Dr Milan Bulajić: Istina će nas osloboditi

Mada se dr Milan Bulajić upokojio prije petnaest godina, otrežnjujuće je njegove riječi čuti i danas, kada ga Jovan Ćulibrk u kontekstu revizionizma pominje kao „nesrećnika“.

Da li je Srbija spremna da se suoči sa utvrđivanjem istine i odgovornosti za genocid, počev od klero-ustaške Nezavisne Države Hrvatske do danas? Koji su razlozi da premijer Srbije i predsednik Vlade Srbije obmanjuju javnost tvrdnjom da je Srbija podnela kontratužbu protiv Hrvatske, kada to nikada nije učinila?

Ima li pravo srpska javnost da zna zbog čega se skriva od javnosti činjenica da je predsednik Međunarodnog suda pravde, najvećeg sudskog organa UN, čiji je Statut sastavni deo Povelje UN, dva puta pred Vladu Srbije postavio rok da podnese protiv – tužbu , a ona je tražila uoči Sanaderove posete Beogradu odlaganje do 22. marta 2010. godine?

Čemu manipulacije oko tužbe Međunarodnom sudu pravde i posle Sanaderove posete tvrdnjama da Hrvatska povlači svoju tužbu? Šta, kao hrišćani, možemo da oprostimo, a šta ne smemo da zaboravimo uoči 64. godišnjice oslobađanja koncentracionog logora Jasenovac koja se obeležava 22. aprila o.g?

O ovim pitanjima, razgovaramo sa dr Milanom Bulajićem, predsednikom Fonda za istraživanje genocida, autorom preko 60 knjiga o ovoj temi smatrajući da je rasvetljavanje problema genocida životno pitanje srpske nacije i srpskih država.

Da li je srpsko društvo, posle decenija nepravdi i poniženja u 20.veku , propagandom i politikom Amerike i EU proglašeno krivcem za rasturanje Jugoslavije i ratove na njenom tlu, izazvaši srbofobiju svetskih namera, spremno na duhovni i moralni preporod? Hoćemo li i 21. vek provesti kao taoc i pod ucenama spoljnih faktora, ili smo na putu da se ponovo konstituišemo kao istorijski samosvesna nacija koja je kritična prema svim svojim greškama, zločinima i zaboravom u istorijskim događanjima poslednjih šest decenija?
-Nismo spremni. Mi radimo protiv sebe. Ja sam duboko verovao u Istinu . Verujem i danas. Verujem u ono što je zapisano u Svetom Pismu „Istina će vas osloboditi“. Svi se kunu u istinu, a niko je neželi.

Navešću najdrastičniji primer . Republika Hrvatska je podnela tužbu protiv Jugoslavije zbog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida , donete 1948.godine.

Na pitanje za šta nas Hrvati optužuju, zastupnik Jugoslavije dr Tibor Varadi je izjavio da nezna. Obratio sam se direktno Međunarodnom sudu pravde u Hagu i u roku od četiri dana u moje poštansko sanduče je stigla kompletna tužba. Oni nas tuže za za Slavoniju gde je njihova vojska izvela genocidnu akciju “ Bljesak“, tuže nas za Krajinu odakle su proterali 200.000 ljudi !

Odbor SANU za sakupljanje građe o genocidu je ukinut 1994. u vreme obnovljenog genocida. Državna komisija za ratne zločine koju je obrazovala Skupština SFRJ je takođe ukinuta 1993. Savezna komisija za zločine protiv čovečnosti i međunarodnog prava je odlukom Petooktobarske vlade 2002. pasivizirana a građa prebačena u SIV 3. Muzej žrtava genocida je iste godine pasiviziran i prebačen u Kragujevac. Fondu za istraživanje genocida su oduzete prostorije i elektronska tehnologija i uskraćena finansijska sredstva.

Međunarodni sud pravde je naredbom od 14.septembra 1999. godine odredio da Jugoslavija podnese protivružbu do 14.septembra 2000.godine, da bi ga produžila na 14. septembar 2002. godine. ! Normalno bi bilo da smo mi postupili po nalogu Suda i podneli tužbu za zločine genocida i u Drugom svetskom ratu i u periodu od 1991.- 1995. godine a ne oni.

Vlada je skrivala od javnosti da je Sud dva puta zahtevao od Srbije da podnese protiv- tužbu. Vlada Srbije je gubila vreme službenim postavljanjem pitanja nadležnosti Međunarodnog suda pravde da raspravlja pitanje odgovornosti za najteži zločin – genocid. Ostavili smo time utisak da bežimo od suočavanja za odgovornost.

Kada se Međunarodni sud Pravde proglasio nadležnim, predsednik Tadić je izjavio da će pokrenuti kontra – tužbu, pa je zaćutao.

Srbija nikada nije podnela protivtužbu za zločine genocida nad Srbima!
Uoči iznenadne Sanaderove posete Beogradu, predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković dao je zvaničnu izjavu da će on predložiti kolegi hrvatskom premijeru da povuče tužbu protiv Srbije za genocid, te da ćemo i mi odmah povuću protiv – tužbu.

Najednom ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, obzirom na njegove izjave u vezi tužbe Hrvatske za genocid, kao personu grata za Vladu Hrvatske, šalju u Tursku u vreme posete Ive Sanadera, a predsednik spoljnopolitičkih poslova Mićunović je poslat u Zagreb da pregovara o poseti Sanadera. Mićunovićev zadatak je bio da ponizi Vuka Jeremića i tek kada je to urađeno, Sanader je pristao da dođe u Beograd.

A kako je došao? 12. januara o.g. službeni predstavnik Vlade Srbije je bio u Hagu zajedno sa službenim predstavnikom Hrvatske kod predsednika Međunarodnog suda i tražio odlaganje podnošenja protiv – tužbe za 18 meseci. Pošto se Hrvatska nije složila sa tim, predsednik Suda daje rok do 22. marta 2010. godine. A naš predsednik Vlade predlaže povlačenje protivtužbe koja nije ni podneta!

Premda su poslednji građanski rat izazvali oni koji su proglašeni srpskim žrtvama, Srbi su osuđeni da su izvršili agresiju na Hrvatsku, Bosnu i Kosovo i Metohiju čineći etnička čišćenja i genocid. Koji je put preporoda i spasa iz srpske tragedije u koju nas još dublje guraju stranačke borbe koje ne grade razumnu novu nacionalnu samosvest ?
-Pitanje optužbe za genocid u slučajevima koje ste naveli je životno pitanje srpske nacije, srpskog naroda i srpskih država . To je važnije pitanje od svih pitanja- izbeglica, oduzete imovine, penzija na kojima se ipak radi. Ni Nemački Rajh nije proglašen za genocidan, a ako nastavimo ovako, proglasiće nas.

Mi pre svega ćutimo ! Ili slušamo laži ! Pročitali smo u “ Novostima“ posle prijema Hrvatske u NATO da je Mesić izjavio da se razmatra povlačenje tužbe protiv Srbije, što je Mesić odmah demantovao, a jedino je “ Press“ objavio njegov demanti. Mesić nas ismeva, „Šta buncaju Srbi?“ Čita li iko na internetu šta hrvatska vlada i javnost poručuju Srbima?
Fond za istraživanje genocida je pripremio knjigu na više od 2000 strana “ Genocid nije izvršen“ gde sam dao odgovor na pitanja kako je došlo do toga da srpski narod toliko strada, ko je za to kriv, kako je došlo do genocida i ratnih zločina, uloga mudžahedina…

Niko nema interes da štampa knjigu!

Ja sam istoričar, profesionalni diplomata, doktor međunarodnog prava, imam širinu, bio sam u diplomatskoj službi u Americi, Aziji i govorim činjenicama a ne teorijama zavere. Krivci su Amerika, Nemačka i Vatikan .

Da li su naši političari plaćeni za ovo? Neko može da bude plaćen, ali šta će mu biti sa unucima?
U uslovima optužbi protiv srpskog naroda i srpskih država za zločine genocida pred Međunarodnim sudom pravde i pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, za utvrđivanje istine važno je postojanje institucija za istraživanje i pročavanje zločina genocida.

Odbor SANU za sakupljanje građe o genocidu je ukinut 1994. u vreme obnovljenog genocida. Državna komisija za ratne zločine koju je obrazovala Skupština SFRJ je takođe ukinuta 1993. Savezna komisija za zločine protiv čovečnosti i međunarodnog prava je odlukom Petooktobarske vlade 2002. pasivizirana a građa prebačena u SIV 3. Muzej žrtava genocida je iste godine pasiviziran i prebačen u Kragujevac.

Fondu za istraživanje genocida su oduzete prostorije i elektronska tehnologija i uskraćena finansijska sredstva.

Izučavanje genocida mora biti podignuto na najviši nivo i moralo bi se institucionalizovati, a ne kao do sada prepustiti dobronamernim pojedincima.
Srbija mora doneti zakon o zabrani i kažnjavanju negiranja zločina genocida, minimiziranja broja žrtava i revizije istorijskih činjenica.

Evropski parlament je doneo odluku da se 11.jul proglasi Danom muslimanskih žrtava u Srebrenici, Vaš komentar ?
-Kada sam napisao knjigu “ Uloga Vatikana u NDH“, pošto su me Hrvati razapinjali, odlučio sam da odem u Vatikan i kao naučnog istraživača Jugoslavije primio me je direktor arhive Vatikana . Ovo je optužnica protiv Vatikana, rekao sam , došao sam po Istinu a ako mi pokažete argumentima da nešto nije tačno, iscepaću rukopis. Nisu mi dali službene dokumente.

Mene nije iznenadio stav Vatikana, nisu dali ni Jevrejima. Ali ono što danas sa ovim iskustvom ne mogu da razumem su Srbi koji sami sebe optužuju i ništa, ali apsolutno ništa ne preduzimaju da bi se istina dokazala. Ne da bi sebe branili. Štaviše, spremni smo da priznamo nepostojeće. Predsednik moje države Boris Tadić ide u Srebrenicu i poklanja se nastradalim muslimanima, a ne dolazi u Bratunac gde je postradalo 3235 Srba koje znamo imenom i prezimenom .

Čije su srpske žrtve?

U Srebrenici je bilo zločina, ali ne genocida, tvrdim od 2003. godine javno na tribinama, na TV emisijama , u sučeljavanju sa muslimanskom delegacijom u “ Mostu“ Omera Karabega. Vojska RS nije izvršila genocid. Oni tvrde da je u Srebrenici ubijeno između 7. i 8.000 muslimana.

Do danas su dali imena oko 2.000 ljudi, i to ne da su ubijeni, nego poginuli. Mogli su poginuti jer se nisu predali Vojsci RS, već su išli na proboj kroz teritoriju RS kod Tuzle, i tu ih je najviše izginulo.

Ne samo Silajdžić, već i moj beogradski kolega prof međunarodnog prava Vojin Dimitrijević javno su tražili da svako ko negira da su Srbi izvršili genocid treba da ide u zatvor!

Veoma me je iznenadio i predsednik RS Milorad Dodik, koji je izjavio, posle presude Međunarodnog suda pravde da je u Srebrenici izvršen genocid, da genocid nisu izvršile institucije RS, nego pojedinci?! To mi još niko nije objasnio. Neobjašnjivo je koliki uticaj na državnu politiku imaju NVO u Srbiji.-

Ministar inostranih poslova Goran Svilanović je preko svog pravnog agenta dr Tibora Varadija jednostrano povukao protiv-tužbu bez uslova, nadajući se da će muslimanska BiH povući osnovnu tužbu. Šta o tome zna srpska javnost?
-Ja sam sa grupom međunarodnih stručnjaka dve godine radio na protiv-tužbi protiv Muslimanske BiH, koja je 20. marta 1993. podnela tužbu Međunarodnom sudu pravde protiv Jugoslavije za zločine protiv genocida. Vlada Jugoslavije je podnela dobro pripremljenu protivtužbu 23. jula 1997. godine.

Kada je došla nova vlast 2000. godine, Svilanović i Varadi su odmah povukli tu tužbu bez uslova da oni povuku svoju tužbu. Već je počela rasprava pred sudom a da javnost nije obaveštena zašto je povučena protiv- tužba. To može da znači da Srbija ne smatra da je nad Srbima u BiH vršen genocid džihada i mudžahedina.

Takvom „odbranom“ naš predstavnik je indirektno priznao da je genocid izvršen, jer je rekao „Genocid nije izvršen u BiH, osim u Srebrenici“. On je mudžahedine spomenuo samo jednom, kada su Srbiju optužili za paramilitarne formacije . Stojanović je bio pomirljiv – mi smo imali paramilitarne formacije, a vi ste imali mudžahedine.

Ja sam došao do šokantne činjenice da su mudžahedini u BiH ritualno odsekli glavu 80 srpskih zarobljenika, od čega je bila jedna žena. Imam imena i prezimena. Srpska država ćuti. Kada su u Iraku jednom Amerikancu odsekli glavu, ceo svet je brujao o tome, predsednik Buš je digao naciju na noge. Ja sam u trag tim zločinima došao preko Međunarodnog krivičnog tribunala, na suđenju generalu Deliću. Na tom antisrpskom Tribunalu argumentovano je dokazano da su srbima ritualno odsecane glave.

Najviše sam dokumenata dobio preko nemačkih izvora, preko Jergena Elzesera koji je napisao tri sjajne knjige o ratu u bivšoj Jugoslaviji, koje su prevedene na srpski. A naša država ništa ne preduzima! –

Mi još nemamo Muzej žrtava genocida i neodložno je da napravimo spomen-obeležje. Smatram da je na Starom Sajmištu, na obali Save, gde su doplovljavale žrtve iz Jasenovca, skupljane i sahranjivane u Beogradu, potrebno napraviti ovakvo spomen-obeležje.

Da li Srbija pokreće pitanje revizije zločina u sistemu hrvatskih ustaških logora genocida u Pavelićevoj NDH , minimiziranje žrtava i revizionizam Spomen muzeja Jasenovac ?
-Nedavno je “ Nova Dalmacija“ pitala predsednika Tadića u vreme njegove posete Hrvatskoj, da li Srbija razmišlja o pitanju obeštećenja Jasenovačkih žrtava.

Ja sam bio zaprepašćen kada sam pročitao da je on odgovorio da to ne dolazi u obzir sada jer bi poremetilo odnose u regiji! Nemci su obeštetili Jevreje .Ni posle 64. godine od proboja Jasenovačkih zatvorenika nije utvrđena istina o broju žrtava. Broj od 700.000 žrtava nije izraz „srpskog mita o Jasenovcu“. Taj broj navodili su hrvatske institucije i istaknuti nezavisni istraživači.

Na delu je minimiziranje kleroustaškog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima pa tako Slavko Goldštajn 2005. godine na komemoraciji u Jasenovcu u pratnji premijera Hrvatske Iva Sanadera izjavljuje da se broj Jasenovačkih žrtava kreće između 80 i 100 hiljada !

Član Hrvataske Akademije nauka i umetnosti Josip Pečarić je “ naučno“ podržao Jasenovačke žrtve i izjavio da je život od svih mogućih uzroka izgubilo eventualno 3.000 ljudi, ne više od 5.000. Isti akademik je predložio da ja, zbog pisanja, budem proglašen za ratnog zločinca. Popis žrtava genocida iz 1964. godine je bila stravična zloupotreba, kada se došlo do cifre od milion žrtava rata, od čega Jasenovcu ispod 100.000 ljudi .

Umesto da se izvrši revizija, Vlada je izdala naređenje da se podatci stave pod embargo. Kada sam napravio Muzej žrtava genocida sa direktorom Saveznog zavoda za statistiku postavio sam zahtev da se otvore te arhive.

Konstatovano je da je taj popis obuhvatao oko 59% žrtava, što nas odmah dovodi do dva miliona žrtava. Naši istoričari govore o Jasenovcu kao da je to logor na nekom trećem kontinentu.

Zahvaljujući Vašoj podršci, u Njujorku je podignuto obeležje Jasenovačkim žrtvama. O tome se malo zna?
-Na spomeniku žrtvana ustaškog genocidnog logora Jasenovac u Bruklin parku , urezano je povodom 60.-godišnjice, aprila 2005.godine „stotine hiljada Srba, Židova i Roma, kao i antifašista mnogih nacionalnosti“.
U toku je pokušaj pretvaranja ustaškog logora Jasenovac u muzej holokausta, znači samo jevrejskih žrtava! Memorijalni muzej Jasenovca novom postavkom predstavlja reviziju ustaških zločina genocida u NDH. Uklonjen je i spomenik Dušana Džamonje “ jer se ne uklapa u novi muzejski postav“. Ovo treba da naiđe na zajedničku osudu Srba, Jevreja i Roma.

Hadezeovska Hrvatska nastavila je Pavelićevu politiku genocida – etničkog čišćenja Srba u nezavisnoj Republici Hrvatskoj kroz militarističke akcije Bljesak i Oluja uz podršku Nemačke, Vatikana, SAD i NATO vojnog saveza. Hrvatski popis stanovništva iz 2001.godine pokazuje da je broj Srba, kao konstitutivnog naroda u Hrvatskoj, spao na 4,7 % što predstavlja ostvarenje Tuđmanovog programa da u Hrvatskoj ne sme biti više od 3-5% Srba. Hrvatska danas je dovršen kleroustaški program NDH !

Može li se zločin genocida oprostiti ?
-Hrvatski narod i Katolička crkva nemaju pokajanja. Papa je dva puta dolazio, ali nije bio u Jasenovcu. Pojedini biskupi koji su bili nisu Katolička crkva.

Poznato je da se u Americi vodi veliki dugogodišnji spor protiv Vatikanske banke, gde im se stavlja na odgovornost da su zlato Jasenovačkih žrtava i Pavelićevu arhivu prebacili u Vatikan . Njihov greh je veliki . Poznato je da su likvidirali i katoličke sveštenike koji nisu hteli da služe Te deum Paveliću. Hrvati su postali narod bez pokajanja a mladim ljudima nije skinuto opterećenje Jasenovca.

Kako prećutani zločini utiču na Srbiju danas, koliko nas to menja u duhovnom i etičkom smislu?
– Srpska postradanja pod kleroustaškom Hrvatskom , u Muslimanskoj Bosni, pod zločinima komunista, na Kosovu i Metohiji od strane šiptarskih terorista su veliko i ozbiljno opterećenje koje traži istorijski odgovor, restituciju i ispravljanje istorijskih nepravdi.
Nada Šakić, najmonstruoznija žena ubica u logoru Jasenovac, polusestra ustaškog zločinca Maksa Luburića i žena Dinka Šakića, zapovednika logora u Jasenovcu, mirno provodi starost u elitnom staračkom domu u Zagrebu.

I pored dokaza, sud u Zagrebu je oslobodio krivice i tako pokazao zašto je 1998. zatražio njeno izručenje od Argentine kada i sud u Beogradu. Umesto na robiji, Nada Šakić uživa sve privilegije dostojne nacionalnog heroja i zaslužnog građanina. Zbog čega Srbija danas ponovo ne traži jednog od najvećih zločinaca nad srpskim narodom? –

Zašto je srpskoj državi nemoguće da pronađe grob Draže Mihajlovića?
-Sve se dešavalo u Beogradu, ne u prašumama Amazonije. Ima živih svedoka, ima dobrih istraživača, sve se može utvrditi ukoliko se želi.

Treba da utvrdimo istinu, radi istorije, radi morala. Svakom ko danas priča da mu je neko smetao da bude pošten intelektualac ne verujem. Meni niko nikad nije smetao. Danas neće da objave moje knjige,ne podržavaju rad Fonda za istraživanje genocida, pa šta ? Zar je dotle došlo da istinu srpskog naroda brani Milan Bulajić u 81. godini od svoje penzije? Ja računam na to, to je deo borbe, deo života, moraš se suočavati sa tim.-

Kakvu saradnju imate sa Odborom za Jasenovac SPC ?
-Vrlo dobro sam sarađivao sa Sinodom SPC, posebno sa Mitropolitom Jovanom iz Zagreba. Odbor me nikada nije pozvao. Sveti Sinod je na moju molbu doneo odluku da mi se kao direktoru Fonda stave na raspoloženje arhive Sinoda.

Mislim da bi Odbor mogao da bude od velike pomoći, daleko značajniji nego što je bio do sada. Mi još nemamo Muzej žrtava genocida i neodložno je da napravimo spomen-obeležje. Smatram da je na Starom Sajmištu, na obali Save, gde su doplovljavale žrtve iz Jasenovca, skupljane i sahranjivane u Beogradu, potrebno napraviti ovakvo spomen- obeležje.

Intervju vodila: Slavica Lazić
Izvor: VIDOVDAN, april 2009.

Vezane vijesti:

Ko je bio Dr Milan Bulajić?

Dr Milan Bulajić: Karlina zamka genocida

 „Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.