Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Иницијатива историчара Илије Петровића за постављање бисте Игњата Павласа. Обележавање 100-годишњице присаједињења прилика за споменик родољубу
Стота годишњица од окончања Првог светског рата и присаједињења Баната, Бачке, Барање и Срема Краљевини Србији, која се обележава идуће године, права је прилика да Нови Сад коначно добије споменик др Игњату Павласу (1887-1942), националном посленику и једној од најистакнутијих личности међу Србима тога доба.
У намери да отргне од заборава великог родољуба и хуманисту, који је заједно са супругом Олгом убијен у злогласној Рацији мађарских фашиста 1942, историчар Илија Петровић је још пре десет година поднео иницијативу за постављање његове бисте у центру града.
– Ту иницијативу пре четири године сам обновио, а недавно сам је упутио и Покрајинској влади – каже Петровић за „Новости“, изражавајући уверење да је влада АПВ права адреса.
Одлука Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији добрим делом је заснована и на деловању др Павласа, новосадског адвоката, у чијој су канцеларији на крају Великог рата држане и прве седнице Српског народног одбора.
– Због огромних заслуга у тим судбоносним данима и због његових других значајних друштвених активности у међуратном периоду, предложио сам да се успомена на др Павласа сачува тако што би његова биста била постављена на почетку улице која носи његово име – наводи Петровић и подсећа да је познати политички активиста био на челу изасланства, које је тражило да српска војска уђе у Нови Сад, новембра 1918, као и да је на великом народном збору, у име народа, поздравио ослободиоце.
Био је и један од осморице председника Велике народне скупштине, која је 25. новембра у Новом Саду донела историјску одлуку о присаједињењу. После рата, др Павлас се повукао из политичког живота и посветио адвокатури, јавном друштвеном раду, соколском покрету, планинарству, веслању и раду српских културних друштава. Свој последњи патриотски говор пред Новосађанима одржао је 27. марта 1941, што му мађарски окупатори нису заборавили. Заједно са супругом и многобројним суграђанима ликвидиран је у Рацији и бачен под лед Дунава.
ПАВЛАСОВ ЧОТ
ДОК је др Павлас руководио планинарским друштвом, на Фрушкој гори је обележено више од 300 километара стаза. Свом некадашњем председнику планинари су се одужили дајући другом по висини врху (531 м) назив – Павласов чот. Уз помоћ Адвокатске коморе Војводине и Беочинске фабрике цемента, на путу према Бранковцу, 2000. године је подигнуто спомен-обележје по нацрту планинара Ота Јана.
Аутор: З. ГРУМИЋ
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
О, страшан је глас тих што под водом дремљу! | Јадовно 1941.
