Mladen Diklić o srpskim kostima koje je vadio kao brigadir iz reke Save

Za Srpsku istoriju govori Mladen Diklić, čovek koji je na radnoj akciji u Hrvatskoj vadio kosti stradalih Srba od ustaških koljača.

Intervju vodi Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta SRPSKA ISTORIJA

–Mladene, recite nam nešto o dogaćaju iz 1983. gde ste vi bili učesnik na ORA Jasenovac, kao brigadir slovenačke brigade „Prežihov Voranc“ – Ravne na Koroškem, i kakva su iskustva iz tog perioda koji pamtite?

Već na početku smo imali neprijatnih iskustva u Novskoj i okolini, gde su pojedini proustaški elementi, psovali srpskim brigadirima majku srpsku. Ali, sve se to zataškavalo zarad „Bratstva i jedinstva“, koje , vidi se iz navedenog, nikada nije zaživelo u tim hrvatskim krajevima. Jedino su, nažalost, Srbi bili opredeljeni za tako nešto, i najviše su se upravo oni i izjašnjavali kao jugosloveni.

– Srećom da je reka Sava u tom periodu imala nizak vodostaj.

Nedugo po početku akcije, reka Sava je imala nizak vodostaj, i počele su da se pojavljuju ljudske kosti, a i na nasipu, koji se oronio, svugde su se videle kosti. Odmah je naloženo da se iz svih prisutnih brigada, izdvoje pojedinci, i da se napravi posebna brigada, koja je upućena na vađenje kostiju.

-Osim kostiju šta ste nalazili?

Kosti su vađene i iz same reke, mulja, obale i nasipa… Nalaženi su okovi sa lancima na tim kostima… A kostiju je bilo mnogo, cela obala… a i dublje na kopnu su se videla ogromna ulegnuća u zemlji, na velikim površinama, koja nedvosmisleno pokazuju da su to grupne grobnice. Što se i ispostavilo tačnim.

Kosti smo slagali na gomile, pokušavajući da ih koliko tiliko klasifikujemo… lobanje, butne, karlice, vilice, pršljenovi… Gomile su postajale sve veće i veće… Ni broja se ne zna  koliko ih je bilo…

Sećam se da sam na jednom mestu, primetio deo dečje cipelice, i polako razgrćući zemlju, izvadio sam skoro ceo dečiji skelet…

Kosti su se osipale, jer su bile prekrivane krečom, čiji tragovi su se i dalje videli na pojedinim delovima. Nalazili smo i razne druge delove odeće, nakita, zubnih navlaka. Pretpostavka je bila da su ovde pobijeni pred kraj rata, kada su ustaše bile već u panici, jer zna se da dok je logor „normalno“ funkcionisao, sve predmete su ustaše oduzimale ,i nakit, i zlatne navlake i naočare…

I upravo jer su bili u žurbu da pobiju svedoke, i zataškaju zločine, nisu stigli još i da pljačkaju.

–Šta se desilo sa kostima i pronađenim predmetima, da li se išlo do kraja ili je bio obustavljen rad?

Verovatno su političari tadašnje hrvatske, zatečeni količinom izvađenih kostiju, naredili obustavu daljih iskopavanja, i organizovali brzu sahranu istih na skromnoj ceremoniji. Jer, valjalo je zataškati koliko su ljudi pobili ustaški zlotvori.

E, upravo da bi sakrili istinu, i obustavili su sve to. A da bi se sve to uradilo valjano, bilo bi potrebno organizivati radne akcije sa više brigada, samo za vađenje kostiju, jer je zaista velika površina zemljišta u pitanju, i  zaista gde god da zagrebeš malo, pojavljuju se ljudske kosti.

VJEČNAJA PAMJAT SVIM ŽRTVAMA USTAŠKIH KOLjAČA☦️☦️☦️

Srpska istorija