Узроке и последице нашег националног слома требамо сагледати и кроз извесне србофобичне, аустромарксистичке, комунистичко-интернационалистичке одлуке и програме туђинских структура, које су инсталиране у Србији у последњих 150 година.
Зато бисмо цитирали брошуру Покрајинског Комитета КПЈ за Србију, која је објављена у току Другог св. рата у Београду под насловом „Организационо питања Комунистичке Партије Југославије“, на којој је радио према извесним информацијама Брозов уставотворац, рокфелеровац, масон-марксиста проф. др Јован Ђорђевић, где између осталог стоји:
„ Шта је ћелија? … Ћелију сачињавају чланови Партије, чланови ћелије. Број чланова ћелије је најмање три, то је најнижа граница броја чланова Партије који сачињавају једну ћелију…
На челу сваке ћелије налази се секретар ћелије. Он руководи радом ћелије…Дакле, ћелија је основна партијска организација у саставу једне организације (реонске, месне, среске, окружне), она је основни део једне организоване целине ( читаве Партије)…
Рекли смо да је ћелија основна партијска организација. Она улази у јединствени систем организација, са нижим и вишим форумима, које сачињавају Партију.
Тај јединствени систем организације наше Комунистичке Партије Југославије данас изгледа овако: Највиши Партијски форум јесте: Централни Комитет Комунистичке Парије Југославије. Он руководи радом свих партијских организација у Југославији, на чијем челу стоје:
За Словеначку: Централни Комитет Комунистичке Партије Словеначке.
За Хрватску: Централни Комитет Комунистичке Партије Хрватске.
За Македонију: Централни Комитет Комунистичке Партије Македоније.
За Србију: Покрајински Комитет Комунистичке Партије Југославије за Србију.
За Црну Гору: Покрајински Комитет Комунистичке Партије Југославије за Црну Гору.
За Босну и Херцеговину: Покрајински Комитет Комунистичке Партије Југославије за Босну и Херцеговину.
За Војводину: Покрајински Комитерт Комунистичке Партије Југославије за Војводину.
За Косово и Метохију: Обласни Комитет Комунистичке Партије Југославије за Косово и Метохију.
Дајући Централне Комитете Словеначкој, Хрватској и Македонији К.П.Ј. потврђује делом свој став о решењу националног питања у Југославији. Национални Централни (Словеначка, Хрватска и Македонија) и Покрајински Србија, Црна Гора) као и Покрајински (Босна и Херцеговина, Војводина), и Обласни (Косово и Метохија) имају у свом саставу Покрајинске, Обласне, Окружне, Среске, Месне, Општинске и Реонске Комитете…“ ( Види: Организационо питање Комунистичке Партије Југославије, Издање Покрајинског Комитета Комунистичке Партије Југославије за Србију, Београд. 1943).
У овом контексту поменули бисмо још једном аустромарксисту, комунисту-интернационалисту, Брозовог великохрватског најамника и „познатог титовског слугу“ др Благоја Нешковића – „Михаила“ (Крагујевац, 1907 – Београд, 1984), како то рече Перо Попивода (Види: Генерал-мајор ЈА Перо Попивода, Издајничка делатност клике Тита-Ранковића у периоду народно-ослободилачке борбе југословенских народа, „Под заставом интрнационализма“, број 11, од 15. X. 1949, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у НР Румунији; Генерал-мајор ЈА Перо Попивода, Издајнички рад клике Тита-Ранковића у периоду народно-ослободилачке борбе југословенских народа, „За социјалистичку Југославију“, број 13, 5.Х.1949, Орган југословенских комуниста полит-емигранта у Совјетском Савезу).
Имајући у виду да је Нешковић лобирао за Београдско-Јосипградски пашалук од Власотинаца до Кораћице. Иначе, по професији био је лекар, али се са професијом није константно бавио, већ конспиративном антисрбском, коминтерновско- интернационалистичком политиком. Студирао је на универзитету у Београду. Још као млад студент ушао је у конспиративни комунистички-интернационалистички и аустромарксистички покрет. Постао је чланом аустромарксистичке и коминтерновске конспиративне Комунистичке Партије Југославије у току 1935. године. Од 1936. године био је на комунистичком интернационалном и конспиративном задатку Коминтерне у Шпанији. Борио се на страни шпанских комуниста-интернационалиста, а потом је био по концентарионим логорима у Француској у којима је активно радила група јогословенских комуниста-троцкиста, интернационалиста. У логорима је радила и немачка комисија за скупљање радне снаге. Са немачком комисијом је руководио мајор гестапоа, који се посебно интересовао за извесне Југословене, који су се налазили у логору, да им помогне да се пребаце у Југославију. Међу њима је био и Благоје Нешковић. Са „тачке гледишта гестапоа то су били потпуно поуздани људи“ (Види: Око 150 југословенских троцкиста империјалистички шпијуни од 1941 године, „Под Заставом Интернационализма“ – Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, Број 10, од 1.Х.1949).
Нешковић је од капитулације Краљевине Југославије до судбоносног и трагичног покретања Брозовог великохрватског устанка, грађанског рата међу Србима и тзв. „буржоаско-демократске“ антисрбске револувције у Србији 1941. године, која је била само нагли прелаз у тзв. „пролетерску“, био задужен за конспиративни рад као политички секретар Покрајинског комитета КПЈ за Србију и делегат Централног комитета за руковођење конспиративним радом у Србији, око Рудника, Букуље и Космаја у Шумадији, око Лесковца и делимично на Косову и Метохији. Од 1941-1944 године био је председник тзв. Народноослободилачког комитета и члан Главног партизанског штаба за Србију. Извесно време у току рата живео је строго илегално у Београду, али и највећим делом у јужном делу Србије, где је током 1943 и 1944 године заједно са Светозаром Вукмановићем -„Темпом“ припремао план за освајање целе Македоније и Грчке, како би великохрват Јосип Броз – „Тито“ тих дана био признат за маршала Балкана.
Према извесној оцени, Нешковић је био велика кукавица, циник и покварењак, који никада није имао никаквих обзира према својим комунистичким друговима када су били у питању његова лична безбедност, осигурање и конспиративни партијски интереси. Користио је веома умешно све личне, пријартељске и родбинске везе само да се што боље постави, одржи и камуфлира за време свог руководећег илегалног рада у Београду у чему је успео благодарећи паду и жртвовању извесних аустромарксистичких, комунистичко-интернационалних руководилаца, пријатеља и сарадника у Србији у току Другог св. рата. У току 1952. године таксиран је као стаљиниста и уклоњен са свих функција и положаја. Броз га је одбацио и осудио, без обзира на његове србофобичне заслуге за Брозову аустромарксистичку Комунистичку Партију Југославије, која је лобирала за данашњи Беогрдско-Јосипградски пашалук и која није отварала никакву перспективу нашем обезглављеном, обесправљеном и пониженом и несрећном Србском народу.
Велики део чланова Покрајинског Комитета КПЈ за Србију представљали су у току Другог св. рата србофобични аустромарксисти, комунисти-интернационалисти, марионете њујоршко-московске Коминтерне (Види: Perre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, Paris, France, 1967, стр. 28) и србофобични Брозови великохрватски најамници: др Јован Ђорђевић, др Синиша Станковић, др Јеврем Недељковић, др Драгољуб Кр. Јовановић, др Бора Стевановић, др Душан Недељковић, др Павле Савић, др Бранко Шљивић, др Александар Леко, др Петар Јовановић, др Младен Јосифовић, др Васо Чубриловић, др Баја Бајић, др Стеван Ђелинео, др Благоје Нешковић, др Олга Дедијер, Спасенија-Цана Бабовић, Божидарка-Кика Дамјановић, Даворјанка Пауновић, др Иван Рибар са синовима, др Фадил Маглајић, Моша Пијаде, Александар Ранковић, Сретен Жујовић, Коча Поповић, Петар Стамболић, браћа Дедијери, Милован Ђилас, Светозар Вукмановић, Данило Лекић, Милош Минић, Родољуб Чолаковић, Мирко Томић, Владислав Рибникар, Слободан Пенезић, Марко Ристић, Добривој Радосављевић, браћа Марковићи и браћа Јерковићи…
Имајући у виду да је генерал Дража Михаиловић прозрео великохрватске планове и намере Павелићевог емисара у Србији, криминалаца Јосипа Броза тзв. „Тита“, да покрене устанак, грађански рат и „буржоаско демократску“ револуцију, која је била само као нагли прелаз у перманентну пролетерску. У писму Ђорђију Лашићу и Павлу Ђуришићу од 20. децембра 1941, Дража је дословно рекао:
“Треба да знате да се на челу партизана налазе Хрватске Усташе, којима је за циљ да гурну наш народ у братоубилачки рат…” (Види: Јован Марјановић, Прилози историји сукоба народноослободилачког покрета и чeтника Драже Михаиловића, Институт друштвених наука – Одељење за историске науке, Историја XX века – Зборник радова, књ. I, Београд, 1959, стр. 217 и 223).
О животном србском питању, о питању целине србског народа, о питању Косова и Метохије, биће од интереса, да цитирамо извесне делове из књиге Милоша Аћина-Косте, коју је објавио под насловом „Браниоци Косова“, где између осталог стоји:
„Сасвим је разумљиво да ‘југословенска секција Коминтерне’, тј. КПЈ,
није могла да поступи друкчије него како Коминтерна наређује. Наређења
Коминтерне је плаћени агент Москве Јосип Броз пренео делегатима КПЈ на
Петој земаљској конференцији. Тако је у Загребу дошло до ‘осуде’
тобожњих колонијалних метода ‘српске буржоазије’ – читалац треба да уочи
да и Хитлер и Ћано, и Стаљин и Броз са подједнаким бесом пуцају на
Србе, јер природно претпостављају да ће се Срби борити против нацистичке
Немачке и њених савезника – а да Косово
и Метохија припадају Албанији. Такође је поновљено Коминтернино решење,
а то практично значи да је пренета Стаљинова жеља, о проглашењу
македонске и црногорске нације, као и да Босна и Херцеговина треба да
добију аутономију (Види: Владо Стругар, Комунистичка партија и решење
националног питања у Југославији – Приоручник за историју Савеза
комуниста Југославије, Београд, 1958,
стр. 220-222). Да ово нису биле одлуке СССР, оне би изгледале сасвим
донкихотске, јер се зна да је тада КПЈ бројала свега 6000 чланова.
Потврду одлуке из 1928 године на Петој земаљској конференцији КПЈ,
баш зато што је ова конференција одржана у другој години другог светског
рата, о припадању Косова и Метохије Албанији и образовању
КП Албаније су Арнаути поздравили са задовољством (Види:Harry Hamm,
Albania-China’s Beachhead in Europe, trans. V. Anderson, New York,
Frederick A Praeger, 1963, стр. 84-85). Задовољство је недељу дана
доцније, кад је Италија напала Грчку, букнуло одушевљење. Зато се
албански и југословенски комунисти
слажу са оценом важности ових од Коминтерне наметнутих одлука. ‘Један од
најзначајнијих догађаја у животу Партије’, тврде два истакнута
комунистичка историчара, ‘била је Пета земаљска конференција КПЈ…(је
била) пролетерска парија и највећи поборник интернационализма’ (Види:
Јован Марјановић и Перо Морача, Наш ослободилачки рат и народна револуција 1941-1945, Београд, 1958, стр, 20).
У име тог интернационализма она је издала Косово и Метохију, па је издвојила Обласни комитет Косова и Метохије, који је дотле био под Покрајинским комитетом КП за Црну Гору, у намери да га по образовању КП Албаније стави под арнаутску надлежност. Због оваквог изричито антисрпског рада ЦК КПЈ се налазио пре рата и све до касног пролећа 1941 године у Загребу, где је несметано радио и по доласку немачко-усташких трупа…
Најновија косовска драма је један од одблесака енглеске перфидности. Черчилово издајство Равне Горе – он је послао свога сина Рандолфа и свог личног секретара Дикина код Броза – је пружило један од доказа да је већина људи грабежљивог британског друштва била неспособна да схвати значај и последице идеолошког рата. Темељи трагедије не само Бранилаца Косова него и свих осталих Срба и народа чија је судбина лежала у рукама оне моћне птице грабљивице што се звла Черчил леже у по слободу света кобном Техерану, чувеном по Техеранској конференцији 1943 године. У суштини, Техеранска конференција је била тајно опело не само за равногорцима већ и свим осталим демократама Источне Европе.
Од Техеранских одлука до данас Лондон дува у исти рог нечовештва удружујући британски капитал и Брозову диктатуру противу народа Југославије. Порартна Америка такође доларима одржава комунистичку диктатуру у Југославији, док западна Немачка користи обесправљену радничку класу Југославије као своју јефтину радну снагу…“ (Види: Милош Аћин-Коста, Браниоци Косова, Washington, DC, USA, 1973, стр. 13-14, 143-144).
Аутор: Душан Буковић
Извор: Видовдан
2 Responses
Душан Буковић:
НЕКОЛИКО ПОДАТАКА О ПОЧАСНОМ КАНОНИКУ ЦРКВЕ СВ. ЈЕРОНИМА У РИМУ, ПАВЕЛИЋЕВОМ АГЕНТУ ОД УТИЦАЈА, БУРЖОАСКОМ НАЈАМНИКУ ЈОСИПУ БРОЗУ ТЗВ. „ТИТУ“
У овом контексту, имајући у виду, да су за време Брозове великохрватске, интермаријумске, фабијанско-бољшевичке владавине вршена масовна стрељања извесних србских родољуба, као извесних срПских комуниста-интернационалиста, који су таксирани као монархисти и информбировци. Међутим, шта смо могли и очекивати од Јосипа Броза Тита, самопроглашеног „маршала“, папиног хаџије, пилигринског фратра, малтешког витеза, каноника цркве св. Јеронима у Риму, аустро-угарског фелдвебела из хрватског села Клањца, који сада труне у фараонској могили у извиканој „кући цвећа“ у Београду-Јосипграду, у Србији, где му се и данас клањају „срПски“ ренегати и полтрони на срамоту осакаћеног, обесправљеног, потлаченог и пониженог несрећног србског народа.
Што се тиче односа Броза и Ватикана у хрватском тједнику „Даница“ објављен је чланак под насловом „Католичка црква у Југославији“, где између осталог, стоји:
“Но то још није све! Папа, у духу екуменизма и мирољубиве коегзистенције, са жељом да нормализира односе Католичке цркве у Југославији, именова је друшкана Тита – ‘ПOЧАСНИМ КАНОНИКОМ’ – цркве с. Јеронима у Риму. Тиме му је подјелио привилегије, које је уживао аустријски цар над Хрватском…“ (Види: Katolicka crkva u Jugoslaviji, hrvatski tjednik “Danica”, od 29. rujna/septembra 1971, Chicago, Ilinois, U.S.A.; Ante Jeric, “Svica”, broj 135, Dalmatian publishing company, New York, U.S.A., 1971; Урош Зоњић, Под командом војводе Павла Ђуришића, Windsor, Ont., Canada, 1990, стр. 99 ).
У дипломатском акту из резолуције Информбироа који је објављен под насловом „Југословенска компартија под влашћу убица и шпијуна“ дословно стоји:
„Прелаз Титове клике ка фашизму није случајан, он је извршен по заповести њених господара – англоамеричких империјалиста, чији је најамник та клика већ одавно, како се то показало…“ (Види: Из резолуција Информбироа „ Југословенска компартија под влашћу убица и шпијуна“, „Напред“, Орган југословенских комуниста полит-емиграната у НР Бугарској, Бр. 12 (28) од 15. јула 1950).
Сасвим је јасно да је УДБ-а била злочиначко удружење великохрватског наци-онал-социјалистичког фараона Јосипа Броза Тита и да је њен најважнији задатак био обрачун са извесним србским родољубима и „срПским“ комунистима, стаљинистима и интернационалистима. Броз је увео праксу својих узора Хитлера и Мусолинија. Стварао је концентрационе логоре у Титоленду, како се изразио о Југославији Винстон Черчил, осведочени ментор Јосипа Броза Тита. Брозова УДБ-е је инсценирала и њихова убиства под разним изговорима… (Види: Удба уводи милицију у своје крваве злочине, „Под заставом интернационализма“, Огран југословенских комуниста- политемиграната у НР Румунији, број 10, 1.Х.1949).
Истини за вољу, иза УДБ-е се крила у ствари врло перфидна, закулисна и веома вешто камуфлирана и организована борба коју је водио великохрватски фараон Јосип Броз Тито поротив потлаченог, обесправљеног, пониженог, осакаћеног несрећног србског народа. Потврде и доказе за наше наводе можемо наћи у хиљадама примера.
У београдско-јосипградским „Новостима“ објављен је чланак Б. Међедовића под насловом „Да ли је Славко Ђурић (85), из Избишта код Вршца био сведок погибије генерала Арса Јовановића? Опрез топи сећање“, где између осталог, стоји:
„Према Ђурићевом казивању ‘Борби’, генерал Јовановић је 1948. доведен на југословенско-румунску границу и убијен после инсценираног бекства…
НЕМА историје без сведока, ни догађаја без људи. Увек неко (пре)остане да и о највећим тајнама проговори. У овим бурним временима, када се наша новија исрторија мења из дана у дан, таквих је сведочења све више.
Прошлог четвртка, ‘Борба’ је овбјавила причу осамдесетпетогодишњег Славка Ђурића, из села Избишта, код Вршца, који тврди да је био очевидац смрти генерала Арса Јовановића. Према његовој верзији, генерал Јовановић је, заправо, био доведен до границе ради ликвидације.
Званична верзија из времена Информбироа казује како је генерал Јовановић погинуо приликом покушаја бекства преко југословенско-румунске границе, августа 1948. године. Према судским записницима, на њега је пуцао милиционар Владимир Ковачевић, а о догађају су сведочили Владо Дапчевић и Кађа Петричевић, који су били са Јовановићем, његов шофер, жена управника државног пољопривредног имања, сељак који је бегунце возио својим колима и други… Поодавно се, међутим, прича да је УДБ-а, заправо, ликвидирала генерала Јовановића, инсценирајући његово наводно бекство преко границе.
‘НИСИ ВИДЕО’
НЕДАВНО је о својим сумњама у званичну верзију о смрти свога брата јавно проговорила и Миљуша Јовановић, која је због свог брата Арса прошла голооточку голготу. После њене изјаве, деда Славко Ђурић је, како пише ‘Борба’, одлучио да ‘скине енбарго са своје тајне коју чува четрдесет година’.
Ево његове приче:
– Једног јутра кренули смо фијакером у правцу Сечице, председник Среског одбора Бранко Јеремић и, чини ми се, секретар Комитета, мислим да се звао Раде. Мислио сам да идемо код Швабе, једног заосталог немца који је имао велике винограде и чувени подрум, па су се све буџе код њега проводиле. Ја мислим да су га само због тога гошћења и задржали, иначе су сви други Немци били протерани. Али, уместо код Швабе, упутили смо се на отворено поље, крај румунске границе, где у близини није било куће, ни живе душе… Убрзо је стигао један камион, покривен цирадом, са пет-шест цивила. Стадоше ту поред нас и поздравише се са среским руководиоцима. Поставише неке мале мердевине и, придржавајући га, спустише са каросерије једног свезаног човека. Како су га спустили на земљу, повикаше му: ‘Сад бежи!’. Онако везан, тај човек поче да трчи у правцу границе, а они повадише пиштоље и осуше паљбу на њега. Човек паде. Мени онда председник Среског одбора, Бранко Јеремић, рече: ‘Ово што си видео, ниси видео, јер овај што смо га убили, то је генерал Арса Јовановић’…“ (Види: Б. Међедовић, Да ли је Славко Ђурић (85), из Избишта код Вршца био сведок погибије генерала Арса Јовановића? Опрез топи сећање, „Новости“, Београд, 29. април 1990).
Није ми намера да се свестраније и детаљније упуштам у опсежну библиографију и литературу у вези УДБ-е, Брозовог великохрватског злочиначког удружења. То најбоље сведоче извесна историска дела и ови наслови из појединих информбировских листова који су публиковани у Бугарској, Румунији, Мађарској, Пољској, бившем Совјетском Савезу и бившој Чехословачкој, који су данас врло тешко доступни.
Ево тих наслова:
1. П.К., СВЕ ВЕЋИ БРОЈ ОФИЦИРА, ПОДОФИЦИРА И ВОЈНИКА СТУПА У ИЛЕГАЛНУ БОРБУ ПРОТИВ ТИТОВАЦА, „За Социјалистичку Југославију“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у СССР, Број 10 од 1.X.1945, с.5.
2. Димитријевић, УДБА УВОДИ МИЛИЦИЈУ У СВОЈЕ КРВАВЕ ЗЛОЧИНЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у НР Румунији, Број 10 од 1. X. 1949.
3. Наслов: ТИТОВА КЛИКА – БАНДА ПОЛИТИЧКИХ УБИЦА, „Под Заставом Интернационалзма“, Број 10 од 1.X.1949.
4. Михаљ Селеши, ФАШИСТИЧКИ ТЕРОР ТИТОВАЦА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
5. Наслов: КОНТРАРЕВОЛУЦИОНАРНИ ПЛАНОВИ ТИТОВЕ ФАШИСТИЧКЕ КЛИКЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X1949.
6. Наслов: УНИШТИТИ ТИТОВСКУ ШПИЈУНСКУ БАНДУ – ЗАДАТАК ЈЕ КПЈ КОЈА СЕ УСПОСТАВЉА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
7. Наслов: ПРЕГЛЕД ЛИСТА „ЗА ТРАЈНИ МИР, ЗА НАРОДНУ ДЕМОКРАТИЈУ!“, „Под Заставом Интернационализма“, број 10 од 1X.1949.
8. Наслов: ВЛАДА НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ РУМУНИЈЕ ЗАХТЕВА ОД ТИТОВЕ КЛИКЕ ДА СЕ ОПОЗОВЕ ИЗ РУМУНИЈЕ ШПИЈУН ЛОМПАР, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
9. Наслов: ИЗБАЦИВАЊЕ ПРЕДСТАВНИКА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ФАШИСТА ИЗ МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
10. Добросављевић С., РАДНИЦИ ПРИМЕЊУЈУ СВЕ НОВИЈЕ ФОРМЕ БОРБЕ ПРОТИВ ТИТОВАЦА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
11. З.С., РАДНИЦИ МАСОВНО НАПУШТАЈУ РОПСКЕ РАДОВЕ У КАМЕНОЛОМИМА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
12. Наслов: ОКО 150 ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ТРОЦКИСТА ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ ШПИЈУНИ ОД 1941 ГОДИНЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
13. Наслов: УПРАВЉАЧИ ЈУГОСЛАВИЈЕ – АГЕНТИ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ САД, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
14. Наслов: ШПИЈУНСКЕ ВЕЗЕ ТИТОВАЦА И АНГЛО-АМЕРИКАНАЦА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
15. Наслов: ТИТОВА КЛИКА ЈЕ ОДАВНО ИЗДАЛА ИНТЕРЕСЕ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
16. Дзон Смит, ДОШАО, НИШТА НИЈЕ ВИДЕО А НАБРБЉАО, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
17. Наслов: РАСТЕ НЕЗАДОВОЉСТВО НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ ПРОТИВ ТЕРОРА ТИТОВЕ БАНДЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
18. Б.К., ИЛЕГАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОМУНИСТА СТАВЉАЈУ СЕ НА ЧЕЛО БОРБЕ РАДНИХ СЕЉАКА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
19. Наслов: СА СУДСКОГ ПРОЦЕСА ЗЛОЧИНЦУ РАЈКУ И ЊЕГОВИМ САУЧЕСНИЦИМА – РАЗОБЛИЧЕНЕ ВЕЗЕ ТИТА, РАНКОВИЋА И ДРУГИХ СА ШПИЈУНСКОМ СЛУЖБОМ САД, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
20. Наслов: ОДЈЕЦИ ПОВОДОМ СУЂЕЊА АМЕРИЧКО-ТИТОВСКОМ ШПИЈУНУ РАЈКУ И ЊЕГОВИМ САУЧЕСНИЦИМА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
21. Јакуб Борман, КОНТРАРЕВОЛУЦИОНАРНИ ПРЕВРАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
22. Наслов: КРАХ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИХ ПЛАНОВА У МАЂАРСКОЈ – РАЗОБЛИЧЕНИ СУ ШПИЈУНИ ИЗ БУДИМПЕШТЕ И БЕОГРАДА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
23. Громико А., НОТА СОВЈЕТСКЕ ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
24. Наслов: АМЕРИЧКИ ОФИЦИРИ ДОЛАЗЕ КАО ВОЈНИ ИНСТРУКТОРИ У ЈУГОСЛАВИЈУ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
25. Наслов: ТИТОВА ФАШИСТИЧКА ВЛАДА ПРИСТУПА АГРЕСИВНОМ СРЕДОЗЕМНОМ ПАКТУ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
26. Наслов: НОВИ СНАЖНИ УДАРЦИ ПО ФАШИСТИЧКОЈ КЛИКИ ТИТА И РАНКОВИЋА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
27. Наслов: НА ЗАСЕДАЊУ ОУН ШПИЈУНИ КАРДЕЉ, ЂИЛАС И БЕБЛЕР УКЉУЧИЛИ СУ СЕ У ГЛАСАЧКУ МАШИНУ САД, „Под Заставом Интернационализма,Број 11 од 15.X.1949.
28. Перо Попивода, ИЗДАЈНИЧКА ДЕЛАТНОСТ КЛИКЕ ТИТА-РАНКОВИЋА У ПЕРИОДУ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА, „Под Заставом Интернационализма“ Број 11 од 15X.1949.
29. Пејновић, МОБИЛИСАЊЕМ СЕЉАЛКА НА КОНКРЕТНИМ АКЦИЈАМА, ИЛЕГАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОМУНИСТА ПОСТИЖУ ДОБРЕ РЕЗУЛТАТЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15X.1949.
30. „Фрушкогорац“, У СРЕМУ – КАО ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
31. Наслов: ИЛЕГАЛНЕ ОМЛАДИНСКЕ ГРУПЕ АКТИВНО СЕ БОРЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
32. С.М., ЖЕЉЕЗНИЧКИ РАДНИЦИ ПРЕЛАЗЕ НА НОВЕ ФОРМЕ БОРБЕ, „Под Заставом Интернационализма“ Број 11 од 15.X.1949.
33. Наслов: НОТА ВЛАДА ЗЕМАЉА НАРОДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ФАШИСТИЧКОЈ ВЛАДИ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
34. Наслов: II КОНГРЕС КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ СЛОБОДНЕ ТЕРИТОРИЈЕ ТРСТА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
35. Наслов: ПЕТОГОДИШЊИЦА ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА ОД СТРАНЕ СОВЈЕТСКЕ АРМИЈЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
36. Наслов: У СУСРЕТ 32 ГОДИШЊИЦИ ВЕЛИКОГ ОКТОБРА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15X.1949.
37. Мирко и Никола, УЧЕНИЦИ У ПРИВРЕДИ ОРГАНИЗОВАНО СТУПАЈУ У ШТРАЈКОВЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15X.1949.
38. Ранко П., ИЗ СТУДЕНИЧКОГ СРЕЗА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
39. Тимотијевић А., РОПСКИ УСЛОВИ РАДА У ПРЕДУЗЕЋУ „ИВО ЛОЛА РИБАР“, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
40. Наслов: ПРЕГЛЕД ЛИСТА „ЗА ТРАЈНИ МИР, ЗА НАРОДНУ ДЕМОКРАТИЈУ!“, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
41. Наслов: ТРУДБЕНИЦИ ГРАДА И СЕЛА БОРЕ СЕ СВЕ ОРГАНИЗОВАНИЈЕ ПРОТИВ ТИТОВЕ БАНДЕ – ЉУБАВ НАРОДА ПРЕМА СССР-у И ДРУГУ СТАЉИНУ ТИТОВЦИ НЕ МОГУ ДА УГУШЕ – БОРБЕНЕ АКЦИЈЕ ПРОТИВ ТИТОВАЦА, „Под Заставом Интернационализма“ Број 11 од 15>X.1949.
42. Луиђи Лонго, СВАКИ ИМА ОНАКВЕ ПРИЈАТЕЉЕ КАКВИ МУ ДОЛИКУЈУ, „Под Заставом Интернацонализма“, Број 11 од 15.X.1949.
43. Јан Марек, СЛИЗАЛИ СЕ…, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
44. Наслов: ИЗ РЕФЕРАТА М. РАКОШИА ОДРЖАНОГ НА САСТАНКУ БУДИМПЕШТАНСКОГ АКТИВА МАђАРСКЕ ПАРТИЈЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број. 11. од 15X,1949.
45. Ненад Малиж, КРВАВИ ЗЛОЧИНИ ТИТОВАЦА ПРЕМА БОРЦИМА III БОСАНСКОГ КОРПУСА, „За Социјалистичку Југославију“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у СССР-у, Број 12 (35) од 30 марта.1950.
46. Лоран Н., ПОДЈАРМЉИВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОД СТРАНЕ АНГЛО-АМЕРИЧКИХ ИМПЕРИЈАЛИСТА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 12 (35) од 30. марта 1950.
47. Властимир Михајловић, ШПИЈУНСКО ЛИЦЕ ТИТОВСКОГ МИНИСТРА ДОБРИВОЈА РАДОСАВЉЕВИЋА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 12 (35) од 30. марта 1950.
48. Трновац М., ТИТОВСКИ ФАШИСТИЧКИ РЕЖИМ -НАЈВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ОМЛАДИНЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 12 (35) од 30. марта 1950.
49. П. Л., ЛОНДОНСКИ АДВОКАТИ ТИТА ЗАБРИНУТИ РЕЗУЛТАТАТИМА „ИЗБОРА“, „За Социјалистичку Југославију“, Број 12 (35) од 30. марта1950.
50. Наслов: РАДНО СЕЉАШТВО БОЈКОТУЈЕ ИЗБОРЕ ЗА МЕСНЕ ОРГАНЕ ВЛАСТИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949, стр.3.
(Наставак 1)
51. Наслов: РЕВОЛУЦИОНАРНА БУДНОСТ ПРИ СТВАРАЊУ ПАРТИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ – ОСНОВНИ ЈЕ ЗАДАТАК ЈУГОСЛОВЕНСКИХ КОМУНИСТА, „За Социјалистичку Југославију, Број 13 од 5.X.1949.
52. Наслов: НОТА ПОЉСКЕ ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
53. Наслов: НОТА МАЂАРСКЕ ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
54. Наслов: НОТА ВЛАДА Н.Р. БУГАРСКЕ И Н.Р. РУМУНИЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
55. Наслов: ПРЕСУДА РАЈКУ ЛАСЛУ И ЊЕГОВИМ
САУЧЕСНИЦИМА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
56. Наслов: ТИТОВА КЛИКА ДАЈЕ НОВЕ И НОВЕ КОНЦЕСИЈЕ АМЕРИЧКИМ МОНОПОЛИСТИМА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
57. Наслов: АМЕРИЧКИ ОФИЦИРИ КАО „ИНСТРУКТОРИ“ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
58. Наслов: ПОРОДИЧНА СЛИКА – ФАШИСТИЧКО-ГЕСТАПОВСКА РОДБИНА: ЦАЛДАРИС, ТИТО, ФРАНКО, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
59. Наслов: ПИСМО СА ИЛЕГАЛНОГ САСТАНКА У БЕОГРАДУ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949,стр.5.
60. Перо Попивода, ИЗДАЈНИЧКИ РАД КЛИКЕ ТИТА – РАНКОВИЋА У ПЕРИОДУ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
61. Наслов: ЗАВЕРЕНИКЕ И ШПИЈУНЕ ПОСТИГЛА ЈЕ ЗАСЛУЖНА КАЗНА – ЗАВРШНИ ГОВОР ДРЖАВНОГ ТУЖИОЦА ЂУЛА АЛАПИА НА ПРОЦЕСУ ШПИЈУНСКО-ЗАВЕРЕНИЧКОЈ БАНДИ ЛАСЛА РАЈКА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
62. Наслов: ГЕНЕРАЛ РЕПУБЛИКАНСКЕ ШПАНИЈЕ ИЗОБЛИЧАВА ИЗДАЈНИЧКУ ТАКТИКУ ТИТА ЗА ВРЕМЕ ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
63. Цекић С., АНГЛО-АМЕРИЧКИ ШПИЈУНИ ПАШУЈУ У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ АРМИЈИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949, стр 4.
64. Наслов: ГОВОР М. РАКОШИЈА НА САВЕТОВАЊУ БУДИМПЕШТАНСКОГ АКТИВА МАЂАРСКЕ ПАРТИЈЕ ТРУДБЕНИКА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
65. Сахин Пашић С., ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ ЛАКЕЈИ ПОТПОМАЖУ ПОТПАЉИВАЧИМА РАТА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X,1949.
65. Наслов: ХАРИ ПОЛИТ О КРАХУ ПЛАНОВА ТИТОВЕ КЛИКЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
67. Наслов: ОДБИЈАЊЕ ФРАНЦУСКИХ РУДАРА ДА ПОСЕТЕ ЈУГОСЛАВИЈУ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
68. М. Савић и В. Михајловић, ДВАДЕСЕТИ ОКТОБАР – ДАН ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
69. Наслов: БЕОГРАДСКИ ПРОВОКАТОРИ ПРИТЕРАНИ УЗА ЗИД, „За Социјалистичку Југославију, Број 14 од 15.X.1949.
70. Наслов: НЕ ДОЗВОЛИТИ ТИТОВЦИМА ДА ПЉАЧКАЈУ РАДНО СЕЉАШТВО, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
71. Наслов: САВЕЗ РАДНИКА И СЕЉАКА – ОСНОВНА СНАГА ЗА СВРГАВАЊЕ КЛИКЕ ТИТА – РАНКОВИЋА, „Нова Борба“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у НР Чехословацкој, Број 6(35) од 8.априла 1950.
72. Симонов Константин, СУБЈЕКТ СА ТРИ ИМЕНА И ЊЕГОВО ВЕРНО ПСЕТАНЦЕ, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.априла 1950, стр.4.
73. Наслов: ОДНАРОЂЕНИ И ФАШИЗИРАНИ ИНТЕЛИГЕНТИ У СЛУЖБИ ДОЛАРА, „Нова Борба“, број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
74. Наслов: ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОЛИТЕМИГРАНТИ У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ ОДРИЧУ СЕ ОДЛИКОВАЊА КОЈА СУ ДОБИЛИ ОД ИЗДАЈНИЧКЕ ТИТОВЕ КЛИКЕ, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
75. Наслов: ИЗ ПИСАМА УРЕДНИШТВУ -„ПОБЕДА ЈЕ НАША ДРУГОВИ“ – ТИТОВСКИ ФАШИСТИ НИ ПРЕМА ДЕЦИ НЕМАЈУ ОБЗИРА…, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
76. Гојко Петровић, НАША ВОЈСКА ЈЕ ВЕРНА НАРОДУ И СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
77. Наслов: „ОСОВИНА“ ТИТОФАШИСТА И МОНАРХОФАШИСТА, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
78. Марко Рудовић, ИСТИНА О ТИТОВСКОЈ ЗАДРУЗИ „ЊЕГОШ“ – БОРБА ЗАДРУГАРА ПРОТИВ ПЉАЧКЕ И НАСИЉА, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.Ив.2950.
79. Наслов: СМЕЛО УСПОСТАВЉАТИ КПЈ – РУКОВОДИОЦА БОРБЕ ЗА МИР, ЗА УНИШТЕЊЕ ТИТОВСКОГ РЕЖИМА, „Напред“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у НР Бугарској, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
80. Наслов: БОРБА ПРОТИВ ТИТОВЕ КЛИКЕ – ИНТЕРНАЦИОНАЛИСТИЧКИ ДУГ КОМУНИСТИЧКИХ ПАРТИЈА, „Напред“, Број 12 (28 од 15 јула 1950.
81. Тодоровић Т., СОЦИЈАЛНА ОСНОВА ФАШИСТИЧКЕ ДИКТАТУРЕ ТИТА – РАНКОВИЋА, „Напред“, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
82. Захаријадис Никос, СТВАРАЊЕ ОСОВИНЕ „АТИНА – БЕОГРАД“ ОПАСНОСТ ПО МИР, „Напред“, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
83. „Подунавац“, ДОПИСИ ИЗ ЗЕМЉЕ – ПРИПАДНИЦИ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ ВИДЕ КУДА ИХ ВОДИ ТИТОВА КЛИКА, „Напред“, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
84. Наслов: ДЕКЛАРАЦИЈА КОМУНИСТИЧКИХ ПАРТИЈА НЕКИХ ЗАПАДНОЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА, „Напред“. Број 12 (28) од 15 јула 1950.
85. Наслов: ТИТОВЦИ РАДЕ ПО НАРЕДБИ ИМПЕРИЈАЛИСТА, „Напред“, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
86. Наслов: НОВИ КОРАК ТИТОВЕ КЛИКЕ КА РЕСТАУРАЦИЈИ КАПИТАЛИЗМА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
87. Шанко, НОВ ЗЛОЧИН ФАШИСТИЧКЕ БАНДЕ У СРЕЗУ КРАЈИНСКОМ, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула1950.
88. Наслов: ОТПОР НАШЕГ НАРОДА ПРЕМА ТИТОВСКИМ РОПСКИМ РАДОВИМА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
89. Наслов: ОРГАНИЗОВАТИ БОРБУ ПРОТИВ ПРОИЗВОДЊЕ ЗА ИЗВОЗ И РАТНЕ СВРХЕ, ПРОТИВ ПЉАЧКАШКОГ „ОТКУПА“ ЖИТА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
90. Мишић Петар, ДАН УСТАНКА – ПРАЗНИК ВЕЧНОГ ПРИЈАТЕЉСТВА НАШЕГ И СОВЈЕТСКОГ НАРОДА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
91. Рудари, ТИТОВЦИ ХАПСЕ РАДНИЧКЕ ЗАШТИТНИКЕ, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
92. Наслов: БОРБОМ ЗА МИР ОБУЗДАТИ АМЕРИЧКЕ АГРЕСОРЕ – РЕЗОЛУЦИЈА ПЛЕНУМА СОВЈЕТСКОГ КОМИТЕТА ЗА ЗАШТИТУ МИРА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
93. Наслов: СОВЈЕТСКИ ЉУДИ ЖИГОШУ АМЕРИЧКУ АГРЕСИЈУ, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула1950.
94. Наслов: ФАШИСТИЧКО – ШПИЈУНСКА ТИТОВА КЛИКА РАЗРУШИЛА ЈЕ НАЈВАЖНИЈУ ТЕКОВИНУ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5. септембра 1949.
95. Наслов: ТИТОВА ШПИЈУНСКО – ФАШИСТИЧКА БАНДА – ОРУЂЕ У РУКАМА ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИХ ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ, „За Социјалистичку Југославију“ , Број 11 од 16 . септембар 1949.
96. Наслов: БАНДА ФАШИСТИЧКИХ ЗАВЕРЕНИКА, ШПИЈУНА И ПРОВОКАТОРА, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 18 од 16.ИX.1949.
97. Наслов: ПОТПУНО РАЗОБЛИЧЕЊЕ ПЛАНОВА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ТРОЦКИСТА О ОБАРАЊУ НАРОДНО-ДЕМОКРАТСКЕ ВЛАСТИ У МАЂАРСКОЈ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 18 (45) од 16. септембра 1949.
98. Наслов: О ФАШИСТИЧКО-ГЕСТАПОВСКОМ РЕЖИМУ У ЈУГОСЛАВИЈИ, „За Победу“, Број 3 од 28. септембра 1949.
99. Димче Костовски, ЈОШ ЈЕДАН ДОКАЗ ТИТОВЕ ПОМОЋИ ИМПЕРИЈАЛИСТИМА У ГРЧКОЈ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Орган Информбироа, Број 18 од 16 септембра 1949.
100. Јакуб Берман, КОНТРАРЕВОЛУЦИОНАРНИ ПРЕВРАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 18 (45) од 16. септембар 1949.
101. П. Попивода, ИЗДАЈНИЧКА ДЕЛАТНОСТ КЛИКЕ ТИТА-РАНКОВИЋА ЗА ВРЕМЕ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА, „Нова Борба“, Број 23 од 28. септембра 1949.
102. Наслов: ОДЛУЧАН УДАРАЦ АМЕРИЧКОЈ ШПИЈУНСКОЈ ЈАЗБИНИ ТИТА-РАНКОВИЋА, „Нова Борба“, Број 23 од 28. септембра 1949.
103. Мишић М., КЛИКА ТИТА-РАНКОВИЋА НЕШТЕДИМИЦЕ ТРГУЈЕ СА НАЦИОНАЛНОМ ИМОВИНОМ ЈУГОСЛАВИЈЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 11 од 16. септембра 1949.
104. Недељковић М., ТИТОВЦИ СУ СТВОРИЛИ НЕИЗДРЖЉИВЕ ЖИВОТНЕ УСЛОВЕ ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ РАДНИКЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 11 од
16.ИX.1949.
105.Наслов: СТВАРАЊЕ ОСОВИНЕ „АТИНА-БЕОГРАД“ ОПАСНОСТ ПО МИР, „За трајни мир, за
народну демократију!“, Број 27 (87) од 7.ВИИ.1950.
106. Наслов: НОВИ КОРАК ТИТОВЕ КЛИКЕ КА РЕСТАУРАЦИЈИ КАПИТАЛИЗМА, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 27 (87) од 7.VII.1950.
107. Наслов: БОРБОМ ЗА МИР ОБУЗДАТИ АМЕРИЧКЕ АГРЕСОРЕ – ДАЉЕ РУКЕ ОД КОРЕЈЕ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 27 (87) од 7 VII.1950.
108. Наслов: БОРБА ПРОТИВ ТИТОВЕ КЛИКЕ – ИНТЕРНАЦИОНАЛИСТИЧКИ ДУГ КОМУНИСТИЧКИХ ПАРТИЈА, „За трајни мир, за народну демократију!“, 30 јун 1950.
109. Наслов: ФАШИСТИЧКИ НАСИЛНИЦИ ПРЕВАЗИШЛИ СВЕ МЕРЕ, „Напред“, Број 8 од 6.ВИ.1949.
110. Наслов: ОД СОЦИЈАЛИЗМА КА ФАШИЗМУ, „Напред“, Број 8 од 6.ВИ.1949.
111. Илић Радомир, УДБА – СИСТЕМАТСКИ ПРИПРЕМАНО ОРУЂЕ КОНТРАРЕВОЛУЦИЈЕ, „Напред“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у НР Бугарској, Број 8 од 6.ВИ.1949.
112. Вељковиц Стојадин, ТЕРОРИСАЊЕ РАДНИКА У РУДНИКУ „МАЧКАТЦА“ И НА ГРАДИЛИШТУ „ВЛАСИНА“, „Напред“, Број 8 од 6.ВИ.1949.
113. Наслов: ФАСИШТИЧКИ БАНДИТИ ПРЕВРШИЛИ СУ СВАКУ МЕРУ, „Нова Борба“, Број 21 од 7.ИX.1949.
114. Наслов: ПОВОДОМ ТИТОВОГ ПОКРЕТА ЗА ВИСОКУ ПРОИЗВЕДНОСТ, „Нова Борба“, Број 21 од 7.ИX.1949.
115. Наслов: ОРУЖАНЕ АКЦИЈЕ ПРОТИВ ТИТОВАЦА НА ПАПУКУ, „Нова Борба“, Број 21 од 7.ИX.1949.
116. Ерне Гере, НЕКИ ЗАКЉУЧЦИ СА ПРОЦЕСА ШПИЈУНСКОЈ БАНДИ РАЈКА-РАНКОВИЋА-ТИТА, „За трајни мир, за народну демократију!“, Орган Информбироа, Број 19 (46) од 23.ИX.1949.
117. Блас Рока, ПЛАН ПОРОБЉАВАЊА ЗАОСТАЛИХ ЗЕМАЉА, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 21 (48) од 10.X.1949.
118. Наслов: НОВИ МОЋНИ ПОРАСАТ СВЕНАРОДНОГ ПОКРЕТА ЗА МИР, ПРОТИВ ПОТПАЉИВАЧА РАТА, „За трајни мир, за народну демократију!, Број 21 (48) од 10.X.1949.
119. Мацос Ракоси, УНИШТЕЊЕ ТИТОВЕ АГЕНТУРЕ У МАЂАРСКОЈ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 21 (48) од 10.X.1949.
120. Толкунов Л., БЕОГРАДСКИ ПРОВОКАТОРИ ПРИТЕРАНИ УЗ ЗИД, „За трајни мир, за народну демократију!’, Број 21 (48) од 10.X.1949.
121. Луиђи Лонго, СВАКИ ИМА ОНАКВЕ ПРИЈАТЕЉЕ КАКВИ МУ ДОЛИКУЈУ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 21 (48) од 10.X.1949.
122. Мартин Хорват, РАЗОБЛИЧАВАЊЕ И ЛИКВИДАЦИЈА РАЈКОВЕ БАНДЕ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Орган Информбироа, Број 20 (47) од 1.X.1949.
123. Наслов: ФЕСТИВАЛ СВЕТСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕ У БУДИМПЕШТИ, „За победу“, Број 3 од 28.ИX.1949.
124. Наслов: ПИСМО УДРУЖЕЊА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ СТУДЕНАТА У ПОЉСКОЈ СВЕТСКОМ ФЕСТИВАЛУ У БУДИМПЕШТИ, „За победу“, Број 3 од 28.ИX.1949.
125. Наслов: НОТА СОВЈЕТСКЕ ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „За победу“, Број 3 од 28.ИX.1949.
126. Наслов: ГЊЕВ НАРОДА ЗБРИСАЋЕ КЛИКУ ТИТА-РАНКОВИЋА. ЊУ НЕЋЕ СПАСТИ НИ КРВАВИ ТЕРОР НИ ШПИЈУНСКА СЛУЖБА ИМПЕРИЈАЛИСТИМА, „Под Заставом Интернационализма“, Орган југословенских полит-емиграната у НР Румунији, Број 10 од 1.X.1949.
127. Наслов: БРАТСКИ СОВЈЕТСКИ САВЕЗ – ОСЛОБОДИЛАЦ И ЗАШТИТНИК НАШЕГ НАРОДА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
128. Наслов: ТЕРОРОМ И ПРЕТЊАМА ТЕРА СЕ ОМЛАДИНА НА ГРАДЊУ АУТОПУТА, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
129. Радоња Голубовић, БУРЖОАСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ ТИТОВЕ КЛИКЕ ПОД МАСКОМ СОЦИЈАЛИЗМА, Москва, 1948.
130. Перо Попивода, ТИТОВА КЛИКА УНИШТАВА КОМУНИСТЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ, Москва, 1949.
131. Рено де Жувенел, ТИТО – ГЛАВАР ПРЕДАТЕЛЕЈ, Москва, 1951.
132. Ј. В. Стаљин, Куда води национализам Титове групе? Москва, 1949.
133. Pero Popivoda, FOR THE RESTORATION OF REVOLUTIONARY, GENUINELY COMMUNIST PARTY OF YUGOSLAVIA, 1950.
134. Lorraine M. Lees, KEEPING TITO AFLOAT – THE UNITED STATES, YUGOSLAVIA, AND THE COLD WAR, University Park, Pa., 1997.
135 Sayers, M., and Kahn, A. E., GREAT CONSPIRACY – THE SECRET WAR AGAINST SOVIET RUSSIA, Boston, 1946.
136. Henry L. Roberts, TITOIZM AND COMINFORM, Havard University Press, 1952. 137. Adam B. Ulam, Titoism and the Cominform, Harvard University Press, July 1952.
(Наставак 2)