Два изостављена поглавља из књиге Magnum crimen Виктора Новака

Мр Горан Латиновић

Универзитет у Бањалуци

Одсjек за историjу

Ecclesia militans ратуjе с Тyршевом
идеологиjом и Libellus accusationis:

два изостављена поглавља из књиге Magnum crimen Виктора
Новака

(приредио Василиjе
Крестић), Јагодина: Гамбит, 2005, стр. 213*

Виктор Новак (1889–1977) био jе Хрват проjугословенске ориjентациjе, коjи jе високо
образовање стекао у Загребу и Риму и коjи jе дуги низ година био професор
Универзитета у Београду, гдjе jе предавао Општу историjу средњег века и Помоћне историjске науке. Важио jе
као велики латиниста и палеограф и изузетан ерудита, чиjа библиографиjа броjи
преко 500 jединица. Међутим, иако се наjвише бавио ис-ториjом средњовjековне
Далмациjе, његово главно дjело тиче се историjе XX виjе-ка. Наравно, риjеч jе о чувеном дjелу Magnum crimen: pola vijeka
klerikalizma u Hrvatskoj,
коjе jе обjављено у Загребу 1948. године. У предговору овог изузетно обимног дjела, коjе
jе посветио “znanim i neznanim žrtvama klerofašizma“, Виктор Новак пише да jе
грађу сакупљао неколико децениjа, jер jе jош као ученик гимнази-jе почео да прати
рад римокатоличког клерикализма, а наставио као члан Аустриj-ског историjског
института, Ватиканске палеографске школе и на краjу као профе-сор универзитета.
Након вишедецениjског проучавања Римокатоличке цркве и на основу огромне
изворне грађе, Виктор Новак дошао jе до спознаjе да усташки те-рор ни издалека
не би добио на замаху и ширини да га ниjе распаљивао римокато-лички
клерикализам, тj. клерофашизам. Такође, он jе закључио да се онаj дио кле-рофашистичког
апарата коjи ниjе био непосредно ангажован у вршењу злочина, идеолошки залагао
за фашистички режим. Од самог обjављивања Magnum
crimen jе био нападан, а иако штампан у тиражу од 4.000 примjерака, брзо jе
нестао из продаjе, односно био jе купован и спаљиван. Сличну судбину имало jе и
скраћено издање обjављено у Сараjеву 1960, као и репринт издања из 1948.
обjављен у Бео-граду 1986. године.

Међутим, 2005. године изашла jе из штампе књига чиjи наслов упућуjе на за-кључак да
дjело Виктора Новака ниjе обjављено у цjелини ни 1948, а ни 1986. године. Приређивач
ове књиге академик Василиjе Крестић у њеном предговору управо пише да данас
вjероватно и нема људи коjи знаjу да jе Magnum
crimen у самом процесу настаjања доживљавао цензуру, jер jе под притиском комунисти-чког
врха Виктор Новак био приморан да изостави нека поглавља. Кад jе припре-мано
друго издање из 1986. године ниjе постоjала могућност да се дође до
изостав-љених текстова, из разлога што изузетно обимна рукописна заоставштина
Виктора Новака, коjа се чува у Архиву САНУ, ниjе била сређена. Ипак,
проналажењем изо-стављених поглавља створени су услови да ово капитално дjело
буде комплетира-но, што jе и учињено њиховим обjављивањем. Два изостављена
поглавља штампа-на су двоjезично, на српском и на енглеском jезику.

У првом од њих, односно у поглављу коjе jе требало да буде четрнаесто у Новаковоj
књизи, а коjе носи наслов Ecclesia
militans ratuje s Tyrševom ideologijom, Виктор Новак пише да jе прво соколско
друштво основано у Прагу 1862. године и да jе jедан од његових оснивача био Мирослав Тирш. Главни циљ
соколских дру-штава био jе подизање националне свиjести, чиме jе оно постало jедна
од основа општег народног препорода. Временом се соколска идеологиjа проширила
и у дру-ге словенске земље, а послиjе Првог свjетског рата српске, хрватске и
словеначке соколске организациjе удружиле су се у jедну. Међутим, под утицаjем
Римокатоли-чке цркве, коjа jе вjерску толеранциjу пропагирану од стране
соколских идеолога сматрала опасном за римокатолицизам, загребачко соколско
друштво убрзо jе исту-пило из Југословенског соколског савеза. Осим Тиршеве
идеологиjе, Римокатоли-чкоj цркви сметала jе и jугословенска мисао, према коjоj
jе Југословенски сокол-ски савез био веома наклоњен. Виктор Новак пише да jе
далекосежни план о клери-кално-сепаратистичком дjеловању Римокатоличке цркве
био угрожен соколском идеологиjом и функционисањем Сокола Краљевине Југославиjе.
Иако се творац со-колске идеологиjе Мирослав Тирш ниjе одрицао ни Бога, нити
цркве, поjедини хрватски бискупи жестоко су га нападали као безбожника, а међу
противницима соколске идеологиjе истицали су се сараjевски бискуп Шарић и крчки
бискуп Сре-брнић. У суштини, Виктор Новак jе у овом поглављу показао колико jе
врх Римо-католичке цркве био антиjугословенски и профашистички, па jе и
разумљиво, са становишта времена у коjем jе прво издање штампано, што му jе
било онемогућено обjављивање овог текста.

Из истих разлога било jе онемогућено и обjављивање поглавља Libellus
accusa-tionis, коjе jе требало да буде петнаесто у Новаковоj књизи, а у коjем jе риjеч о про-мемориjи коjу jе дон Франо Иванишевић упутио 1934. године надбискупу Алоjзиjу Степинцу.
Искусни свештеник Франо Иванишевић изнио jе запажања о Римокато-личкоj цркви у
Југославиjи, истичући да у jугословенскоj држави постоjи потпуна слобода и
равноправност вjероисповиjести и да Римокатоличка црква ниjе у подре-ђеном
положаjу (насупрот схватању већине римокатоличких свештеника), па стога
критикуjе њен неприjатељски став према jугословенскоj држави. Такође, дон
Фра-но Иванишевић изразио се веома повољно о краљу Александру I Карађорђевићу
коjи “kao sin ove zemlje jednako
plemenitim srcem osjeća za vjernike jedne i druge crkve, što on svaki dan
dokazuje ne samo riječima nego dobrotvornim djelima pružajući iz svoje
darežljive ruke obilne novčane potpore katoličkim crkvama i ustanovama“. Нема сумње да jе овакво запажање
додатно утицало да комунистички режим и ово по-главље цензурише, односно да
онемогући његово обjављивање. Алоjзиjе Степинац никада ниjе одговорио на писмо
Фране Иванишевића, а Виктор Новак сматра да jе на загребачком Каптолу, тj. у
загребачком надбискупском двору, постоjао само jе-дан далекосежни циљ – држава
у коjоj ће Римокатоличка црква бити jедини и све-моћни чинилац.

Обjављивањем ових поглавља дjело Magnum crimen Виктора
Новака напокон jе комплетирано. Оно jе незаобилазно свима коjи изучаваjу или ће
изучавати фак-торе коjи су рушили jугословенску државу, као и онима коjи се
буду бавили идео-лошким основама геноцида над Србима 1941–1945. С обзиром на то
да jе од по-сљедњег издања Magnum crimena прошло
више од двадесет година, очигледна jе потреба да ово дjело поново буде
обjављено и то у цjелости, заjедно са изоставље-ним поглављима, и да буде
преведено не само на енглески, већ и на друге свjетске jезике.