, учитељи, свештена лица и виђениjи људи. Пале се србске куће, убиjаjу се људи на кућном прагу, на улици, њиви, путу.

Италиjански окупатор ствара 1941. године фашистичку Велику Албаниjу. На Косово и Метохиjу стижу чланови Косовског комитета из Албаниjе и распоређуjу се у органима власти по свим местима у дослуху са балистима. Домаћи Арбанаси и пристигли чланови Косовског комитета, уз помоћ господара кућа, усмерили су припаднике арбанашких племена да масовно приђу окупаторима. То су први дани окупациjе када влада анархиjа и безвлашће коjе одговара Арбанашком менталитету.

Већина Арбанаса због верског фанатизма, качачког менталитета и балиста успостављаjу уз помоћ окупатора фашистичку власт. Окупатори власт предаjу бившим агама, беговима, господарима кућа.На власти су полуписмени и неписмени. Ствараjу се од Арбанаса, jугословенских држављана, квислиншке оружане формациjе: арбанашки жандарми, арбанашка фашистичка милициjа, пук Ређимента Косова, jединице арбанашке воjске, а касниjе 1944. године, и по злу позната шиптарска „21.СС дивизиjа Скендербег „.

21.СС дивизиjа Скендербег

Друга Призренска лига

Прва акциjа ове дивизиjе била jе у Приштини jуна 1944. године када су њени припадници ухапсили 310 Срба и десетак Јевреjа. Ухапшени Срби и Јевреjи одведени су у логоре из коjих се мали броj вратио.

Треба овде истаћи да после капитулациjе Италиjе 1943. године немачка обавештаjна служба уз помоћ и инициjативу Џафер Деве ствара Другу призренску лигу чиjи jе задатак био да служи Трећем Раjху и ради одбране Косова и Метохиjе од србског ослободилачког покрета. Треба истаћи да jе 28. jула 1944. године Шиптарска „21. СС-дивизиjа Скендербег“ побила 428 људи, жена и деце у месту Велика.

Деветогодишњег Томислава Вучетића обесили су о стабло шљиве и живог га драли. Преко педесет Срба спалили су у њиховим кућама. Неке су клали и дочекивали на баjонете. Ту jе било и силовања и других страхота и грозота. У свакоj jединици „21. СС-дивизиjе Скендербег“ налазио се по jедан муслимански свештеник – имам.

Цркве као затвори

Арбанаси су неке цркве користили као затворе. А наjжешћи прогони православних свештеника били су после капитулациjе Италиjе, односно када су Немци реокупирали Косово и Метохиjу и Албаниjу. Рашко – призренска епархиjа Србске православне цркве настоjала jе да добиjе заштиту од Синода новоформиране Албанске православне цркве, али сва настоjања су била узалудна. Албанска православна црква ниjе хтела да пружа никакву помоћ у спашавању Срба и свештених лица.

Велика подршка

Немачке окупаторске снаге на Косову и Метохиjи имале су довољно разлога за усклађивање своjих поступака према муслиманским верницима и њиховим традиционалним обичаjима, пошто су за узврат добиjали подршку њиховог свештенства. Докле jе ишла та подршка може се видети из извештаjа о раду испоставе Гестапоа и СД у Косовскоj Митровици, за август 1942. Године, у коме се каже да су почетком месеца у свим џамиjама одржане молитве за победу немачког оружjа. Одзив верника овим молитвама био jе изузетно велики.

Муслиманско свештенство на Косову и Метохиjи било jе активно током Другог светског рата у вршењу пропаганде код своjих верника за интересе нацистичке Немачке. Нарочито када jе требало покренути арбанашка племена противу Срба или ради регрутациjе у квислиншке jединице. Немачке обавештаjне службе Гестапо, СД и АБВЕР су радиле на окупљању свих муслимана Блиског и Средњег Истока и постала бастион муслиманства. У оваквим условима муслиманским свештеницима су биле дате све могућности да делуjу. Отуда ниjе чудо што су стали уз окупатора, радили за њихове обавештаjне службе и вршили велике злочине над Србима. Велики броj исламских верских званичника налазио се у квислиншким организациjама и воjним фомациjама. Тако се у свим среским комитетима Друге призренске лиге налазиле хоџе. Такође, хоџе су биле у балистичким воjним формациjама, фашистичкоj полициjи и у органима квислиншке власти.

У наjвишим органима Друге призренске лиге били су имами – хоџе: Шех Заде и Шек Хасани. Многи од хоџа за време рата сарађивали су са италиjанским обавештаjним службама СИМ и ОВРА. Хоџе су се истицали у прогону Срба и пљачки њихове имовине као што jе случаj са хоџом Шаипом Краснићиjем из Гњилана коjи jе приграбио неколико насељеничких имања. Такође из Гњилана хоџа Мула Идриз Хаjрулаху jавно jе сарађивао са окупаторима. Када jе Космет већ био ослобођен од окупатора командовао jе балистичким снагама у нападу на Гњилане 1944. Године. Он jе био веома свиреп према Србима. Хоџа Мула Мустафа jе са кураном у руци захтевао од своjих верника да се на курану закуну да ће се борити против партизана док jе хоџа Исмаjил Максути био и прогонитељ србског становништва.

Злочини

Старешине дервишких секти (шехови) налазили су се у руководствима Друге призренске лиге, балистичког покрета и осталих квислиншких и фашистичких организациjа. Тако су у балистичком руководству у Сувоj Реци, од укупно седам чланова Среског комитета, петорица припадала дервишкоj секти  „Руфаи“. Сви шехови и чланови секте добиjали су од Немаца специjално следовање намирница. Немачка обавештаjна служба сарађивала jе и са припадницима дервишке секте  „Кадери“ коjи су од Гестапоа добиjали специjално и допунско следовање.

Злочини без осуде

Било jе случаjева да се руше србске куће и да се од тога материjала граде џамиjе а хоџе су таj злочин оправдале.

У периоду од две године отето jе 598 девоjака и жена Србкиња коjе су насилно преобрађене у ислам. А таj чин се ниjе могао обавити без свештеног лица хоџе – имама. Ниjе познат ниjедан случаj супростављања или осуде оваквих краjње нељудских поступака.

Овакве злочине, као и злочине муслиманских свештених лица, балиста нико никада ниjе осудио. Напротив, на Косову и Метохиjи захваљуjући трима амнестиjама jугословенских власти многи злочини су остали некажњени а њихови починиоци су, нажалост, у послератном периоду заузимали одговорне функциjе у власти и партиjи. Такви су били jезгро сепаратистичке побуне 1944, 1968, 1981. И савремени качачки тероризам на Косову и Метохиjи.

Аутор: Мр Павле Џелетовић Иванов

Извор: Србско Царство