Душан Буковић: ШТА ВЕЉКО ЂУРИЋ МИШИНА ХОЋЕ ДА КАЖЕ?

Шта Вељко Ђурић Мишина очекује од несрећних, обесправљених и потлачених Срба, којима и сам припада, да му донесу списак од преко седам стотина хиљада српских жртава хрватског усташког терора у Другом светском рату, као доказ?

Такође, треба рећи да није само проблем у острашћеном „историчару“ Вељку Ђурићу Мишини, проблем је у Брзовој идеолошкој, безумној, утицајној, рајетинској, дефетистичкој, интернационалној, глобалистичкој, екуменској, издајничкој, интермаријумској, фабијанској, марксистичко-масонској и инфантилној елити у Београду – Јосипграду, коју између осталих представљају и проф. Љубинка Трговчевић, проф. Милан Ристовић, др. Душан Раљић и Милан Косановић, који су усташком представнику, новогебелсу Корбу доделили награду „Андреј Митовић“ за тзв. „докторски“ рад, који је објављен под насловом „Масовно насиље усташа против Срба, Јевреја и Рома 1941-1945“, где каже да у случају Срба појам геноцида није „исторографски аналитичан“. Овако нешто могла је да каже егоцентрична карикатура од човека, гебелсовска, бездушна и морална наказа.

Жалосно је да се извесни српски „историчари“ оспоравају хрватско-усташки геноцид над Србима и да се ни по чему не разликују од извесних пропагандних, гебелсовских –ревизионистичких и расистичких „историчара“ и идеолошких манипулатора, који и дан данас оспоравају геноцид над Јеврејима у Другом светском рату, како би унели пометњу у једно особито осетљиво питање. јер кобајаги јеврејске жртве нису биле веће од 200.000 до 300.000 хиљада – “In fact, no more then 200,000 – 300.000 died in the camps…” (Види: Austin J. App, The six million swindle, Baton Rouge, Louisianana, USA, 1977; Professor A. R. Butz, Hoax of the twentieth century – Total documented , proof the “extermination” of European Jews never took place, Torrance, California, USA, 1984; Richard Harwood, Did six million really die, Baton Rouge, Louisiana, USA, 1978; Dr Paul Rassinger, Drama of the European Jews, Baton Rouge, Louisiana, USA, 1977; David Irving, Hitler’s war, Metairie, LA, USA, 1982; Conrad Grieb, American manifest destiny and the holocaust, Metairie, LA, USA, 1980; Ernest Zundel, The west, war and Islam and did six million really die, Toronto, 1981).

Имајући на уму да је наша Света Српска Православна Црква званично утврдила трагичан биланс страдања обезглављеног, окупираног, потлаченог и пониженог несрећног српског народа у Другом светском рату и да о томе нема дискусије.

Према једном саопштењу Светог Синода Српске Православне Цркве, које је публиковано у „ГЛАСНИКУ“, дословно стоји:

„Од 21 епископа петорица су убијена, двојица интернирана и у интернацији умрла, двојица премлаћена и пребачена у Србију где су ускоро умрла, један држан у затвору заједно са Његовом светости Патријархом, а затим послат у логор у Немачку, а један у Италију, а двојица протерана са својих епархија у Србију. Само су њих десеторица остали на својим местима. Једна четвртина свештеника је поубијана (око 700), око 300 помрло природном смрћу, једна трећина протерана у Србију, око 400 било је у логорима у земљи и у заробљеништву, а само једна четвртина свештеника остала је на својим местима. Једна четвртина манастира и цркава је порушена а скоро половина од укупнога броја мање или више оштећена. Само у Горњокарловачкој епархији од 189 цркава порушено је и попаљено 175, а 14 остало. Од 8,500.000 верника 1,200.000 је погинуло или убијено. Ратна штета цркве износи 7 милијарди предратних златних динара…“ ( Види: Гласник СПЦ, Београд, број 1 – 3, март 1951, страна 10).

Међутим, занимљиво је да су извесни енглески историчари ревизионисти и идеолошки манипулатори, осведочени хрватски пријатељи издали шест књига, које су публиковали у Лондону од 1971 до 1976 године о британској спољној политици у току Другог светског рата под насловом “BRITISH FOREIGN POLICY IN THE SECOND WORLD WAR”, где су једноставно умањили број српских жртава. У трећем тому “Британске спољне политике” у поглављу XLI “Британска спољна политика према Југославији” о масовним покољима Срба у Независној држави Хрватској, која је била под окриљем немачких и италијанских окупатора донели су свега шест редова ( стр. 279).

Ево што кажу Енглези о том зверском клању незаштићеног цивилног становништва Срба, Јевреја, и извесних родољуба у НДХ под хрватским усташким режимом поглавника Анте Павелића, који је 1926 године постао енглески агент од утицаја у идолатриској, окултној, езотериској, мултикорпоративној, буржоаској, масонској и интермаријумској, англо-америчкој и ватиканској колонији Краљевини Југославији:

„Павелић је, с прећутним одобравањем и безусловно уз активну помоћ окупационих снага, организовао 1941 систематске покоље хрватских Јевреја, као и Срба кроз ‘независну државу’, нарочито у северној и западној Босни. Број жртава је непознат: цифра вероватно није мања од 5О,000 Јевреја између 50,000 и 100,00 СРБА…“ (Види: Editorial Stuff, BRITISH FOREIGN POLICY IN THE SECOND WORLD WAR, London, England, 1971/76).

Битна је и чињеница да је и генералу Михаиловићу постало јасно 1943. године да ће Енглези подржати и подићи великохрватску антисрбску комунистичку клику Јосипа Броза Тита, као што су подржали и подигли Анту Павелића 1926. године и да ће одбацити и присилити незрелог краља Петра Другог, да пристане на тзв. немесничку владу Ивана Шубашића (1), зато је послао телеграм Председништву владе под бројем 208 од 25 новембра 1943. године, у којем стоји:

“…Међутим, ми сада откривамо да Енглези свесно и са рачуном раде на формирању хрватског блока, у који треба да уђу све Павелићеве усташе и домобрани наоружани од Немаца и све комунистичке снаге, које они наоружавају, или помажу да се наоружају преко Италијана.

Доказ за ово је дивизија ‘Венеција’ чије су нам наоружање спречили Енглези преко пуковника Белија, а комунистима омогућили да до овог наоружања дођу. Цео овај блок имао би форму комунистичку, или како они кажу партизанску, ради легитимације пред савезницима… Подручје овог блока Енглези су определили источно све до Дрине, т.ј. потпуно у границама Павелићеве Хрватске. Нас због тога присиљавају да се одрекнемо сваке активности на овом Павелићевом подручју.

Да би у томе успели, Енглези траже још и више, оглашујући Црну Гору и Санџак као подручје комунистичко, а ове две области служе им као база комунистичког напада на Србију…

План је паклени, понављам, паклени. Ми га тачно осећамо и видимо. Све мере противу овог предузимамо. За доказ овог су наше снаге на западу све до реке Уне, понављам до реке Уне, Динаре и Велебита и наша акција у Славонији и Словеначкој…

Стварање хрватско-усташко-комунистичког блока, комунисти ће у своје редове увући Павелићеве усташке јединице и са малим изузетком домобране… Енглеском политиком, као што видимо, на помолу је стварање два фронта који ће се неминовно сударити оружаним снагама. Будите уверени да Енглези раде свесно и са рачуном…

Међутим, како њихова спољна политика тако и њихова пропаганда потпуно су
у складу и раде да постигну горе изложени циљ. НИСМО СИГУРНИ ДА ОНИ ЖЕЛЕ ЈУГОСЛАВИЈУ, а ако је желе, они хоће да у њој федеративна хрватска – католичка јединица и федеративна католичка словеначка јединица буду што веће и јаче, зато да Енглеској буду вечито захвалне и вечито потчињене.
Ово је преглед садашње ситуације у земљи, која није тренутна. Молим Вас
да по овоме упозорите Њ. В. Краља и само Претседника владе и г. Ђоновића.
Ђенерал Михаиловић“. (Види: Влада Владисављевић, Од монархије на републику, Св. Прва: “Звоно на узбуну”, Paris, France, 1980, стр. 77-78).

(1) У одговору на Стаљиново питање о Југославији, Черчил је непосредно пред конференцију на Јалти, рекао да „краљ Петар нема избора и да је био наговорен, или што више присиљен, да пристане на намесништво…“ – “…Again King Peter was given no choice… had been persuaded, or even forced, to agree to a regency…” (Види: Hamilton Fish Armstrong, Tito and goliath, New York, 1951, стр. 43; Edward R. Stettinius, Jr., Roosevelt and the Russians: the Yalta Conference, New York: Doubleday, 1949, стр. 217; Војислав Павловић, Од монархије на републику, Београд-Бања Лука, 1998).

Извор: Коментар Душана Буковића на прилог: Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида: Шта је Никола Жутић хтео да каже? – објављен на интернет порталу Видовдан.

Везане вијести:

Никола Жутић: Антисрпски фалсификати у уџбеницима историје с по­себ­ним освр­том на фал­си­фи­ка­те о ге­но­цид­ном стра­да­њу Ср­ба