Povodom Sabora srpskih svetitelja setimo se potresne molitve Svetog Nikolaja Srpskog koju je upućivao Bogu za svoj voljeni mučenički narod.
„Spasi, Gospode, narod svoj, i spasi mene.
Ako ne spaseš narod, tvoj i moj, a spaseš mene, ja ću se u Raju osećati u tuđini.
Usliši Gospode molitvu pravednika Tvojih Save i Nemanje za grešni narod i spasi narod, jer je narod Tvoj, iako je i grešan.
Kako si spasavao Jerusalim od neznabožaca i krivovernika, tako spasi i Beograd od bezvernika, da se glasi spasenje od Tebe a ne od ljudi.
Iznemože narod Tvoj od čekanja, ne kušaj do kraja strpljenje njegovo, Gospode, Gospode.
Iznemože narod Tvoj od čekanja.
Sva se zemlja pokri trupovima vernih Tvojih, ne možemo da kopamo i da motika ne zvekne o kosti srodnika naših i ne odjekne bolno u dušama našim.
Nema njive koja nije groblje, niti drveta koje nije nadgrobni spomenik. Sva je srpska zemlja groblje.
Smiluj se Gospode, i spasi narod Tvoj, sa mnom ili bez mene.
Amin.“