Ђенерал који није узмицао

Пише: Јадовно 1941.

У Новом Саду коначно обновљен споменик Петру Биги, великом воjсковођи из српске буне 1848. Први пут jе одбранио Србобран на Преображење, а други пут на Малу Госпоjину поразио Перцела

“ОД официра коjи су већу улогу играли у српском устанку, Петар Бига се међу првима узети има. Када jе у његове руке ствар положена била, знало да jе она у чврстим рукама, а одбрана Сентомаша ће траjно остати у историjи српскоj, али и мађарскоj и аустриjскоj.”

Ово jе, у своjим “Мемоарима”, о царском и краљевском ђенералу Петру Биги (1811-1879) написао Јаков Игњатовић (1824-1889), сведок и актер бурних збивања 1848. године у коjима jе створена Српска Воjводина. Потраjала jе, истина, само 11 година (бечки двор jу jе, званично, укинуо 1860) али jе, до данас, остала у свести и душама Срба северно од Саве и Дунава.

– Обjективно, Бига jе, уз воjводу Стевана Шупљикца (1786-1848) и народног ђенерала Ђорђа Стратимировића (1822-1908), био jедан од троjице наjистакнутиjих воjника наше буне. Тадашњи Сентомаш, а данашњи Србобран jе, тада jош у чину маjора, 1848. бранио и одбранио два пута, 19. августа на Преображење господње и 21. септембра на Малу Госпоjину – потврђуjе, краj споменика великом ратнику на Успенском гробљу у Новом Саду, историчар Ђорђе Србуловић.

Таj споменик jе, ваљда као прилог жалосном српском немару према сопственим великанима, годинама био срушен и зарастао у коров. Тек ових дана, на инициjативу новосадског Завода за заштиту споменика културе, а по проjекту архитекте Наташе Шиjан, обновила га jе фирма “Гранит – Лиjешће”. Обнову jе финансирало Министарство за рад, социjална и борачка питања.

– Сентомаш jе 1848. и за Србе и за Мађаре био кључна стратешка тачка, jер jе пресецао везу остатка Угарске са Петроварадинском тврђавом, на коjоj jе био одсечен моћан мађарски гарнизон, али и пут ка Сремским Карловцима, где су били патриjарх Јосиф Раjачић и Главни одбор Српског покрета – враћа нас Србуловић у бурне и славне дане буне.

Отуда jе на jедва 6.000 бранилаца, на Преображење грунула сила од 30.000 до зуба наоружаних мађарских воjника, на челу са пуковником Ференцом Бакоњиjем.

* Славна одбрана Србобрана на старим гравирима

“Битка jе траjала 11 сахата, а Мађари чак успеше да се испну на наше шанчеве. Ту дође до крвавог боjа прса у прса, али их храбри браниоци предвођени маjором Бигом сузбише и сасвим потиснуше”, описао jе у своjим “Успоменама” историjску битку ђенерал Стратимировић.

Већ тада, уз Бигу jе кренула и слава официра коjи ни пре ким не узмиче. Потврдиће jе и на Малу Госпоjину, када jе, са такође вишеструко броjниjом воjском, на Сентомаш пошао злогласни мађарски генерал Мавро Перцел. После крваве битке, Бига jе и њега спречио да крене ка Петроварадину и Карловцима.

– Оваj велики родољуб jе, доцниjе, био и командант Карловаца, а када jе буна окончана вратио се у царску воjску и блиставу воjничку кариjеру наставио у потоњим ратовима – каже Србуловић.

Реч jе о походима аустриjске воjске на Италиjу 1859. и 1866, када се посебно истакао у бици код Монгабиjе. Тада jе, као награду, добио племство и звање витеза од Монгабиjе, а одмах затим и генералски чин.

За разлику од већине српских официра коjима jе указана та почаст, укључуjући и наjпознатиjег Светозара Бороjевића, Бига jе, међутим, ниjе платио и одрицањем од своjе вере. Остао jе до краjа живота одани Србин и православац и са супругом Христином се, по пензионисању, траjно настанио у Новом Саду. Сада, у коначно уређеном гробу и под обновљеним спомеником, обоjе поново мирно почиваjу.

РОЂЕН У ЛИЦИ

-ЂЕНЕРАЛ Бига jе рођен у личком селу Бjелопољу, надомак Коренице. Воjнички занат се ту преносио са колена на колено, а он га jе наследио од оца Тодора, официра у Оточкоj регименти. Уз то, од маjке Ђурђиjе, кћери бjелопољског пароха Стоjана Шевера, наследио jе непоколебљиву оданост своjоj вери и свом роду.

ГРОБЉЕ БЕСМРТНИКА

-НОВОСАДСКО Успенско гробље се, с правом, може назвати и гробљем бесмртника. Поред Биге и Игњатовића, коjи jе ту такође сахрањен, на њему, наиме, почиваjу велики национални делатници Светозар Милетић, Јаша Томић и Михаjло Полит-Десанчић, jедан од вођа Другог српског устанка господар Јован Обреновић, књижевници Коста Трифковић и Јован Грчић, сликар Аксентиjе Мародић, редитељ Јуриj Ракитин…

Извор: НОВОСТИ