Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Два изостављена поглавља из књиге Magnum crimen Виктора Новака

Датум објаве: понедељак, 7 марта, 2011
Објављено у Књиге и фељтони
Величина слова: A- A+

magnum_crimen

Мр Горан Латиновић

Универзитет у Бањалуци

Одсjек за историjу

 

Ecclesia militans ратуjе с Тyршевом
идеологиjом
и Libellus accusationis:

два изостављена поглавља из књиге Magnum crimen Виктора
Новака

(приредио Василиjе
Крестић), Јагодина: Гамбит, 2005, стр. 213*

 

Виктор Новак (1889–1977) био jе Хрват проjугословенске ориjентациjе, коjи jе високо
образовање стекао у Загребу и Риму и коjи jе дуги низ година био професор
Универзитета у Београду, гдjе jе предавао Општу историjу средњег века и Помоћне историjске науке. Важио jе
као велики латиниста и палеограф и изузетан ерудита, чиjа библиографиjа броjи
преко 500 jединица. Међутим, иако се наjвише бавио ис-ториjом средњовjековне
Далмациjе, његово главно дjело тиче се историjе XX виjе-ка. Наравно, риjеч jе о чувеном дjелу Magnum crimen: pola vijeka
klerikalizma u Hrvatskoj
,
коjе jе обjављено у Загребу 1948. године. У предговору овог изузетно обимног дjела, коjе
jе посветио ”znanim i neznanim žrtvama klerofašizma”, Виктор Новак пише да jе
грађу сакупљао неколико децениjа, jер jе jош као ученик гимнази-jе почео да прати
рад римокатоличког клерикализма, а наставио као члан Аустриj-ског историjског
института, Ватиканске палеографске школе и на краjу као профе-сор универзитета.
Након вишедецениjског проучавања Римокатоличке цркве и на основу огромне
изворне грађе, Виктор Новак дошао jе до спознаjе да усташки те-рор ни издалека
не би добио на замаху и ширини да га ниjе распаљивао римокато-лички
клерикализам, тj. клерофашизам. Такође, он jе закључио да се онаj дио кле-рофашистичког
апарата коjи ниjе био непосредно ангажован у вршењу злочина, идеолошки залагао
за фашистички режим. Од самог обjављивања Magnum
crimen
jе био нападан, а иако штампан у тиражу од 4.000 примjерака, брзо jе
нестао из продаjе, односно био jе купован и спаљиван. Сличну судбину имало jе и
скраћено издање обjављено у Сараjеву 1960, као и репринт издања из 1948.
обjављен у Бео-граду 1986. године.

Међутим, 2005. године изашла jе из штампе књига чиjи наслов упућуjе на за-кључак да
дjело Виктора Новака ниjе обjављено у цjелини ни 1948, а ни 1986. године. Приређивач
ове књиге академик Василиjе Крестић у њеном предговору управо пише да данас
вjероватно и нема људи коjи знаjу да jе Magnum
crimen
у самом процесу настаjања доживљавао цензуру, jер jе под притиском комунисти-чког
врха Виктор Новак био приморан да изостави нека поглавља. Кад jе припре-мано
друго издање из 1986. године ниjе постоjала могућност да се дође до
изостав-љених текстова, из разлога што изузетно обимна рукописна заоставштина
Виктора Новака, коjа се чува у Архиву САНУ, ниjе била сређена. Ипак,
проналажењем изо-стављених поглавља створени су услови да ово капитално дjело
буде комплетира-но, што jе и учињено њиховим обjављивањем. Два изостављена
поглавља штампа-на су двоjезично, на српском и на енглеском jезику.

У првом од њих, односно у поглављу коjе jе требало да буде четрнаесто у Новаковоj
књизи, а коjе носи наслов Ecclesia
militans ratuje s Tyrševom ideologijom, Виктор Новак пише да jе прво соколско
друштво основано у Прагу 1862. године и да jе jедан од његових оснивача био Мирослав Тирш. Главни циљ
соколских дру-штава био jе подизање националне свиjести, чиме jе оно постало jедна
од основа општег народног препорода. Временом се соколска идеологиjа проширила
и у дру-ге словенске земље, а послиjе Првог свjетског рата српске, хрватске и
словеначке соколске организациjе удружиле су се у jедну. Међутим, под утицаjем
Римокатоли-чке цркве, коjа jе вjерску толеранциjу пропагирану од стране
соколских идеолога сматрала опасном за римокатолицизам, загребачко соколско
друштво убрзо jе исту-пило из Југословенског соколског савеза. Осим Тиршеве
идеологиjе, Римокатоли-чкоj цркви сметала jе и jугословенска мисао, према коjоj
jе Југословенски сокол-ски савез био веома наклоњен. Виктор Новак пише да jе
далекосежни план о клери-кално-сепаратистичком дjеловању Римокатоличке цркве
био угрожен соколском идеологиjом и функционисањем Сокола Краљевине Југославиjе.
Иако се творац со-колске идеологиjе Мирослав Тирш ниjе одрицао ни Бога, нити
цркве, поjедини хрватски бискупи жестоко су га нападали као безбожника, а међу
противницима соколске идеологиjе истицали су се сараjевски бискуп Шарић и крчки
бискуп Сре-брнић. У суштини, Виктор Новак jе у овом поглављу показао колико jе
врх Римо-католичке цркве био антиjугословенски и профашистички, па jе и
разумљиво, са становишта времена у коjем jе прво издање штампано, што му jе
било онемогућено обjављивање овог текста.

Из истих разлога било jе онемогућено и обjављивање поглавља Libellus
accusa-tionis
, коjе jе требало да буде петнаесто у Новаковоj књизи, а у коjем jе риjеч о про-мемориjи коjу jе дон Франо Иванишевић упутио 1934. године надбискупу Алоjзиjу Степинцу.
Искусни свештеник Франо Иванишевић изнио jе запажања о Римокато-личкоj цркви у
Југославиjи, истичући да у jугословенскоj држави постоjи потпуна слобода и
равноправност вjероисповиjести и да Римокатоличка црква ниjе у подре-ђеном
положаjу (насупрот схватању већине римокатоличких свештеника), па стога
критикуjе њен неприjатељски став према jугословенскоj држави. Такође, дон
Фра-но Иванишевић изразио се веома повољно о краљу Александру I Карађорђевићу
коjи ”kao sin ove zemlje jednako
plemenitim srcem osjeća za vjernike jedne i druge crkve, što on svaki dan
dokazuje ne samo riječima nego dobrotvornim djelima pružajući iz svoje
darežljive ruke obilne novčane potpore katoličkim crkvama i ustanovama”. Нема сумње да jе овакво запажање
додатно утицало да комунистички режим и ово по-главље цензурише, односно да
онемогући његово обjављивање. Алоjзиjе Степинац никада ниjе одговорио на писмо
Фране Иванишевића, а Виктор Новак сматра да jе на загребачком Каптолу, тj. у
загребачком надбискупском двору, постоjао само jе-дан далекосежни циљ – држава
у коjоj ће Римокатоличка црква бити jедини и све-моћни чинилац.

Обjављивањем ових поглавља дjело Magnum crimen Виктора
Новака напокон jе комплетирано. Оно jе незаобилазно свима коjи изучаваjу или ће
изучавати фак-торе коjи су рушили jугословенску државу, као и онима коjи се
буду бавили идео-лошким основама геноцида над Србима 1941–1945. С обзиром на то
да jе од по-сљедњег издања Magnum crimena прошло
више од двадесет година, очигледна jе потреба да ово дjело поново буде
обjављено и то у цjелости, заjедно са изоставље-ним поглављима, и да буде
преведено не само на енглески, већ и на друге свjетске jезике.


* Историjа 20. века: часопис Института
за савремену историjу, год.
XXVI, бр. 1, Београд 2008, стр. 166–167.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top