Српска народна одбрана из Америке тражи од нових власти да пронађу Михаиловићев гроб. Самарџић: Нови сведоци потврђуjу да jе генерал стрељан и сахрањен у парку иза Белог двора. Генерал све време чуван у подземном склоништу
СРПСКА народна одбрана, наjстариjа национална организациjа Срба у САД, поднеће захтев новоj влади Србиjе да обави ексхумациjу посмртних остатака генерала Драже Михаиловића, наjавио jе Славко Пановић, председник овог удружења. Он подсећа да jе СНО jош 2009. расписала награду од 100.000 долара за проналажење Дражиног гроба и да та понуда и даље важи.
– Награда ће бити исплаћена после извршених ДНК анализа званичних медицинских институциjа – каже Пановић.
У СНО сумњаjу у озбиљност рада Државне комисиjе чиjи jе задатак био да утврди чињенице о смрти генерала Михаиловића и коjа jе, уместо генералових остатака, у наводном гробу на Ади Циганлиjи открила животињске кости.
– Државна комисиjа ослонила се искључиво на сведочење људи из Озне и Удбе, а познато jе колико су они наклоњени истини и Дражи – саркастичан jе Милослав Самарџић, историчар Равногорског покрета и jедан од покретача инициjативе за рехабилитациjу генерала Михаиловића. – С друге стране, та државна комисиjа коjа jе копала по Ади никада ниjе узела у обзир сведочења о томе да jе генерал стрељан и сахрањен код Белог двора.
ТАЈНИ СНИМАК СА ГУБИЛИШТА. ЧЕТНИЧКИ обавештаjци су успели да дођу до фотографиjе мртвог Драже Михаиловића, иако jе било предвиђено да оваj снимак буде направљен у само три примерка – за Александра Ранковића, Слободана Пенезића и Светислава Стефановића. – Фотографиjа jе обjављена у четничким новинама у Италиjи, а и поред опсежне истраге Титова таjна полициjа никада ниjе сазнала како се фотографиjа нашла у рукама генерала Дамjановића – каже Самарџић. – Касниjе, Дамjановић jе предао фотографиjу Загорки Васић, а 1992, када се она први пут вратила у Србиjу, из Калифорниjе, она ми jе поклонила ту фотографиjу. Др Бранко Латас, пуковник Титове гарде у пензиjи, потврдио ми jе да jе фотографиjа аутентична. Загорка Васић jе финансирала изградњу чесме поред Дражиног споменика у Ивањици, а осталу имовину jе завештала манастиру Жича, у коме се замонашила. Преминула jе 2004. и сахрањена jе на манастирском гробљу.
Недавно ми jе и старина Симо Тошић (81), на основу информациjа коjе, како тврди, потичу из породице Милоша Минића, тужиоца у процесу Михаиловићу, потврдио jе да Дражин гроб код Белог двора.
Саговорник „Новости“ каже да га jе о овом новом „сведоку“ обавестио Петар Ристовић, бивши председник Скупштине општине Ужице, коме се првом исповедио Симо Тошић.
– Он тврди да jе супруга Милоша Минића испричала своjоj приjатељици Љубици Драшковић да jе генерал Михаиловић стрељан и сахрањен у парку иза Белог Двора – каже Самарџић. – Тошић jе био био приjатељ с њеним сином Боривоjем коjи му jе то пренео.
Према речима Тошића, Броз jе одабрао „забрањени град“ Бели двор за стрељање и сахрану, jер се боjао да би информациjа о било ком другом месту егзекуциjе кад-тад процуреле.
– До информациjа о Дражином гробу код Белог двора, прошле године дошао jе и историчар Александар Динчић, на основу сведочења извесног Титовог гардисте – каже Самарџић. – Оваj сведок jе жив, али jош увек не жели да му се помиње име. Он jе нацртао мапу са Дражиним гробним местом близу зида дворске ограде. Тошић пак наводи да jе Дражин гроб „уз сами зид Двора“, али верзиjа гардисте делуjе вероватниjе.
Према тоj мапи, Дражин гроб се налази у ували испод дворске капеле, где се терен стрмо спушта ка Лисичjем потоку, а дворска ограда дели падину на два дела.
– Таj сведок jе у Белом двору провео од 1955. до 1957. и тврди да су му стариjи показали Дражин гроб оивичен камењем, ишараним маховином, поред кога се пружала пешачка стаза – каже Самарџић. – Још jе занимљивиjе његово сведочење о подземном комплексу коjи jе прављен пред рат, а као противваздушно склониште и протеже се од Дома гарде у Топчидеру све до Белог двора. У jедноj од тих просториjа коjе су повезане тунелима, иза тешких металних врата, како су му испричале старешине, чуван jе Дража после хапшења!
По речима нашег саговорника, и сведочења Симе Тошића и Титовог гардисте суштински се поклапаjу са причом коjу jе jош раних деведесетих чуо од Загорке Васић, коjа jе пре рата била секретарица у кабинету председника владе Драгише Цветковића, а током рата Дражин обавештаjац у Београду.
– После рата Загорка jе била обавештаjац генерала Миодрага Дамjановића, команданта свих четника коjи су се тада налазили у логорима у Италиjи – каже Самарџић. – Када jе Дамjановић чуо да jе Дража заробљен наредио jе своjим илегалцима да га ослободе, али акциjа ниjе успела. Ипак, то jе, према Загоркиним речима, битно утицало на даљи ток догађаjа, jер су комунисти подигли обезбеђење на наjвиши ниво. Активирали су лик лажног Драже – двоjника кога су свакодневно возили „марицом“ од Дома гарде у Топчидеру, где се одржавало суђење, до затвора у Ђушиноj улици, у центру града. Правог Дражу су све време држали у подземном ваздушном склоништу.
Саговорник „Новости“ наводи да jе Загорка Васић непрестано тврдила да jе Михаиловић стрељан и сахрањен недалеко од катакомби у коjима jе чуван, одмах после изрицања смртне пресуде, 15. jула 1946. године.
Извор: Вечерње новости