Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Више стотина Срба и Грка на грчком острву Видо одала почаст српским воjницима страдалим после повлачења преко Албаниjе у Првом светском рату
ВИШЕ стотина Срба и Грка сjатило се у среду на грчко острво Видо да одаjу почаст српским воjницима страдалим после повлачења преко Албаниjе у Првом светском рату. Маjора српске воjске коjи jе на труби изводио наjпознатиjу песму о наjвећоj српскоj голготи „Тамо далеко“, тихо певушећи, пратила jе већина присутних. Мук, jеза, покоjи уздах дама у поодмаклим годинама, сузе у очима тинеjџера, казивања о славним прецима, обележили су дан на Виду.
У знак сећања на 250.000 страдалих цивила и воjника, комеморативноj манифестациjи jе присуствовала и државна делегациjа Србиjе, коjу jе предводио jе министар рада Александар Вулин. Венце у Спомен-костурници положили су jош и Братислав Гашић, министар воjни, као и грчки званичници, градоначелник Крфа, официри грчке воjске, морнарице, представници српских удружења за неговање традициjе ослободилачких ратова…
– Кажу да се важност jедног народа мери силом његових неприjатеља, али кажу и да се вредност jедног народа мери добротом његових приjатеља – рекао jе министар Вулин. – Наши неприjатељи су увек били велики и превелики, али наши приjатељи су били jош већи. Србиjу су неприjатељи сами бирали, али jе Србиjа сама бирала своjе приjатеље. Пре сто година, у часовима незамисливе патње, изабрали смо грчки народ за своjе приjатеље. А и они су изабрали нас, решени да нас пригрле, придрже, заплачу и буду уз нас.
Према његовим речима, Велики рат за Србе ниjе био никаква бесмислена кланица у коjоj су сви постали исти, и агресори и они коjи су се бранили, и злочинци и жртве. Први светски рат jе за нас борба за слободу, за опстанак, за право да Срби постоjе, говоре своjим jезиком и уређуjу своj живот. Не могу аустро-угарске армиjе да буду исте као они коjи су своjе земље бранили. И не може 42. вражиjа да буде иста са Дринском дивизиjом, и не могу спаљени праведници у Мачви да буду исти као они коjи су их по црквама палили, вешали им очеве и маjке.
– Све у животу може да се мења, да се замени за неку другу вредност. Па тако и у историjи jедног народа све може да се замени, осим слободе. Срби своjу слободу цене, воле и никада, баш никада, нису питали да ли може бити замењена за нешто друго или jоj се може одредити цена. Слобода и дужност су речи коjе су означиле генерациjу на чиjим гробовима стоjимо и мораjу бити речи коjе ће означити генерациjу у чиjе име jа говорим – рекао jе Вулин.
Гробна тишина била jе и када су министри Вулин и Гашић у таласе Јонског мора положили ловорове венце српским воjницима. Отела се суза и младоj кадеткињи Воjне академиjе, коjа jе на оваj пут имала част да крене као jедна од наjбољих у класи. Брзо се прибрала после упозорења старешине: „Српски официри не плачу!“
Извор: Вечерње Новости
Везане виjести:
Зеjтинлик: Последња веза са уснулим пуковима
Обележавање годишњице искрцавања српске воjске на Крф и Видо
