Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Polemika oko kanonizacije nadbiskupa Alojzija Stepinca traje poduže, a ovih dana je aktuelizovana povodom otkrivanja spomenika u Hrvatskoj i ideje da bi i u Beogradu, pokraj budućeg spomenika Dijani Budisavljević, trebalo podići i Stepinčev. Razlog: učestvovao je u spasavanju na hiljade srpske dece iz logora NDH.
Posle ćutanja dugog sedam decenija, pojavilo se nekoliko knjiga o Dijani, a prva je nastala iz pera moje malenkosti („Svet knjige”, Beograd, 2013). Izdavač je, za dve godine, ponudio i izdanja na engleskom i nemačkom, a Društvo esperantista Beograda je knjigu prevelo i na esperanto. Jedan od ključnih izvora bio mi je Dijanin dnevnik koji je, sve vreme svoje akcije, uredno vodila. Ovoga puta ću predočiti ono što je Diana u dnevniku zapisala o Stepincu prilikom dva susreta s nadbiskupom tokom trajanja akcije spasavanja dece. Pri prvom susretu (1. decembar 1941) zapisala je:
„Moj prvi prijem kod nadbiskupa dr Stepinca. I tamo je rezultat razgovora bio potpuno negativan. Nadbiskup mi je rekao da nema nikakvog uticaja na vladu, tamo ništa ne može izmoliti. Spreman je zauzeti se za stvar, ali unapred zna da ne može ništa postići.”
Pola godine kasnije (26. maja 1942), Diana uspeva da isposluje drugu audijenciju kod nadbiskupa, a evo kako ju je opisala:
„Nadbiskup je veoma suzdržan. Ne želi se zainteresovati. Kaže da nema nikakvog uticaja na vladu. Ispričao mi je da je zbog stana jedne Židovke bio kod nekog ministra. Taj mu je obećao da će žena moći da ostane u stanu, a sad je, uprkos tome, žele iz stana izbaciti. Kažem da sam došla tražiti da spase jedan narod, a on mi priča o nekakvom stanu.”
Direktor Stepinčevog „Karitasa” Stjepan Dumić svedočio je, 16. oktobra 1945, u Odeljenju zaštite naroda: „Nadbiskup je imao 110 krava muzara, ali partizanska deca (ona koju je Diana izbavila iz logora – prim. B. L.) nisu dobila ni kapi mleka. Zagreb je pun kanoničkih kurija. Nijedan kanonik, pa ni sam nadbiskup, nisu ustupili nijednu prostoriju za decu. Zbog toga su smeštena u nadbiskupov vrt za palme.”
Dodajmo, na kraju, šta su izvestila dvojica predstavnika NDH u Vatikanu, Nikola Rušinović i Ervin Lobkovic. Prvi izveštava da je Stepinac u Vatikanu izjavio da je mogao prevesti 400.000 Srba u katoličanstvo, ali je uspeo da prevede samo sto hiljada „pošto je pravoslavni elemenat toliko zaostao da ne zna ni za najbitnija načela svete vere”. Lobkovic izveštava da je, pri poseti papi u maju 1943. godine, Stepinac vrlo pozitivno izvestio o NDH, ali je „neke stvari, s kojima se on inače nikako ne slaže – prećutao, samo da stvori o NDH što bolji utisak”.
Boško Lomović, Gornji Milanovac
Izvor: POLITIKA
Vezane vijesti:
Otvorena izložba „Dijanina deca“ u Domu Vojske
Diana Budisavljević: Pred nosom režimu, za hiljade života …
Mataušić: Istina o spašavanju srpske djece krila se u …
Potresan apel logorašice iz „Jasenovca“: Sve su mi pobili, bar mi brata nađite
One Response
Šta bi mi mogli drugo saznati o Stepincu i Dijani, osim onoga što su Titoisti prečistili. Svi ti izvori koje ste naveli su nepouzdani. Ko je onda Dijani otvorio vrata logora, ko je toliko bio uticajan. Priča treba biti potpuna , a ne polovična.