Ђаци у Србији учиће хрватско тумачење Олује!?

Београд – Ученици би од септембра могли да уче историју на потпуно нов начин – о хрватској акцији етничког чишћења Срба „Олуја“ на часовима ће се говорити и о хрватском погледу на тај злочин, како би ђаци „критички читали оно што им се нуди“.

Наставници историје из региона моћи ће од септембра ученицима да понуде нови начин тумачења историје захваљујући мултиперспективним историјским читанкама.

Ове књиге тумачиће историјске догађаје са више различитих страна, јавља Б 92. Једна од књига обрађиваће југословенске ратове из углова свих учесница.

Да ће мултиперспективна историјска читанка, извазвати буру на простору бивше Југославије због различитог тумачења и разумевања ратова, уместо дневнополитичких верзија тих догађаја сигурна је Дубравка Стојановић, али је, такође, и сигурна да је ова читанка због више различитих страна у виђењу једног догађаја добар алат за наставнике који су прошли семинар.

Једна од књига обрађиваће период од 1990. године па до проглашења независности Косова 2008 године.

„Једно и друго су изузетно болни и компликовани периоди за читав регион. Регион је поново био подељен на различите начине било гвозденом завесом, било земљама чланицама и нечланицама ЕУ, дакле, ми причамо причу о региону који је увек на некој историјској ветрометини, тако да су ове године наравно југословенски ратови најтежи део наше најновије историје па смо морали да поцнемо да се бавимо тиме“, објашњава историчарка Дубравка Стојановић.

Више од 2.000 наставника у региону прошло је кроз семинаре, али у односу на претходне уџбенике, нови су мултиперспективни што значи да се о једном тешком догађају говори из више позиција.

„Ако је то ‘Олуја’ говори се о томе са хрватске позиције, говори се са српске позиције и тиме се отвара дискусија шта је заправо тај догађај и како разумети тако различита тумачења у зависности од позиције како сте у једном догађају били, дакле ми то хоћемо да научимо ђаке, не да науче датуме, датуми се налазе на Гуглу, ми хоћемо да их научимо да критички читају оно што им се нуди“, додаје историчарка.

Са друге стране, историчар Чедомир Антић сматра да је читанка кориснија за наставнике него за ученике, јер тврди да дете које тек учи историју не може да је учи из извора и да је за ученике комликовано да тумаче нешто око чега не може да се усагласи ни историографија.

„Овде имамо покушај да се посредством извора који се представљају, представи више страна тумачења историје. Међутим, историја без обзира што није наука као физика и хемија има своју методологију. Према томе потпуно је бесмислено ту инсистирати на толеранцији, и на неким демократским вредностима. Подсетићу вас да је Србија била једина земља на простору бивше југославије која је хтела да очува јединствену државу, а у тој држави су били и јединствени уџбеници, зашто би сада неко у држави прихватио да у понуду да уџбенике другој држави, односно тумачење уџбеника других држава“, каже Антић.

Да ли и Енглези и Американци уче децу да критички читају?

Заговорници оваквог модела нису навели да ли, рецимо, ученици у Израелу мултиперспективно уче о нацистичком погледу на Аушвиц и „јеврејско питање“ у Хитлеровој немачкој из перспективе доктора Јозефа Менгелеа или у Енглеској уче и из перспективе жртава о невиђеним зверствима која је починила енглеска војска широм планете током векова освајања или да ли у Шпанији деца уче о зверствима шпанских освајача у Јужној Америци и из перспективе тамошњих Индијанаца. Није јасно ни да ли млади Американци на часовима историје уче из мултиперспективних читанки о недавним најсуровијим мучењима у затвору у Гвантанаму из перспективе заробљених муслимана или о америчким злочинима у Ираку из перспективе невиних жртава или о бомбардовању Србије из перспективе невиних српских жртава… како би научили да критички читају оно што им се нуди.

Кроз нови приступ изучавања историје до сада је прошло око 8.000 ђака у региону, јавља Б 92.

Извор; Мондо