Док ми шутимо и они шуте: Изнова понижени Јасеновац

На мјесту некадашњег логора смрти Независне Државе Хрватске, по имену Јасеновац, јуче је поново приређена рехабилитациона приредбица у режији насљеднице, Неовисне Републике Хрватске.

Још се комунистичка власт здушно постарала да се збуни сваки могући посјетилац једног од најстрашнијих топонима двадесетог вијека у Европи. Сви објекти логора су срушени и направљен је идилични парк са хумкама и споменик познат као Камени цвијет. Уколико сте странац, а музеј је по правилу увијек био у реновирању или просто затворен, не би вам ни на који начин било јасно да се ту десио злочин индустријских размјера.

Након вишестраначких избора у бившој СФРЈ, те почетка рестаурације Павелићевог пројекта предвођеног Фрањом Туђманом, музеј је демолиран и украшен усташким графитима. Постојање Републике Српске Крајине је одложило перверзију која је након офанзиве земаља НАТО на Републику Српску и Републику Српску Крајину, неминовно услиједила.

Кукасти крст на пушци у Дахауу

Када видите шаховницу на кундацима полуаутоматских пушака, које пред Каменим цвијетом и латиницом исписаним стиховима Ивана Горана Ковачића, држе гардисти Хрватске војске, запитате се с правом ко је ту кога убијао?

И то је и циљ ове комеморације.

Треба знати да је Њемачкој у процесу денацификације измијењена и застава. Као и Италији уосталом. Само је Хрватска под петокраком задржала шаховницу, која је деведесетих поново васкрсла да плаши погромом над Србима, који се уз садејство НАТО пакта и десио. Сада та шаховница, која је и убијала 1941. и 1991. комеморише над неексхумираним костима жртава, које су остављене тамо гдје су их џелати са истим тим обиљежјем бацили.

Данас тако истинито звучи порука Макса Лубурића младим хрватима, којима је поручио да у атомском добу не могу се нудити стари системи, али да треба мисилти на Хрватску каква ће бити 2000. године, када они сви старији иструну.

Е, па чини се да је Макс Лубурић на данашњу Хрватску може бити и више него поносан.

Ослободиоци и агресори

На данашњем игроказу у Јасеновцу није било представника или потомака 21. Српске дивизије која је ослободила логор, неколико дана након очајничког покушаја пробоја логораша.

У селу Млаке је одржана литургија која је у неку руку освјетлала образ српском народу, будући да су само два локална свештеника делегирана да иду на скуп у Јасеновцу, али ни то није могло проћи без присуства Златка Хасанбеговића, министра културе у Влади Републике Хрватске. О његовим историчарским виизијама НДХ исувише добро знамо, да би се икоме то допало.

У Јасеновцу је прво богослужио муслимански, па онда католички клерик. Када су дошла на ред два поменута православна свештеника, режија није сачекала да заврше, већ је кроз њихово појање препричала шта се ту укратко дешавало, односно да је у питању „државна комеморација“ и отишла на рекламе.

Геноцид на надувавање – позовите одмах!

Након рекламног блока тога креће шовинистичка емисија ТВ Календар, у којој и данас можемо чути формулације као са почетка деведесетих. Великосрпски агресор, србокомунисичка солдатеска и слично. Наравно, никако случајно први подсјетник на данашњи дан су избори у Хрватској и стицање независности, а тек онда Јасеновац.

Што се Јасеновца тиче, ту је одмах наглашено како је покушавано да се за исти наметне Хрватима колективна кривица, те се врло смјело и мирно опет калкулише бројкама, те каже да је 83.000 жртава до данас пописано је именом, а да се „процјене знанственика крећу од 70.000 до 100.000“. Ни ове бројке, не одговарају оним које су написане у музеју под контролом НР Хрватске данас.Тамо је тај број мањи од најмањег.

У вијестима након тога, као велико цивилизацијско достигнуће истиче се да политичари нису држали говоре по први пут, али и то да „српска и јеврејска заједница нису биле јединствене у бојкоту прославе“.

Уколико читав свијет шути на ову релативизацију нацистичко-фашистичке прошлости Хрватске и на тај начин пере настављаче Павелићеве мисли, то стварно не би требали мирно посматрати они који су због оваквих намјера готово нестали западно од Уне.

Чисто да се Србима, рецимо 2041. године, не би све ово поновило још једном.

Г.Д.

Извор: Фронтал

Везане вијести:

У Јасеновцу много мање присутних него раније

Ево зашто је најстарија логорашица из Хрватске одустала од говора у Јасеновцу

Линта: У Загребу нема политичке воље да се казне злочини над Србима

На стратишту оптужио Србе и Јевреје

Јасеновац – наставак злочина под патронатом ЕУ

Штокхолм: Филм РТРС „Била сам мала“ на манифестацији „Дан сјећања“