Други повратак из мртвих ујамљеног 1941.

У издању Музеjа жртaва геноцида у Београду обjављена је исповест Николе Костура. Хиљаде изjава и сведочанстава Срба о злоделима у НДХ jош чаме у архивима. И Италиjани се гнушали усташа

Никола Костур из Цивљана у Северноj Далмациjи родио се по други пут кад jе у jуну 1941. испузао из jаме Тучић код Грачаца, где су га с петорицом рођака бациле усташе. За собом jе оставио стотине лешева Срба из суседних села коjе су у jами убиjале доjучерашње комшиjе и кумови од 10. априла 1941, кад jе проглашена Независна Држава Хрватска.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. октобра. 2015. године.

Потресна исповест Николе Костура “Повратак из мртвих” обjављена jе тек пре неколико дана као књига у издању Музеjа жртава геноцида у Београду и подељена у више од 700 примерака.

– Николини рођаци из Енглеске дали су новац за штампање књиге под условом да се она дели бесплатно – каже др Вељко Ђурић Мишина, директор музеjа. – Костурово сведочанство jе драгоцено и jединствено, пре свега, jер jе обjављено. Нажалост, хиљаде и хиљаде изjава сведочанстава Срба избеглица из НДХ, датих Комесариjату за избеглице у Србиjи, jош увек чаме у архивима.

Већ 1941. више од 300.000 Срба из НДХ дошло jе у окупрану Србиjу, где jе нашло уточиште и хлеб захваљуjући комесариjату коjи jе водио Тома Максимовић. Сваки од избеглих jе давао службени исказ о ономе шта jе доживео. После рата комунистичке власти су прогласиле Максимовића народним неприjатељем, одузеле му грађанска права и осудиле на робиjу. Обjављивање сведочанстава Срба, прогнаника из НДХ, коjе jе сакупио Комесариjат ниjе било дозвољено у Титовоj Југославиjи.

Политичке манипулациjе у СФРЈ коjима су изjедначаване окупирана Србиjа и нацистички сателит НДХ створиле су став да су Срби заслужили геноцид.

– Последице смо видели деведестих, а осећаjу се и данас – каже др Ђурић. – Одговорност за то сносе они коjи су манипулисали геноцидом над Србима у НДХ, коjи ниjе био ни насумичан, ни последица дивљања поjединаца.

О томе сведочи и књига Николе Костура коjи jе почетак рата дочекао у национално мешовитоj Врличкоj краjини.

– Почели су да круже гласови да усташе хватаjу по Босни, Лици и Кордуну Србе, убиjаjу их, муче или живе бацаjу у jаме. Хрвати су демантовали ове вести. Уосталом, приче коjе су кружиле биле су тако страшне да су изгледале невероватне. Хрвати коjи су кумовали са Србима одраниjе и били у старом приjатељству говорили су да jе то глупост. Усташки камиони су долазили све чешће, нешто велико и страшно припремало се – сећао се Костур.

Кад су почела хапшења у Врлици, Никола Костур и његов брат Илиjа, рођаци Душан и Паjо, с комшиjама Илиjом Јовичићем, Дмитром и Јовом Билићем одлучили су да беже у Србиjу. Комшиjе су их приjавиле и ухапшени су убрзо по уласку у воз. Прво су мучени у Грачацу, а затим одведени према jами Тучић на Велебиту. Никола Костур jе био везан с дечаком Јовом Билићем.

– Мали Јово jе посрнуо. Усташа га jе подигао са земље и лупио га нечим по глави: “Дижи се на ноге или ћу те сад избости”. Јован jе тетурао и чуо сам да плаче. Његов бол ми jе био неподношљив. “Маjко… маjко моjа”, цвилео jе дечак – сећао се Костур.

На ивици jаме он jе покушао да се одупре, али су га усташе ударцима кундаком пушке у главу бацили у понор.

– Падао сам jедан део секунде и одjедном ударио главом у стену. Преврнуо сам се у ваздуху и ноге ми се заглавише до колена међу стење. Осетих да ме тежина Јовиног тела више не вуче. Руке су му исклизнуле из завезаног конопца а из дубине jаме jе одjекнуо страховито његов самртни крик – забележио jе Костур.

Усташе су га виделе заглављеног у стенама и пуцале да га докусуре. Ране нису биле смртоносне и Никола се следећег jутра извукао из масовне гробнице, настављаjући пут преко Велебита пузећи. Срећом, завршио jе у италиjанскоj болници.

Када jе у Команди италиjанске воjске у Кистањама Костур њиховом маjору испричао своjу причу, оваj му jе рекао да не лаже.

– То људи људима не раде – рекао jе маjор.

Следећег jутра одведен jе пред истог маjора коjи га jе дочекао озбиљан и замишљен:

– Добио сам извештаj из Грачаца. Јутрос jе jедан вод отишао над Тучић jаму. Један наредник се добровољно спустио на конопцу доле. Тамо jе било на стотине лешева, све jе истина што сте рекли.

Никола Костур умро jе 1994, а књигу му jе штампала породица за захтевом изадавачу “да се раздели”.

ГЕНОЦИД ЗАБРАЊЕНА РЕЧ

– ПРОГРАМ комунистичких власти, после рата, био jе да се говори о партизанским жртвама, а не о српским, jер би обjављивање правих података отворило питање смисла и одрживости Југославиjе – каже др Вељко Ђурић.

– Мора се рећи и да jе председник избегличке владе у Лондону, пучиста генерал Симовић, такође 1941. спречио обjављивање Меморандума СПЦ са документованим злочинима над Србима у НДХ. То показуjе да су и карађорђевићевско “интегрално jугословенство” и комунистичко “братство и jединство” почивали на прећуткивању геноцида над Србима.

Извор: НОВОСТИ

Прочитајте књигу у PDF формату:

ПОВРАТАК ИЗ МРТВИХ

Везане виjести:

Никола Плећаш: Где су Срби Лике? – Jadovno 1941.

DAVID U JAMAMA GOLIJATA – Jadovno 1941.

Свjедочење дивосељанки коjе су се успjеле живе извући из …

Đorđe Pražić JAME NAŠIH STRADANJA I ZABLUDA – Jadovno 1941.

ЈАМА РАДАЧА КРИЈЕ НАЈМАЊЕ 200 ТИЈЕЛА – Jadovno 1941.

Будо Симоновић: Вађење костиjу из jаме Равни Долац 1991 …