Милост заслужили нисмо

Пада киша,
ситна, сипљива, питљива.
Пада….
ал’ чему ….
Поља су умрла, воде пресушиле, траве пресахле
Ни птица више нема.
Савијају гнезда на срећнијем месту.
Падају ситне, шкрте капи
тек толико да земљу омекшају.
Није то срећни добош што на живот мирише.
Плач је то… несрећни марш предаје.
Пада киша, а као да јој се не иде ка земљи.
Као да би назад у облаке,
међ’ праведнике,
међ’ оне што не морају да ударају у дамаре.
Међ’ оне што ћуте и гледају.
Међ’ оне што ће руку дићи и пресуду на земљу послати.
Чекамо је, кишо….
Кажи им да милости немају.
Заслужили је нисмо!
Извор: Ђурђица Драгаш – Фејсбук страница
Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш