Dvostruki logošarš ne odustaje: Odbili mu bubreg, zločin zastareo

Bivši železničar Jezdimir Ijačić ima 86 godina, rodom je iz Mostara, a danas živi u Trebinju. Kao desetogodišnji dečak preživeo je ustaški logor Glina i mislio je da nikad više neće osetiti strahote zatočeništva. Pedeset godina kasnije završio je u zloglasnom logoru Ćelovina u Mostaru, piše portal Trebinjelajv.

Mali, nećeš umreti

Ustaše su avgusta 1941. godine Jezdimira, petoro braće i sestara i majku Koviljku odveli iz porodične kuće u Mostaru u logor Jasenovac. Muški deo porodice se nije vratio kući.
– Nas su proterali u Glinu, a odatle u Gospić – seća se Jezdimir, koji je u logoru bio do decembra. Intervencijom Italijana, logor u Gospiću je zatvoren, pa su njegovu majku i preostalu decu prebacili u Dvor na Uni, a odatle ih vratili u Mostar. Naime, jedan Italijan ga je pitao koliko ima godina, a nakon što je dečak prstom pokazao na broj deset na jednoj listi, Italijan ga je pomilovao po kosi i rekao: „Mali, nećeš umreti.“

Dva puta logoraš, dva puta vođen na mučeništvo, Jezdimir je odlučio da ne posustane u dokazivanju da tužbe protiv ratnih zločinaca zastarevaju, kao što se upravo njemu dogodilo.

Na Vidovdan, 28. juna 1992. vojna policija Hrvatskog veća odbrane upada u kuću Ijačića u Mostaru i odvodi Jezdimira i njegovu suprugu Ljubicu u logor Ćelovinu. Oduzeli su im ključeve od stana i odveli ih prvo na Ekonomski fakultet, gde je bio štab milicije. Jezdimira su odmah pretukli, a Ljubica se od užasa onesvestila.

– Odatle nas odvode u Ćelovinu, gde nas razdvajaju. Mene odvode na sprat, supruga ostaje u prizemlju. Ustaše nam kažu da više nemamo imena – samo brojeve – priča Jezdimir. Njega su svakog dana vodili na prinudni rad, lomili mu rebra, od batina i udaraca kundacima oštećen mu je bubreg. Kaže da ih je na rad vozio Mate Šunić, kamionom koji je bio okićen sa dve dečje koščice iz grobnice prebilovačkih Srba koje su u prethodnom ratu pobile ustaše.

Seća se Jezdimir i Pera Nikolića, upravnika Ćelovine, koji ga je pitao zašto nije ubijen. Ali, seća se i Anta Peke, koji je naredio da ga snesu sa sprata Ćelovine, jer od batina nije mogao da hoda.

– Pitao je: „Ko me je tukao?“ Odgovorio sam da on to bolje zna. Rekao mi je da napravim žalbu. To sam učinio, iako sam mislio da nema svrhe. Ali, ipak je imalo, jer me više nisu tukli – kaže Jezdimir. Supruga i on su posle 52 dana razmenjeni u Dolu kod Stoca.

Jezdimir godinama nije mogao da nađe mir, pa je 25. septembra 2007. godine, zajedno sa još četvoricom bivših logoraša tužio Federaciju BiH za pretrpljeni fizički i duševni bol.

– Duša mi je uništena, taj bol je možda bio najsnažniji kad sam dobio odgovor da mi je slučaj zastareo – ističe Jezdimir. Presudu Osnovnog suda u Trebinju iz decembra 2011. godine, prema kojoj mu za preživele torture određuju naknadu od oko 22.000 evra, Okružni sud u Trebinju dve godine potom odbija, zbog – zastarelosti potraživanja naknade štete. Presudu je potvrdio i Vrhovni sud Republike Srpske.

Izvor: Vesti online

Vezane vijesti:

Sveštenici u logoru „Danica“ kod Koprivnice 1941. | Jadovno …

Spisak pobijene dece u logoru Jasenovac | Jadovno 1941.

Tihomir T. Prodanović: Sećanja na ustaški logor „Danicu …