Два ратна друга

Након што их jе Месић умировио, кариjере некадашњих субораца кренуле су различитим путовима: Котромановићева према СДП-у и министарскоj позициjи, Крстичевићева у високи бизнис, па накратко на изборну листу ХДЗ-а

Међународни комитет за људска права нашу jе построjбу оциjенио као наjбољу у поступању према заробљеницима, одликовани смо свим одличjима коjа постоjе у овоj држави, а 12 наших субораца оптужено jе за ратне злочине. Кажу да jе Лора била мучилиште, а од тога ништа. Вриjеме ће показати да неке оптужнице нису онакве какве би требале бити…

Ово jе у Сплиту, на прослави двадесетогодишњице 72. боjне Воjне полициjе, изjавио њен ратни заповjедник Михаел Будимир. Риjеч jе о човjеку коjи би се – да се Младен Баjић усудио за злочине у Лори оптужити и оне коjи су злочинцима заповиjедали и злочин прикривали – нашао на оптуженичкоj клупи, скупа с Матом Лаушићем, заповjедником Воjне полициjе ХВ-а.

Надахнути и скандалозни Будимиров говор позорно jе слушао Анте Котромановић, будући министар обране у Милановићевоj Влади, коjи у тим риjечима ниjе видио ништа необично, као ни у чињеници да се приредба одвиjала испод слика генерала Маркача и Готовине, коjи су и посебно поздрављени. Ниjе то ништа ново: Котромановић годинама релативизира пресуде за ратни злочин, иако истиче да вjеруjе у правну државу. Кад га се, примjерице, директно упита jе ли Мирко Норац ратни злочинац, Котромановић даjе неодређене одговоре.

У обрани Готовине

Тврди да jе ревидирао радикалне ставове изречене на Сињскоj алци 4. коловоза 2001, кад jе напао државни врх због „криминализациjе Домовинског рата“. Било jе то вриjеме кад су многи из воjног врха испитивани од стране истражитеља Хашког суда; у организациjи ХДЗ-а, генерали су се окупили око удруге „Вирибус унитис“ и активно, готово свим средствима, радили на смjени власти. Посвуда су ницали разни стожери за обрану дигнитета Домовинског рата, а Котромановић jе био jедан од наjрадикалниjих противника трећесиjечањске власти. Говор на Алци био jе кулминациjа његових активности, а у то jе вриjеме походио и генерала Рахима Адемиjа, коjем jе приjетила хашка оптужница: скупина часника, међу коjима jе био и Котромановић, Адемиjу jе понудила пола милиjуна њемачких марака да jе избjегне. Адеми jе, на срећу, понуду одбио, прихватио сурадњу с Хагом и данас jе на слободи, за разлику од Готовине.

За Котромановића jе Готовина хероj и то jе пуно пута поновио: „Као воjни сурадник генерала Готовине и данас сматрам да jе операциjа ‘Олуjа’ била права воjна операциjа, ограниченога карактера и чиста. (…) Зато сам увjерен да генерал ниjе направио оно за што га хашка оптужница терети, jер сам био дио операциjе ‘Олуjа’. (…) Моjа jе построjба осам дана након ‘Олуjе’ већ била у Босни код Грахова и тамо смо имали жесток протунапад снага генерала Младића и тамо ми jе изгинуло седамнаест људи, од чега jе шест заробљених обjешено, што jе прави ратни злочин“, изjавио jе 2006. за „Глобус“.

Различити смjерови

Котромановић jе уз Готовину провео добар дио Домовинског рата, као и његов ратни друг а данашњи политички супарник Дамир Крстичевић. Иако су у вриjеме владавина Рачана и Месића припадали скупини воjних часника коjи су се свим средствима борили против „Ивице и Стипана“, двоjца коjи су требале поjести црне вране након што jе Месић одлуком о умировљењу потписника скандалознога генералског писма осуjетио покушаj пуча, кариjере су им кренуле различитим путовима.

Котромановић jе, заjедно с касниjе осуђеним ратним злочинцем Норцем и његовим кумом Миром Лацом, човjеком с коjим jе заjедно организирао Норчев биjег и предаjу, кренуо према СДП-у, а Крстичевић jе постао манекен данашњега информатичког дива, твртке М-Сан. Човjек коjи с компjутерима ниjе имао никакве везе, одjедном jе постао велики играч у том послу: истина jе да jе Крстичевић био само параван правим власницима твртке како би могли добити уносне послове на намjештеним jавним натjечаjима, захваљуjући чему су зарадили милиjуне.

С друге стране, Котромановићева се сињска екипа распала због чињенице да су злочини Мирка Норца били превелики да би их се могло гурнути под тепих. Норац jе завршио у затвору, а Котромановић jе због окретање леђа некадашњем другу кажњен смjеном у Алкарском друштву. Након тога, Котромановић улази у Савjет за ветеране СДП-а, ублажава реторику, ставља наочале, постаjе новинар, а улазак у Владу требао би бити круна његова преображаjа.

Проблем jе jедино што костури нагурани у ормар воле каткада из истога испасти. Тако Котромановић, иако се воли представљати само као романтични домољубни идеалист, нема одговор на питање зашто му jе Шушкова стамбена комисиjа 1997. додиjелила осамдесетак стамбених квадрата у елитном диjелу Загреба. На додjелу стана Котромановић ниjе имао право, jер његов тадашњи распоред ниjе имао никакве везе са Загребом: све му то ниjе засметало да стан прво откупи за око 16.000 тадашњих њемачких марака, а онда га прода по вишеструко већоj циjени.

Костури из ормара

Иако су данас на потпуно различитим странама, некадашњи политички истомишљеници ускоро би се поновно могли наћи као протагонисти исте приче. Наиме, спекулираjући о томе зашто jе Крстичевић вратио освоjени саборски мандат ХДЗ-у, многи тврде да ионако ниjе намjеравао ући у политику, али jе морао вратити дио дуга ХДЗ-овоj власти за помоћ развоjу твртке коjоj jе на челу. С друге стране, ту су и они коjи разлог Крстичевићева повлачења виде у оптужници за ратни злочин 1995. у Мркоњић Граду, о чему су „Новости“ више пута писале.

Да подсjетимо, риjеч jе о двjестотињак воjника и цивила коjи су након осваjања Мркоњић Града од стране ХВ-а и ХВО-а побиjени и покопани у масовноj гробници. Убиjени су, наводно, у знак одмазде за смрт Андриjе Матиjаша Паука, jедног од заповjедника 4. бригаде, у коjега jе приликом уласка у Мркоњић рафал грешком испалио воjник ХВ-а, чиjи jе идентитет судионицима акциjе добро познат и коjи и данас живи поред Сиња.

Као судионици акциjе Јужни потез, Крстичевић и Котромановић наводно би се могли наћи међу оптуженицима за злочин у Мркоњић Граду. Оптужницу мjесецима припрема Тужилаштво БИХ-а, а таj jе злочин годинама био игнориран вjероjатно не само зато што су жртве Срби, него и стога што би оптужница довела до правосудно-политичког скандала невиђених размjера на релациjи Загреб – Сараjево.

Саша Косановић

Извор: