DR ZORAN STANKOVIĆ O UBISTVU DEČAKA KOD ZVORNIKA: Slobi stomak rasporili u obliku krsta

Patolog Zoran Stanković, obducent tela dečaka likvidiranog 1992. u Zvorniku, o presudi njegovom dželatu. Dečaku stomak rasporen u obliku krsta, odsečeno uvo, isečen vrat, upucan u glavu

Mali Slobodan Stojanović umro je u teškim mukama. Mučen je, sečen, podvrgnut jezivoj torturi, surovom nasilju. Zverski ubijen. Kazna od deset godina za počinioca po svim standardima i uzusima – mala je.

Očekujem da će se tužilac žaliti i da će u žalbenom postupku kazna Elfeti Veseli biti povećana, kao i da će njen nadređeni Sakib Halilović, takođe biti osuđen. Ako je već pravda spora, makar da bude dostižna.

Ovako, za „Novosti“, prof. dr Zoran Stanković komentariše prvostepenu presudu kojom je Elfeta Veseli osuđena na 10 godina zatvora za svirepo ubistvo dvanaestogodišnjeg Slobodana Stojanovića, 1992. godine, kod Zvornika.

Veselijeva je bila pripadnik Diverzantskog voda Komande združenih jedinica Liplje, Kamenica, takozvane armije BiH. Komandant voda, njen nadređeni Sakib Halilović, oslobođen je optužbi da je posmatrao ubistvo dečaka i nije kaznio Veselijevu.

– Sramotno je da je njen nadređeni oslobođen kazne – nastavlja dr Stanković i još se jednom priseća pod kojim je okolnostima i u kakvom stanju pronašao telo ovog dečaka, rođenog u selu Donja Kamenica kod Zvornika. – Bio sam u Sarajevu na suđenju i dao sam svoj nalaz i mišljenje. Pronašli smo ga u jami, sa telima još nekoliko ubijenih Srba. Bilo je u poodmakloj fazi raspadanja. Boravilo je u zemlji šest meseci, možda i duže.

Kako naš sagovornik kaže, prilikom obdukcije u Zvorniku dečak je bio bos, a na sebi je imao samo tamnoplavi radnički mantil.

– Kada smo telo stavili na sto, došlo je do odvajanja glave od tela, pa posekotina na vratu nije mogla da se vidi. Tkivne strukture na prednjoj strani vrata više nisu postojale, zbog truležnih promena. Sudeći da smo našli povrede koje su nanete nožem, sečivom, sve ukazuje da je izjava svedoka verodostojna i o ovome. Dečak je svirepo i mučki ubijen.

Prema Stankovićevim rečima, dečak je imao posekotinu na tkivu poglavine, nedostajala mu je ušna školjka, a stomak je bio rasporen i otvoren u obliku krsta. Kako kaže, projektil u dečakovu glavu ispaljen je iz neposredne blizine, iz prislona.

– Po svojoj surovosti, zaslužuje mnogo veću kaznu, a istovremeno sam zadovoljan što su krivci uopšte privedeni pravdi, kada znamo koliko je oslobođenih, poput Nasera Orića, koji iz ovih i onih razloga nije bio osuđen – nastavlja Stanković. – Dešavalo se da masa ljudi koji su činili strahote nisu ni osuđeni, već da su poneki čak na visokim državnim pozicijama.

OSTALA SAMO SESTRA

Identifikovali su ga otac Ilija i majka Desanka – kaže dr Stanković. – Kasnije sam navraćao u njihovu kuću, pomagao im, zajedno sa drugima, koliko se moglo. Stanovali su u Drinjači, pored mosta. Samo je još Slobodanova sestra ostala živa, ali, plašeći se za bezbednost svoje porodice, nije želela da se eksponira.

NOVINAR „NOVOSTI“ ŽELjKO VUKOVIĆ OTKRIO IME DžELATA, PA DOBIO TUŽBU JUKOMA

„VEČERNjE novosti“ otkrile su identitet ubice dečaka Slobodana Stojanovića i „zaradile“ tužbu NVO. Naime, JUKOM nas je 2005. godine optužio za govor mržnje, jer smo objavili da je dželat Elfete Veseli.

Naš novinar, pokojni Željko Vuković, u kolumni „Dečak i njegova kuca“, koja je izašla 6. novembra 2005. godine, opisao je ovo svirepo ubistvo. On je prvi objavio ime Elfete Veseli.

Naš kolega Željko Vuković dobio je tada krivičnu prijavu koju je protiv njega i naše kuće podneo Komitet pravnika za ljudska prava, ukazujući da je on u pomenutom tekstu promovisao „govor mržnje“, koji je baziran na etničkim predrasudama.

Komitet koji je tada vodila Biljana Kovačević Vučo, Vukoviću je kao greh uzimao to što je obelodanio da je Slobodanov svirepi dželat Albanka Veseli. Optužili su ga za „stereotip o zverskom ponašanju Albanaca“ i za manipulaciju emocijama čitalaca.

Vuković je tada odgovorio da je dečak ubijen samo zato što mu je ime Slobodan Stojanović, a iz istog razloga su prema njegovom stradanju ravnodušni upravo oni kojima je pripalo da po sudnicama, seminarima, tribinama i medijima dele pravdu za zločine počinjene u ratnoj ostavinskoj raspravi bivših Jugoslovena:

– Tužiteljke, pritom, ne osporavaju tačnost mojih reči. Razumljivo, jer muk i ravnodušnost NVO istinoljubaca i delilaca pravde povodom dečakove tragedije – nije moguće osporavati. Za govor mržnje proglašava se pisanje o zločinu počinjenom iz mržnje i ćutanju o takvom zločinu. Lj. B.

Autor: B. CARANOVIĆ

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI

Vezane vijesti:

VESELIJEVOJ 10 GODINA ZATVORA ZA UBISTVO DJEČAKA SLOBODANA STOJANOVIĆA

SLOBODAN ČEKA LOKACIJU: Spomenik dečaku, simbolu stradanja dece u minulom ratu

Presuda Veselijevoj- pokušaj zaštite bošnjačkih komandanata