Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Државно убиство српског свата на Башчаршији

Датум објаве: четвртак, 1 марта, 2012
Величина слова: A- A+

sahrana-nikole-gardovica.jpg

Првог марта 1992.године држава Босна и Херцеговина jе, иако jош непризната, испалила своj први метак у српски народ , у Сараjеву, на Башчаршиjи

Првог марта 2012.године навршава се тачно двадесет година од дана када jе у Сараjеву, на Башчаршиjи, убиjен српски сват и рањен српски свештеник. Уобичаjени опис овог догађаjа почиње са описом убице као „сараjевског криминалца“, а затим се наведе његово име, како би се поткрепила обавештеност о догађаjу. Тако jе одређено погрешно разумевање онога што се догодило.

Да ли jе таj „сараjевски криминалац“ убио српског свата зато што му jе оваj нешто дуговао? Или зато што му jе тако „дошло“?

За правилно разумевање овог догађаjа корисно jе запажање сараjевског листа „Дневни аваз“:

●    „ … Према поjединим медиjским написима, Делалић jе ретроактивно од Изетбеговића млађег тражио милион марака хонорара за убиство “српског свата” 1. марта 1992. године испред Старе српске цркве на Башчаршиjи у Сараjеву.  …“

●    „ Сам jе тврдио да ради за „државу“, Алиjу, Бакира и касниjе таjну полициjу АИД“.

Иначе, „истраживачки тим Дневног аваза“ се позива на интервjу коjи jе 2007.године убица са Башчаршиjе дао сараjевском листу „Слободна Босна“, уочи своjе погибиjе, под исувише jасним насловом: „Убиjао сам за Алиjу“.

Првог марта 1992.године држава Босна и Херцеговина jе, дакле, према тврдњи „Дневног аваза“, иако jош непризната, испалила своj први метак у српски народ , у Сараjеву, на Башчаршиjи.  Ако jе „Дневни аваз“ у праву, а ми сматрамо да jесте, онда се не може говорити о злочину „сараjевског криминалца“ него о савршено планираном и изведеном политичком подухвату  екстремистичких вођа тадашњих Муслимана.

Зашто би Алиjа Изетбеговић издао налог за убиство српског свата на Башчаршиjи?

Драгоцено обjашњење за мотиве и логичку заснованост овог државног убиства дао jе сам Алиjа Изетбеговић. Наиме, у интервjуу датом Радиjу Слободна Европа 13.jуна 2000.године он обjашњава драматичност референдума коjи се одржавао на дан државног убиства:

●    „Рат приjе референдума jе грађански рат, а након референдума jе агресиjа“
●     „То jе значило прећи Рубикон, па бити са ове или са оне стране Рубикона. С ове стране Рубикона jе агресиjа, а с оне стране jе грађански рат.“

Референдум ниjе успео, то jе било jасно пре убиства у 14.30, првог марта. Требало jе нешто предузети. Шта jе могао да предузме Алиjа Изетбеговић, човек коjи jе сребреничким муслиманима понудио да жртвуjу пет хиљада своjих рођака, комшиjа и приjатеља како би обезбедио улазак НАТО пакта у рат?

Неко као Алиjа не препушта овакву одлуку грађанима. За такве људе, „мала интервенциjа“ у историjском току може бити веома корисна за мисиjу „Исламске декларациjе“.

Још исте вечери након убиства почеле су барикаде и међунационални сукоби наоружаних грађана у Сараjеву и другим градовима Босне и Херцеговине. Убица српског свата jе убрзо постао ратни командант у Армиjи БиХ, а за своjе заслуге jе од Алиjе Изетбеговића добио пиштољ са посветом.

Радио телевизиjа Сараjево jе почетком 1992.године снимила документарни филм о њему, убиство описала као пример патриотизма, а jунак филма jе детаљно обjашњавао како jе убио човека коjи се веселио на свадби свог сина.

Скупштина Босне и Херцеговине ниjе никада верификовала резултате референдума нити  прогласила независност од  СФР Југославиjе.

И тако, двадесет година након убиствa српског свата на Башчаршиjи, можемо са довољно уверења тврдити да ово ниjе дело „сараjевског криминалца“ него чисто политичко убиство у склопу агресиjе на Југославиjу и српски народ. Оно jе увод у сурови обрачун вера и народа на простору Босне и Херцеговине.

„Дневни аваз“ од 10.02.2012. у тексту под насловом: „Краљ бошњачког подземља у предсjедничкоj фотељи: Зашто Бакир своjе лешеве подмеће другима?“ наглашава како jе Рамиз Делалић Ћело убиjао за Алиjу Изетбеговића:

„ … Према поjединим медиjским написима, Делалић jе ретроактивно од Изетбеговића млађег тражио милион марака хонорара за убиство “српског свата” 1. марта 1992. године испред Старе српске цркве на Башчаршиjи у Сараjеву.  …

Изетбеговић jе наводно годинама одбиjао да Делалићу плати милион марака хонорара.

Из тога jе проистекла верзиjа да jе мезар рахметли предсjедника Изетбеговића преко своjих санџачких веза минирао управо Делалић, а да би упозорио Бакира како му мора платити споменути износ.

Према истом сценариjу, Изетбеговић jе медиjски вршио притисак на полициjско-правосудне органе да буде откривено ко jе атентатор на мезар његовог оца. Када су информациjе довеле до Делалића, Изетбеговић се ушутио и правду узрео у своjе руке. Делалић jе убиjен, …“
Љубиша Ристић

Извор: dverisrpske

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top