Хрватски поглавник Анте Павелић је 12 дана после доласка у Загреб и преузимања власти издао „Законску одредбу о забрани ћирилице“ (објављена је у „Народним новинама“ бр. 11 од 25. априла 1941. г.).
3. јуна 1941. укинуте су све српске школе, одгајалишта и сиротишта (објављено у истим новинама бр. 56 од 21. јуна 1941. г.).
„Србима-православцима наређено је у Загребу, као и у осталим градовима, да носе око руке плаву траку“ на којој је имало да буде слово „Р“ (латиницом) чиме се одмах јасно ставило до знања какав положај у усташкој НДХ могу да заузимају Срби. Тако је овај знак „Р“ – „pravoslavac“ – планиран да буде гетовски знак за проказаних око 2 милиона Срба у НДХ, који су морали или да приђу „вјери дједова“ (како су Усташе називале римо-католичку веру) или „да се уклоне из НДХ и то или емиграцијом у Недићеву Србију или одашиљањем Богу на истину, са спасеним или неспасеним душама“.
(ФБ страница Историја Срба)
Извор: ВИДОВДАН