Dušan Proroković: Da li smo razumeli Hoseina

Ključna Hoseinova poruka, koju objašnjava već nekoliko decenija je: islam i pravoslavlje moraju zajednički da se zaštite od agresivnog zapadnog imeprijalizma

Pažnju novinara i javnosti u Srbiji više privlače „šeici“ koji obećavaju kredite i investicije. Zbog jednog obećanja otvara se sav medijski prostor. Posete Beogradu onih drugih, koji nam donose važne poruke, za širu publiku obično prođu nezapaženo. Šteta! Jer, prethodnih dana je gost Beograda bio šeih Imran Hosein, ugledni i mnogo puta citiran islamski teolog i filozof. Između ostalog, održao je predavanja u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i na beogradskom Pravnom fakultetu. Prvo predavanje je bilo na temu „Islam i budućnost novca“.

Ključna Hoseinova poruka, koju objašnjava već nekoliko decenija je: islam i pravoslavlje moraju zajednički da se zaštite od agresivnog zapadnog imeprijalizma. Kada govori o pravoslavlju, posebno podvlači ulogu koju mora odigrati Rusija. I iz istorijskih razloga, ali između ostalog i zbog toga što je teritorija Rusije zona kontakta između pravoslavlja i islama. Ako se „duh zajedništva“ tu održi, biće to odličan okvir za širenje „pelcera“ i u druge delove sveta. U skladu sa njegovim tumačenjem Kurana, ono što propovedaju Islamska država i druge radikalne grupe, nema puno veze sa islamskim učenjem. Zato je i oštar kritičar fundamentalizma.

Iako je i ranije bilo pokušaja da se ovaj ugledni intelektualac ugosti u Srbiji, nekako to nije polazilo za rukom. Sumnjao sam da je to zbog slučaja „Srebrenica“. Naime, Hosein je prethodnu deceniju mnogo puta govorio o neophodnosti istorijskog i „strateškog“ pomirenja muhamedanskih i pravoslavnih naroda, ali je u tom kontekstu tek krišom spominjao Srbe. U njegovom fokusu su bili Bliski istok i Srednja Azija i često je upozoravao kako ne smemo dozvoliti da budemo uvučeni u dugi i iscrpljujući sukob koji će koštati i jedne i druge. Taj sukob, koji je projektovan kao „civilizacijski“, korist bi doneo samo neprijateljima muslimana i hrišćana. Za islamskog teologa, bez ikakve sumnje, to je „đavolja rabota“. A mi se moramo okretati Bogu.

Na kraju je letos, dok se u zapadnim medijima podgrevala priča o „dvadeset godina od genocida u Srebrenici“ po ovom pitanju odredio i šeik Imran. Jasno je rekao: u Srebrenici je bilo zločina, ali nije bilo genocida. U prilog svojoj tvrdnji objasnio kako su sistemski genocidi bili nad Jevrejima u Egiptu (iz Starog zaveta), takođe nad Jevrejima u nacističkoj Nemačkoj, a da su ga činili Evropljani nad domorodačkim narodima u Severnoj Americi. Takvu nameru on ne vidi u Srebrenici, a vidi i reakcije Srba na Balkanu koji osuđuju zločin koji se dogodio. Predložio je i vlastima u BiH da organizuju referendum među pravoslavnim hrišćanima da vide šta narod danas misli o Srebrenici. To bi bila najbolja poruka muslimanima. Još je i dodao kako je ovaj zločin „poguran od strane Zapada i NATO“. Ima dovoljno razloga zbog čega je ovo rekao.

U vremenu isključivosti i tabloidizacije, kada se više bavimo parolama, a manje temeljnim analizima, za mnoge je teško da prihvate Hoseinove stavove. Stavovi o Srebrenici su, istrgnuti iz konteksta, u Sarajevu predstavljeni kao „neznalački i patetični stavovi“ koji „vređaju bošnjačke žrtve“. Neki su Hoseinia nazvali „samozvanim filozofom“, „nepoznatim teologom“ i „navodno uglednim šeikom“.

Donekle, to je i očekivana reakcija. Međutim, nad onim što govori Hosein treba se dobro zamisliti. On je u Srbiju došao, kako bi pružio podršku međuverskom dijalogu i da bi pomogao razvijanju dobrih odnosa između pravoslavlja i islama. Umesto koncepta „sukoba civilizacija“ jedan je od onih filozofa koji propovedaju neophodnost „saradnje civilizacija“. U određenoj meri, paradigma koju je promovisao i nema alternativu. Odnosno ima je, ali videli smo kako to funkcioniše na Bliskom istoku.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Dušan Proroković: Kolinda u zemlji čuda – Jadovno 1941.

Dušan Proroković: Vidovdanska beseda – Jadovno 1941.

Da li je Tito imao dogovor sa Pavelićem da prikrije ustaške …