Драган Ђоговић: Меморијални центар српским жртвама геноцида ће се изградити

Жучна се полемика ових дана води у листовима „Политика“ и „Вести“ из Франкфурта између челних људи Српског меморијала и в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду Вељка Ђурића Мишине о потреби за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. вjеку.
Полемика о формирању Мемеријалног центра српским жртвама геноцида узима у последње вријеме све више обима, и треба тако, јер без полемисања по овој теми нема ни темељне базе да се коначно покрену механизми и финализује изградња Меморијалног центра.

Увертира о иницијативи за Меморијалним центром

Иницијативу за подизањем Меморијалног центра покренуо сам први још давне 1989-те године из Беча, Аустрија. Предлог за формирањем Меморијалног центра, потписан под знаком подршке, од стране још 150 знаменитих српских дијаспораца из тог времена, послао сам тадашњим београдским властима. Идеја која је својевремено задобила најширу подршку у српском расејању у Београду је дочекана на нож, од тада па до данас појављивали су се противници којих је нажалост с временом све више.
Идеју сам вукао са собом још из ђачких дана у мом родном Сарајеву, када сам као дванаестогодишњак наставнику историје изразио своје мишљење да није у реду што свуда ничу партизански споменици као печурке, а још увјек нигде нема Меморијала за српске жртве, због чега сам приведен у милиционерску станицу, где сам добио такве шамарчине да ми од њих још и данас звони глава, а мој сада покојни отац накнадно имао грдних проблема.

Поводом моје иницијативе и петиције за формирањем Меморијалног центра и теми страдања српског народа у двадесетом вијеку био сам дана 04.09. 2015 четрнаестоминутни гост у јутарњем програму „Добро јутро Србијо“ код уреднице госпође Снежане Петровић / Happy ТВ. Након емитовања емисије за неколико дана добио сам на стотине е-маил дописа подршке Срба из цијелог свијета. Снимак емисије која је имала велику пажњу гледалаца никада није објављен на You Tube, – не знам чијом одлуком, али могу да претпоставим због чега.
Дакле, није спорна чињеница да се ради о заташкавању и прикривању стравичних злочина над српским народом, и организованом противљењу изградње Меморијалног центра српским жртвама геноцида, стога ме полемика која се врши између предсједника Скупштине Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида, иначе прослављеног српског шахисте Александра Матановића, (што ми је посебно драго да се моја стара идеја у међувремену проширила и на остале иницијаторе) и и в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду Вељка Ђурића Мишине ни мало не изненађује, јер је господин Ђурић-Мишина по мом дубоком увјерењу његовим дјеловањем иза паравана један од великих противника формирања Меморијала.

У ауторском тексту господинa Ђурић-Мишинe објављеном у “Вечерњим новинама“ 19.08.2015. узевши моју личност на зуб критиковао је моју покретачку иницијативу за формирањем Меморијала, што му наравно нисам остао дужан, те сам након сазнања одмах реаговао својим контра текстом у отвореном писму њему упућеном којег су објавили многи медији, овде нпр. два-три линка:

http://www.vaseljenska.com/misljenj…

http://www.koreni.rs/otvoreno-pismo…

https://facebookreporter.org/2015/0…

https://jadovno.com/dragan-djogovic-…

Сврха ових мојих написаних редака је у томе да овим путем отворено позивам све друге иницијаторе за формирањем Меморијалног центра на уједињење и узајамну сарадњу да заједничким вербалним напорима и финансијским средствима дођемо до нашег зацртаног циља који је од огромног значаја за сав народ српски и за сва поколења свих српских жртава стравичног геноцида у двадесетом вијеку.

Подвлачим, да ће се уколико се овом мом позиву за уједињење не принесе значај, и задобијем ехо оглушења, моја покретачка иницијатива за изградњу Меморијала наставити са несмањеном жестином у мојој самосталној режији, уз властите финансијске инвестиције, подршку инвеститора, и многобројних Срба из дијаспоре и отаџбине који су спремни да подрже овај пројекат.

Очекивати од Скупштина града Београда да додјели локацију за изградњу Меморијала као што то на свој захтјев очекује господин Матановић челник НВО „Српски меморијал“ је апсурдно, – прије ће господин Матановић успјети побједити физику да крампом ископа рупу у води него да дочека такву одлуку српских власти.
Од идеје за прављењем меморијала до реализације је дебела нит која се мора отклонити, а не некакав непремостиви бедем како то тврди и в. д. директор Музеја жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић Мишина, покушававајући тиме да спута сваки покушај реализације овог идејног пројекта.
Јевреји су изградили свој Јад Вашем у главном граду у Израелу, изградићемо и ми Срби свој у Београду!
Подржите и прикључите се иницијативи за формирањем Меморијалног центра на Facebook страници: https://www.facebook.com/inicijativ…

Драган Ђоговић (бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста)

Дизелдорф, Њемачка / Беч, Аустрија

Везане вијести:

Шта неће Вељко Ђурић?

Шта хоће Вељко Ђурић Мишина? | Јадовно 1941.

Драган Вујичић: Одговор В. Ђурићу Мишини или До колико бројати смрти у Јасеновцу

Изливи неистина и мржње Вељка Ђурића