Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да мјеста као што је једно од највећих стратишта под Козаром у Другом свјетском рату – Пухарине у Великом Паланчишту код Приједора, говоре да је намјера била да Срби буду биолошки потпуно уништени.
Додик, који је синоћ присуствовао великом црквеном сабору у Пухаринама, рекао је да је то био злочин над српским народом, али да је једнак том злочину био злочин комунистичких власти које су скривале чињенице о злочину над Србима тако што су највећа страдања српског народа означавале као да су жртве фашизма.
„Оне у суштини то и јесу, али је чињеница да су локални муслимани, Хрвати и НДХ тога времена као званичну политику имали да униште и побију трећину Срба, трећину да протјерају и трећину да прекрсте“, изјавио је Додик новинарима.
Он је додао да је само 1942. године у великој офанзиви на Козари 68.000 Срба преко циглане, транзитног логора у Приједору, спроведено у Јасеновац и друге концентрационе логоре, одакле се никада нису вратили, а међу њима је било 24.000 дјеце.
„То само говори да је једнак био и злочин Титове комунистичке Југославије што је скривала тај злочин на Србима“, нагласио је Додик, додајући да је исто и на подручју Бихаћа, гдје је у 14 српских села у два дана убијено 14.000 Срба.
„И то се није знало до прије неколико година“, указао је Додик.
Он истиче да је исто и кад се оде до Шушњара код Санског Моста, гдје је убијено 6.000 до 7.000 људи, па до Брода на Дрини, гдје је убијено 6.000 Срба који су покушали да побјегну према Србији пред усташким хордама које су чистиле Романију.
„Кад одете до јама у Пребиловцима, па окренете према Пагу и Јадовну, онда видите да је то била организована политика тадашње НДХ“, рекао је Додик.
Он је истакао да је овдје страдала Козара и да су страдали Срби.
„Нису овдје страдали муслимани и Хрвати, него су искључиво страдали Срби. На Козари су могли да буду убијени само Срби и тек понеки припадник комунистичког покрета из неког другог народа, али и то треба рећи и то је истина. Што је најгоре, у то вријеме су у тим злочинима највише помагали локални муслимани и Хрвати, а да нису прогоњени као кривци свих година комунистичког режима“, закључио је Додик.
Предсједник Градског одбора СНСД-а Приједор Саша Бурсаћ изјавио је да је истина скривана и да Пухарине нису једино стратиште и да их има још на овом подручју и то необиљежених.
„Морамо се томе окренути, то су људи са овога краја и овдје у близини у Мацурама лежи 75 дјеце и више од 200 људи и у свим околним селима има напуштених споменика гдје пише да су то жртве фашистичког терора и то морамо назвати правим именом и да се дефинитивно исприча истина“, рекао је Бурсаћ.
У селу Велико Паланчиште, заселак Пухарине-Порине, одржан је црквени сабор, паљење Петровданске ватре и послужење хране.
Овај догађај организовала је Пашиначко-паланчишка парохија на мјесту гдје је прије двије године изграђена црква Светих апостола Петра и Павла, посвећена паланчишким мученицима.
Мјештанка и домаћин црквеног сабора Бојана Ћопић рекла је да је намјера била да се поклоне цивилним жртвама из Другог свјетског рата које су годинама занемариване.
„Имена им нису спомињана, а ми ћемо сад то промијенити и изградили смо прилозима вјерника овај храм гдје се могу помолити за покој њихових душа. Овдје су за само двије ноћи поклана 464 становника од којих 226 дјеце и то је преполовило становништво које се од тог злочина до данас није опоравило“, истакла је Ћопићева.
Она је додала да ће ово бити мјесто гдје ће млађе генерације моћи да сазнају више о историји овог краја, која је до сада била скривана, као и да су позвали Додика да присуствуј овом догађају и помогне изградњу храма.
Други Црквено-народни сабор окупио је бројне мјештане овог и сусједних села.
Света литургија служена је у новоизграђеном спомен-храму који је посвећен жртвама страдалим 1942. године на овом подручју. Храм је изграђен недалеко од спомен костурнице на Пухаринама.
„Треба да захвалимо Богу и свим добрим људима који су прилозима помогли да се у релативно кратком року, свега двије године, изгради спомен-храм људима који су страдали октобра 1942. године“, рекао је парох паланчишки Владислав Вучановић.
Многи сматрају да је у ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године била друга офанзива непријатељске војске на Козари.
Усташе су без употријебљеног ватреног оружја, ножевима, сјекирама, маљевима и вјешањем убиле 464 становника Великог Паланчишта и сусједног Јеловца, међу којима је било 226 дјеце до 17 година.
Ово је био један од најмонструознијих злочина које су усташе извршиле у овом дијелу Поткозарја.
У тој ноћи потпуно су угашена и нестала огњишта 26 породица, а у 23 породице покољ је преживио само један члан.
У Другом свјетском рату у Великом Паланчишту страдало је 536 становника српске националности од укупно 1.080 становника, према попису из 1941. године.
Извор: СРНА