Đurđica Dragaš: Oči Jovanove

Pitaju me, progone me, čekaju me, gledaju me..

Usnule, zaleđene, skamenjene,
oči Jovanove.

Nežne, dečje, neljubljene,
oči Jovanove.

Vidim ih u svakom kutku neba,
čujem u svakoj kapi kiše.

Gledaju me iz zlaćanog  klasja,
uplašene i okrvavljene.

Kriju se u mraku Velebita, gonjene i uhvaćene,  ranjene i umorene,
oči Jovanove.

Otrgunte sa majčinih grudi, iz očevih ruku.
Uplakane i prestravljene, umiruće oči Jovanove.

Oči što zapamtiše nebo bez meseca i  mokru travu, zadah krvnika i miris krvi.

Gledaju me, neviđene, zaboravljene.
Pitaju me, progone me, čekaju me,
oči Jovanove.

---

Od istog autora:

KOLUMNISTI – PRIJATELJI: ĐURĐICA DRAGAŠ

Đurđica Dragaš: Uoči Svetog Jovana

---