Докази о усташким злочинима заслужују музеј!

Досије Гестапоа о монструозним злоделима над Србима и Јеврејима у НДХ, недавно откривен, биће научно обрађен и дигитализован

Оригинални немачки досије о усташким злочинима над Србима и Јеврејима у Јасеновцу, почињеним 1941. и 1942. године у логорима у Јасеновцу и Старој Градишки и на другим подручјима НДХ, који је после 78 година доспео у документацију Архива Војводине, биће научно обрађен и дигитализован!

Ово је, после јучерашњег текста у „Новостима“ који је изазвао велику пажњу јавности, за наш лист потврдио Владан Вукосављевић, министар културе и информисања у Влади Републике Србије.

– После научне обраде поменутог материјала спремни смо да учинимо све да се он сачува и дигитализује – казао нам је министар, додајући да оно што се до сада зна јесте да је реч о немачким изворима, а вредновање самог садржаја треба препустити стручњацима.

По речима Вукосављевића, Министарство је вољно, не само када је реч о поменутој документацији, већ и о другим садржајима, да се укључи у њихову заштиту.

– На то нас обавезује неговање културе сећања на огромне српске жртве у Јасеновцу – нагласио је министар Вукосављевић.

Све указује на то да су досије на 300 страница са аутентичним немачким маморандумима и печатима водиле службе потчињене Гестапоу. До детаља су описана мучења, а тек потом убијања стараца, деце и жена. Део документације су и 63 потресне фотографије.

Директор Архива САНУ у Сремским Карловцима др Жарко Димић скреће пажњу и на писмо које је кардиналу Алојзију Степинцу упутио сведок који детаљно описује најстрашнија мучења жртава које су усташки злочинци прикивали на пањеве, живима им спаљивали кожу, бацали их у креч… Писмо Степинцу Немци су такође превели на немачки језик и архивирали га у овом досијеу.

– То је само доказ више да је Степинац био упознат са злочинима које су усташе на простору НДХ спроводиле над Србима, Јеврејима, Ромима и припадницима других народа – нагласио је Димић, додајући да „ако је тадашњи папа све то знао, наравно да је знао и кардинал Степинац“.

Први човек сремскокарловачког Архива САНУ сугерише да се на Сајмишту у Београду што пре подигне Музеј геноцида над Србима, Јеврејима, Ромима и осталима, почињеног у време НДХ. То је, сматра наш саговорник, најбољи начин да се сачува успомена на све жртве.

– Тај музеј треба да буде ризница имена и презимена жртава, сведочанстава, књига, односно комплетне документације у копији и у дигитализованом облику, са дозвољеним приступом свим подацима. Тако раде паметне нације. То су урадили Јевреји, то морамо да урадимо и ми, да документе о злочинима уведемо у институције, а не да се деценијама, па и вековима бавимо лицитацијом броја наших страдалника – категоричан је Димић.

Немачки досије који је састављао заповедник немачке службе безбедности у тада окупираном Београду, а који је био директно потчињен Гестапоу, деценијама је био у личном фонду Славка Одића (Бихаћ, 1916 – Београд, 2006), носиоца партизанске споменице, који је у послератном периоду службовао у Секретаријату унутрашњих послова, био генерални конзул у Торонту и публициста.

Две године после Одићеве смрти, Р. З. из Сремске Каменице код Новог Сада, понудио је досије Архиву Војводине. Откуп и примопредаја извршени су 17. октобра 2008, а затим је 11 година документација стајала у архивском депоу. Недавно је доспела у руке др Небојше Кузмановића који је прошле године именован за директора Архива Војводине у Новом Саду.

Претпоставља се да је овај досије о усташким злочинима, немачка тајна служба, повлачећи се из Србије, грешком испустила из вида. Сви документи у досијеу оверени су немачким печатима и меморандумима, а упућивани су заповедницима немачке службе безбедности у Београду Вилхелму Фухсу и Емануелу Шеферу.

БЕЗ „НАДГОРЊАВАЊА“ СА ХРВАТИМА

Др Жарко Димић, директор Архива САНУ у Сремским Карловцима, наглашава да би подизањем Музеја жртава у Београду изгубило смисао свако даље понижавајуће „надгорњавање“ са острашћеним хрватским историчарима – ревизионистима. Они, како подсећа, упркос досад познатим подацима о стотинама хиљада жртва, тврде да је у Јасеновцу страдало 25.000 Срба и 10.000 Јевреја.

Аутор: ЈОВАНКА СИМИЋ

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ