Ђорђевић: Србија негује антифашистичку традицију

Поводом обележавања Међународног дана борбе против фашизма и антисемитизма у Народном позоришту одржан је Меморијалном концерт, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић поручио да Србија веома држи до антифашистичке традиције и негује своје мултиетничко културно наслеђе.

Рекао је и да је став Србије у решавању мигрантске кризе у Европи донекле био обликован и сећањем на догађаје из европске историје које данас евоцирамо.

Оценио је да је такозвана „Кристална ноћ”, означила врхунац изопаченог система вредности и политичких уверења нацистичког режима.

„Око пет стотина хиљада аустријских и немачких Јевреја изгубило је и последње од људских и грађанских права која су им систематски, доношењем нацистичких уредаба и закона о чистоћи расе, постепено одузимана од 1933. године до тада. У ноћи између 9. и 10. новембра 1938. године догодило се бестијално нацистичко иживљавање над имовином и животима немачких Јевреја. Уништене су или трајно оштећене 1574 синагоге, више од 7000 јеврејских продавница, оскрнављена су многа јеврејска гроблка..„, подсетио је министар, саопштило је ресорно министарство.

Он је оценио да нацистичком руководству није ни био потребан повод за спровођење расних закона који су отворено пропагирани деценијама уназад, у делима многих нацистичких идеолога, као и у самом Мајн Кампфу Адолфа Хитлера.

„А ми, са ове историјске дистанце, такође знамо да су пасиван став према агресивности фашистичких и нацистичких лидера и тежња за неком врстом нагодбе са њима само допринели њиховом јачању и самопоуздању у прекрајању граница и уништавању становништва које су они означили као мање вредно и недостојно живота на тлу Европе”, поручио је Ђорђевић.

Према његовим речима, главни мотив погрома ,,Кристалне ноћи” ипак је био идеолошке природе и садржао симболичку димензију.

„Адолф Хитлер и његови истомишљеници и следбеници нису градили кућу, већ тврђаву. Њихова грађевина није била предвиђена за живот, него за умирање. Она је морала бити конкретна, а не контемплативна. Она је морала бити састављена од муњевите акције, а не од интроспекције. Она је морала бити херметички затворена. У њој су се људи гушили до смрти”, навео је Ђорђевић.

Према његовим речима, то је била прва етапа оног масовног злочина геноцида који ће у историји остати упамћен као Холокауст.

„Велики немачки народ, чија је култура изнедрила стваралачке умове Гетеа и Шилера, Моцарта и Бетовена, Канта и Хегела, преко ноћи је поразбијао све прозоре и огледала које је могао наћи, одрекао се свог људског лика и универзалног хуманизма који је до тада толико често био повезиван са његовим духом, и на себе преузео обезличену образину зла отелотвореног у ничим неспутаном нагону ка задовољењу најгорих побуда чопора дивљих звери”, рекао је Ђорђевић.

Он је додао да са великом тугом и болом можемо констатовати да је и наш српски народ био жртва геноцида у усташкој НДХ, али са поносом истичемо да је он такође представљао активни и не баш безначајни део велике савезничке антихитлеровске коалиције.

Он је истакао да Србија веома држи до антифашистичке традиције српског народа и негује своје мултиетничко културно наслеђе.

Навео је да у Србији данас живи 21 национална етничка заједница чија је бројност изнад 2000 припадника. Став Владе Србије је да на осетљива питања савремених етничких односа у региону, која су бременита ратним наслеђем и неслагањима у прошлости, увек одговара јасно израженом спремношћу на дијалог и решења која ће дугорочно бити задовољавајућа за све заинтересоване стране.

„Став који су Влада Србије и Министарство Рада… заузели у решавању савременог изазова мигрантске кризе у Европи донекле је био обликован и сећањем на догађаје из европске историје које данас евоцирамо”, рекао је Ђорђевић наводећи да је председник Србије, Александар Вучић, непоколебљиво бранио своје уверење да се ни под каквим условима на границама Србије не смеју подизати ограде са бодљикавом жицом, за шта су се биле одлучиле неке нама суседне земље у настојању да на тај начин спрече прилив миграната са Блиског Истока, и тако фактички изоловале сопствене грађане.

Србија се ипак одлучила да мигрантима пружи сваку врсту помоћи и асистенције, остављајући им слободу да одлуче да ли ће азил затражити у нашој или некој другој земљи.

Концерту су присуствовали изасланик председника Србије, потпредседници Скупштине Србије, представници Владе, представници дипломатског кора, верских заједница…

(Танјуг)

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Помен ослободиоцима Новог Сада у Првом светском рату