Dva miliona evra od jevrejske imovine bez kontrole?

Država još nije formirala nadzorni odbor koji proverava na šta se troše pare za žrtve Holokausta. Sekulić: Sprečiti nenamensko trošenje novca

NI godinu i po od kada je donet Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta bez živih naslednika, po kome će jevrejskoj zajednici biti vraćene vredne nekretnine plus 950.000 evra godišnje iz budžeta za različite projekte, država nije formirala Nadzorni odbor koji bi kontrolisao na šta se ove ogromne pare troše!

Kako za „Novosti“ objašnjava Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština, zakon predviđa pet članova odbora: dva predstavnika jevrejske zajednice u Srbiji, dva člana Svetske jevrejske organizacije za restituciju i jednog kog delegira Vlada. Budući da jedino država nije izabrala svog predstavnika, Nadzorni odbor praktično ne postoji.

A upravo on je zadužen da kontroliše na koje projekte odlazi novac koji se godišnje direktno uplaćuje iz državne kase, ali i koje jevrejske opštine prihoduju od izdavanja nekretnina. Za godinu dana naplaćena kirija dostigla je milion evra, tako da su dosadašnji prihodi jevrejeske zajednice po zakonu iz 2016. ukupno oko dva miliona evra!

– Dobijanje imovine velike vrednosti u kratkom periodu može da bude opasno jednako kao i siromaštvo, ukoliko ne postoji jaka kontrola trošenja sredstava i imovine. Za jednu zajednicu bilo bi pogubno da zbog imovinskih stvari izgubi ugled. Misterija je zašto država još nije delegirala člana u Nadzorni odbor – kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Domaći zakon iz 2016. o vraćanju imovine žrtava Holokausta bez naslednika u skladu je sa Terezinskom deklaracijom, a u američkom Kongresu u toku je izglasavanje zakona koji će obavezati Stejt department da prati sprovođenje te deklaracije, napominje Sekulić, i dodaje da je Srbija prva i zasada jedina zemlja koja je donela takav zakon:

– Očekujemo vraćanje jevrejskoj zajednici cele zgrade na Studentskom trgu, u Beogradu, zatim kafane „Kalenić“, značajnog poljoprivrednog zemljišta… Nećemo dozvoliti da bilo kakve nesuglasice oko imovine budu stavljene na teret Srbije. Zato očekujem da država konstituiše odbor koji će sprečiti eventualno nenamensko trošenje novca.

Da nenamenskog trošenja nema, tvrdi Sabadoš, i dodaje da se pare troše na edukativne, istraživačke i projekte koji neguju kulturu sećanja na Holokaust.

– Izveštaji o trošenju novca, sve do poslednjeg dinara, redovno se šalju Ministarstvu finansija. Novac se koristi i za finansiranje jevrejske zajednice, kao i za pomoć preživelim Jevrejima. Zahtev za pomoć podnelo je 450 ljudi koji su preživeli progon na teritoriji Srbije. Oni godišnje dobijaju po 400 evra – kaže Sabadoš.

DOBILI ZGRADE I NjIVE

Po zakonu iz 2016. Jevrejskoj opštini Beograd vraćeno je 56 objekata ukupne površine 3.878 kvadrata, jevrejskim oštinama Kikinda i Subotica više od 530 hektara oranica i Jevrejskoj opštini Zrenjanin 442 kvadrata neizgrađenog građevinskog zemljišta. Po zakonu o crkvenoj restituciji, Jevrejskoj verskoj zajednici do sada je vraćeno više od 30 hektara oranica i građevinskog zemljišta i 8.719 objekata.

Autor: V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Usvojen zakon: Vraćanje imovine žrtvama holokausta | Jadovno …

Četrdeset nekretnina vraćeno jevrejskim opštinama | Jadovno …

4.000 porodica čeka da im država vrati otete njive | Jadovno …