У нaшим мeдиjимa се заоштравање српскo-хрвaтских oднoсa oлaкo пoсмaтрa издвojeнo из ширeг кoнтeкстa
У нaшим мeдиjимa се заоштравање српскo-хрвaтских oднoсa oлaкo пoсмaтрa издвojeнo из ширeг кoнтeкстa. Готово да се све своди на хрватске личне и националне комплексе те предизборну експлоатацију од стране хрватске политичке елите антисрпских осећања већине Хрвата. Стоји да нас они углавном мрзе, а њихови политичари, који су и сами одраз духовне атмосфере своје нације, њене зле страсти додатно користе. Али занемарује се улога великих западних сила!
Хрвати су агресивни када знају да неко стоји иза њих. Не би радили све оно што чине да од некога релевантног нису добили бар жуто ако не и зелено светло. Или једно и друго, на пример, од Вашингтона жуто, а од Берлина зелено. Обе те силе у овом тренутку имају интерес да контролисано потресају Балкан. Берлин се заклиње у оданост проширењу ЕУ али то до даљег не жели. Потребно му је да оживи ЕУ, идеју тако што подстиче кандидате за чланство да се упињу да је се докопају. Демонстрацијом значаја које чланство у ЕУ има за оне који га још немају, ублажава се евроскептизицам у земљама које су већ део тзв. европске породице. Али да бројне реформске препреке не би биле уистину прескочене фанатичним напорима кандидата, ту су земље као што је Хрватска да их додатно коче.
Што се Американаца тиче, њима је свака диригована криза добродошла како би потврдили улогу НАТО. Наводно, да њега нема, а с обзиром на то какви су Балканци – ко зна докле би наша препуцавања отишла.
Атлантском пакту стварање атмосфере сукоба одговара и ради деловања на увлачењу Србије у његове редове. Креира се представа да само што није почео неки нови балкански рат, а да смо ми вишеструко хендикепирани. Ем нам је војска растурена, па смо са некадашње регионалне силе сведени малтене на ниво Хрватске, ем она иза себе има НАТО, а ми смо стратешки скоро одсечени од Русије. Да наша мука буде већа, наше непријатељско окружење се не окончава са Хрватима. Иза леђа имамо албански фактор, унутар Србије потенцијално кризну Рашку област, а у БиХ муслимански чинилац. Опет, Хрвати уз нас, као потенцијалног противника, имају само последњи елемент.
У таквим околностима само је питање времена када ће нам рећи да је спасоносно решење улазак у НАТО како наши локални опоненти не би имали његову подршку против нас. Аргументи које ће износити НАТО промотери су танки. Довољно је сетити се кризе између Анкаре и Атине у вези са турском инвазијом на Кипар. Кога Вашингтон не подржава њему ништа не значи то што је у НАТО. Чак и друга чланица тог пакта може да га угрози, а ми смо НАТО стратезима потребни да би нас потпуно одвојили од Русије, а не зато што желе да нам помогну. Када би срушили наш мост ка Москви, онда би нас у неком моменту још лакше жртвовали у корист својих старих балканских пулена.
Све ово је део много шире приче и има за циљ да покаже да не треба да кривимо само Хрвате. Они су такви какви су, али иза њих стоје многи наши, како нам од 5. октобра до данас политичари без стварног смисла говоре – „западни пријатељи“. Они против нас раде на многим пољима, а сада ћу тек додирнути још један аспект у вези са импликацијама по БиХ најновијег изазивања српско-хрватских страсти. Као што знамо, Запад у намери да очисти своје двориште сада када се љуља његова глобална доминација, желе да убрза рад на централизацији БиХ и уклањању Додика. Али за веће мешање у БиХ послове потребан му је неки додатни разлог. А он се добија усијавањем ситуације на Балкану. Када би се тежиште таквог деловања ставило на БиХ, све би могло да се отргне контроли и на крају доведе до експлозије. Запад то ипак сада не жели (има бројне друге отворене фронтове од Украјине до Блиског истока) па циљајући БиХ расапаљује пламен око ње, уз стварање представе да средиште већ настале нове балканске кризе лако може да се пренесе на њу. Само ако се тамо допусте негативни трендови, а као такви биће представљени сви потези Бањалуке, од референдума па надаље.
Разуме се, радиће се максимално и на јачању подела међу Србима у РС. За то наступа нарочито погодна прилика у вези са октобарским локалним изборима. Када се одржавају избори лако је појачати страсти и политичке поделе прелити на улице. Неко се охрабри да тврди да је покраден (чак и ако није) и ево протеста. Тако стижемо до још опасније позиције за Србе у РС. Колико год да је Српска под страним притиском, док она изнутра није паралисана прекомерним поделама, нико јој ништа не може. Али ако се и оне убаце у екстерну антисрпску комбинацију, ствари постају за нас изразито ризичне.
Имајмо и то у виду док се бавимо актуелном кулминацијом српско-хрватске кризе. Она је само један елемент у свестраном антисрпском деловању оних који од почетка деведесетих година прошлог века против нас воде агресивну политику. Околности су много опасније него што би биле да имамо посла само са Хрватима, а кључна мета је РС!
Аутор: Драгомир Анђелковић
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
„Карамаркова подршка Комарици да освијести и уједини Србе …