Душан Пророковић: Колинда у земљи чуда

Србиjу очекуjе низ неприjатних и непредвидљивих изненађења из Загреба. А наjопасниjе jе оно коjе се тиче односа према Русиjи и прекомерног запетљавања у украjинску кризу

Душан Пророковић

НЕКОЛИКО дана после представљања Ахтисариjевог плана 2008. године, члан српског преговарачког тима Александар Симић jе, коментаришући одредбу према коjоj jе утврђено да врховни ауторитет на Косову представља главнокомандуjући међународних воjних снага, написао коментар: „Постоjали су и до сада воjни савези коjе су правиле државе, али jе ово први случаj да воjни савез прави државу“. Аналогно овоj оцени, после управо одржаних председничких избора у суседноj Хрватскоj, може се констатовати: постоjали су и до сада председнички кандидати (у разним европским државама) коjе jе подржавао НАТО, али jе ово први случаj да jе за председника jедне државе изабран службеник НАТО. Колинда Грабар Китаровић jе од 2011. године била помоћник генералног секретара НАТО-а, задужена за jавну дипломатиjу. Како jе сама истицала, њено задужење се тицало израде „комуникациjске стратегиjе и приближавање НАТО-а обичним људима“. Ниjе то од ње зависило, али ваља напоменути да НАТО никада горе ниjе стаjао међу „обичним људима“. На функциjи у НАТО-у ће новоизабрана председница Хрватске остати све док не положи заклетву и формално не пређе на нову дужност. Јер, како jе писао загребачки „Јутарњи лист“, током предизборне кампање Колинда Грабар Китаровић jе само узела „неплаћени допуст“ коjи jоj jе одобрио генерални секретар НАТО-а!?

У Србиjи jе било негодовања на неке њене изjаве из предизборне кампање, али jе права бура настала тек у ноћи изборне победе, када jе рекла: „Борићу се за права мањина у Хрватскоj и тражити да она буду што већа, али ништа мање нећу тражити ни за Хрвате у Србиjи и Воjводини и другим местима“. „Одваjање“ Воjводине од Србиjе jедни су окарактерисали као скаднал, други као провокациjу, трећи као лапсус. Истина jе вероватно негде на средини. Геополитички, Хрватскоj одговара да се Воjводина што jе могуће више удаљуjе од централних власти у Београду и на томе се са њихове стране „испод жита“ поприлично ради. Међутим, о томе се овако jавно никада не говори, а и посматраjући ову ствар кроз призму реалполитике, може се оценити како jе то велики залогаj за Загреб. Хрватска нема довољно ни политичких ресурса, ни економских инструмената, ни воjне силе, да би у геополитичком смислу „истиснула Србиjу из Воjводине“. То jе неозбиљна прича.

Исто као што jе неозбиљна прича Колинде Грабар Китаровић да ће „Хрватска бити наjразвиjениjа земља ЕУ и света“. Иако jе животни стандард у Хрватскоj данас нешто изнад просека других балканских држава, по поjединим параметрима Хрватска стоjи горе од Србиjе. Она jе презадужена, са континуалним буџетским дефицитом, огромним одливом наjпродуктивниjег слоjа становништва, демографским падом, то jе друштво са израженим социjалним тензиjама и претећом политичком нестабилношћу. Без обзира на неколико некоректних изjава о Србиjи, Иво Јосиповић jе, као и његов претходник, био свестан тога и покушавао jе водити уравнотежениjу политику. Он се ниjе залетао у „неозбиљне приче“.

Са Колиндом Грабар Китаровић, све су прилике, очекуjе нас низ непредвидљивих изненађења. А наjопасниjе jе оно коjе се тиче односа према Русиjи и прекомерног запетљавања у украjинску кризу. Јер, да се вратимо на почетак текста, нова председница Хрватске долази директно из седишта НАТО-а. Не треба се чудити уколико Загреб постане радикалан у своjим постављањима у украjинскоj кризи таман онолико колико jе то у поjединим ситуациjама и званична Варшава. На краjу, ако буде требало, гледаћемо и припаднике хрватских оружаних снага у Киjеву. Не би им било први пут. Да ли ће ново спољнополитичко постављање Хрватске допринети томе да она постане „наjразвиjениjа држава на свету“? Или ће jоj можда омогућити да буде некакав арбитар у „односима између Србиjе и Воjводине“? Па, можда Грабар Китаровићеву веруjе да хоће, али jе то „неозбиљна прича“. Међутим, као и у животу, и у политици „неозбиљне приче“ могу имати озбиљне последице. Са новом председницом, Хрватска jе врло близу томе, да у историjу уђе на погрешна врата.

Душан Пророковић, Центар за стратешке алтернативе

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Да ли jе Тито имао договор са Павелићем да … – Jadovno 1941.

Колинда путарка – Jadovno 1941.

Колинда цепа Србиjу – Jadovno 1941.

„НАТО ШЕРИФ“ У РЕГИОНУ?