ДУПАНОВИЋ Дино – одговор на изречене неистине

ДУПАНОВИЋ Дино, директор Музеја АВНОЈ-а у Бихаћу, за видео прилог ТВ УСК објављен 13.09.2023. године износи низ неистина и нетачних навођења историјских извора на које се позива. Такође, у позивању на такве изворе, свјесно прећуткује оне који очито нису пожељни да се јавно објаве.

Пише: ДРАГАН РАДОВИЋ

Примјера ради, на самом почетку обраћана на 01:12 образлаже да је Владимир Дедијер у свом Дневнику записао како је у Бихаћу побијено 12 хиљада људи и то “према рачунању локалног становништва”, што је нетачно. Ова констатација није записана, већ је ријеч о признању муслиманског усташе Јусуфа Пашагића, једног од од главних организатора злочина и највећих зликоваца у бихаћком крају, у ком говори гдје је побијен највећи дио од 12 хиљада жртава у Бихаћу.

Главни део жртава, око 8.500, побијен је на Гаравици. Јусуф прича да је покољ трајао око 20 ноћи. Камиони су носили по 30 људи.
– Ја сам сваке ноћи клао по 5 до 6 људи. Свега преко две стотине! – каже он хладно. (стр 378-379, Владимир Дедијер, Дневник 1941-1945 Књига 1, Пето издање, Ријека 1981).

Низ учесталих неистина изнесен у наставку разобличен је у документарном филму ГАРАВИЦЕ који ће бити приказиван у градовима од октобра 2023. године. Такође, обимна документација о злочинима над Србима која спречава сваку даљу манипулацију биће објављена у ЗБОРНИК ДОКУМЕНАТА.

Ипак, осврнућемо се на једну од неистина изнесених од 06:36. ДУПАНОВИЋ Дино у овом дијелу образлаже како (муслиманско) становништво Бихаћке Крајине одбија учествовати у злочинима и да злочине, заправо, врше усташе из Херцеговине и Загреба. Ову неистину разобличићемо навођењем неколико муслиманских усташа и највећих зликоваца из породице ДУПАНОВИЋ.

Према извјештају бр. “712/Taj[no]” Министарству оружаних снага НДХ од 17.03.1943. записано је да су партизани током борби за Бихаћ и након ослобођења ликвидирали “око 1200 Хрвата муслимана и католика”. (Овај обимни документ биће објављен у комплетном садржају у нашем Зборнику докумената). У самом извјештају наводи се поименични попис најзначајнијих 47 особа. На високом другом мјесту пише име ДУПАНОВИЋ ЈУСУФ, чиновник Велике Жупе. О каквом се битном усташком чиновнику радило, говори чињеница да је Пашагић Јусуф записан тек на 27. позицији.

По пресуди бр. 272/46 од 06.07.1946. због злочина над Србима осуђен је на 18 година затвора ДУПАНОВИЋ МУХАРЕМ. Истим документом обухваћена је и смртна пресуда муслиманском усташи ДУПАНОВИЋ АДЕМУ. Под тачком 7. на странама 2 и 3 експлицитно се наводи да је учествовао у одвођењу и убијању жртава на Гаравицама, које су претходно биле затворене у цркви у Притоци. Такође, у образложењу се наводи и муслимански усташа ДУПАНОВИЋ ХАЏО чија је судбина непозната, али је пресудом јасно означен као учесник у злочинима над Србима. У наставку наводимо први дио пресуде до образложења. Комплетан документ биће објављен у Зборнику докумената.

Смртна пресуда ДУПАНОВИЋ АДЕМУ накнадно је преиначена на казну затвора од 20 година одлуком бр. 366/47 од 01.02.1947. Предсједништва Президијума Народне скупштине ФНРЈ, коју потписује предсједник др Иво Рибар.

Ово је само мањи дио документованих злочина муслиманских усташа над српским народом у Бихаћкој Крајини. Детаљније ће бити приказано у поменутом документарном филму и Зборнику докумената.

Да ли ће на основу ових објављених докумената ДУПАНОВИЋ Дино клекнути на Гаравицама и замолити опрост од Срба за злочине муслиманских усташа из породице ДУПАНОВИЋ? Такође, да ли ће престати да манипулише и умањује трагедију српских жртава?

Извор: ЗАБОРАВЉЕНИ КОРИЈЕНИ