Дејтон – две деценије после

Две деценије од Дејтона (21. новембра 1995. парафиран споразум) ове се године обележавају у атмосфери и даље присутних подела између ентитета

Две деценије од Дејтона (21. новембра 1995. парафиран споразум) ове се године обележавају у атмосфери и даље присутних подела између ентитета, уз настојање Сарајева да јача институције федерације, али и уз решеност и одлуку Републике Српске да се о односима у заједничкој држави изјасни референдумом.

Међународним званичницима не свиђа се идеја о референдуму, а званични Београд у тој намери Српској саветује уздржаност.

Истина, није то референдум о останку у заједничкој држави, већ ће се грађани питати подржавају ли „неуставно и неовлашћено“ наметање закона од стране високог представника међународне заједнице, посебно оних у суду и тужилаштву.

Српски премијер Александар Вучић тим поводом раније је изјавио да је саслушао аргументе председника РС Милорада Додика, да је покушао да му укаже на неке своје ставове, сагледавши проблем из „ширег угла“, те да је закључио да је неопходно да „о свим питањима још размислимо“.

Од Дејтона је прошло 20 година и јесте тим споразумом заустављен крвави рат у Босни и Херцеговини, али је и тада и касније било много виђења и тумачења и рата и Дејтонског споразума.

Несумњиво је, међутим, да се и сам споразум две деценије од потписивања различито интерпретира, да по мишљењу многих у Босни и Херцеговини, РС али и међународној заједници, практично и не постоји, да је „потопио“ сам себе, непримењив је, превазиђен и непотребан, због чега се већ неколико година говори о потреби његове допуне или ревизијие.

О томе, потврдила је то прошле године приликом посете Сарајеву висока представница ЕУ Федерика Могерини, нико у Европи не размишља, а о неком новом Дејтону „нема ни говора“.

Могерини је тада реаговала на Декларацију Хрватског сабора о успостављању симетричне федерације у случају да се не постигне консензус о стварању хрватске федералне јединице.

Њена је реакција, иначе, била на трагу немачко-британске иницијативе којом Немачка и Велика Британија иницирају нови план о убзању реформи у БиХ, што би, сматрају, тој земљи отворило европску перспективу и наду да ће ствари почети значајније да се мењају.

Наиме, немачки и британски министри спољних послова Франк-Валтер Šтајнмајер и Филип Хамонд у Берлину су представили план по којем би новоизабране власти у БиХ и писмено преузеле обавезу спровођења власничких, социјалних и правних реформи нужних за чланство у ЕУ, а као награду одмах би добили ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању с Унијом (САА), потписаног још 2008. године.

Тачку на причу о промени Дејтона ставио је, чини се, и британски амбасадор у Босни и Херцеговини Едвард Фергусон који је пред прошлу годишњицу изјавио да је БиХ по том споразуму земља са два ентитета и да ће „тако и остати“.

Упитан да ли до промена Дејтона може да дође „кроз неку акцију изван БиХ“, Фергусон је рекао да се „устав може мењати само на уставан начин“, а „не од стране међународне заједнице“ и „не путем незаконитих референдума“.

И док председник Додик не оспорава европски пут БиХ, истиче чак да ће подржати и немачко-британску иницијативу „уколико она не задире у уставне надлежности РС“, власт у Бањалуци позива се на чињенице које говоре о перманентном одузимању надлежности Српској али и на то да се поступци против починилаца ратних злочина у Сарајеву воде траљаво, што је све, тврде, разлог да се грађани РС на референдуму изјасне желе ли даље тим путем.

„Постоји дејтонска структура, предвиђена уставом, као и антидејтонска реалност у БиХ. Та антидејтонска реалност произвела је 80 институција махом одлукама Високог представника за БиХ, које нису производ обавеза предвиђених Дејтонским споразумом“, изјавио је председник Додик баш данас у Београду на конференцији „Дејтонски споразум-две деценије мира и поуке за свет“.

Правно насиље над Дејтонским споразумом од стране високих представника у БиХ већ годинама помиње аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић, који тврди да су међународни представници „изменили тај акт у пракси, незаконито пребацивали надлежности са ентитета на централну власт, те смењивали непослушне политичаре“.

С друге стране, подршка променама Дејтонског споразума и постојећег уставног уређења БиХ у Федерацији не јењава, а политички аналитичар из Сарајева Алмир Терзић сматра да би реформама требало успоставити функционалнију државу која ће задовољити интересе сва три конститутивна народа, националних мањина, грађана БиХ.

Истовремено, Брендон Тинсли, стручњак за спољну политику, мањинска права и европски национализам са Оксфорда, тврди како већина западних политичара сматра да БиХ више није важна, јер је 1995. године постигнут какав-такав мировни споразум, те указује да данас тај споразум представља чак и регионални проблем, због чега је ЕУ сада дужна да „реши ситуацију коју је сама направила“.

О потреби промена у БиХ говори и председник Хелсиншког одбора за људска права у РС Бранко Тодоровић, који, међутим, упозорава да њих не могу донети они који су се у протеклим годинама осведочили само у опструкцијама реформи, корупцији и криминалу.

Међународна заједница, пре свега ЕУ, мора да преузме већу одговорност за све оно што се дешава у БиХ, јер за то има и мандат и обавезу, слаже се Тодоровић с Тинслијем.

„Неприхватљиво је да се из релативног благостања у ЕУ, посматрају властодршци у суседству како крше све цивилизацијске норме и вредности и одбијају да примене преузете обавезе и када су људска права у питању. Не заборавимо, Европска конвенција за људска права и основне слободе надређена је Уставу БиХ и требало би да се примењује“, поручује Тодоровић.

Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, иначе, потписан је пре 20 година Паризу и тим је споразумом окончан рат у БиХ, који је трајао од 1992. до 1995.

Споразум су, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, потписали некадашњи председници Србије Слободан Милошевић и Хрватске Фрањо Туђман, те Алија Изетбеговић из БиХ.

Био је то крајњи исход шатл-дипломатије, коју је почео Ричард Холбрук са својим тимом под покровитељством САД-а, а која је подразумевала посредничку дипломатију између зараћених страна.

Споразум је званично потписан у Јелисејској палати у Паризу 14. децемба 1995.

Један од основних принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован била је подела БиХ по принципу 51 одсто територије Федерацији БиХ и 49 одсто Републици Српској, док је као посебан успостављен Дистрикт Брчко.

Споразум је највећа овлашћења дао ентитетима и назначио основна овлашћења за ниво заједничких државних органа, а потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН-а, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавање неспоразума на мирољубив начин.

Дејтонски споразум има укупно 11 анекса, који покривају војне, политичке и цивилне аспекте мировног договора, као и регионалну стабилизацију. Анекс четири тог споразума је и данас Устав БиХ.

У међувремену, оригинал документа је изгубљен, политичари у БиХ и даље расправљају о његовој ревизији и док је дан успостављања мировног споразума у Републици Српској републички празник и нерадни дан, у Федерацији БиХ је обичан радни дан – тамо ће се празновати 25. новембра, Дан државности БиХ.

Током 20 година било је неколико неуспешних покушаја уставне реформе Дејтонског споразума.

Да ли је Дејтон превазиђен, што заговарају неки међународни званичници, али и поједини у Федерацији, или су изворни елементи тог споразума и данас веома примењиви, тема је и на 20. годишњицу од потписивања, а своју приврженост Дејтону јуче је у Београду још једном потврдио председник РС, оценивши да је Дејтонски споразум један од десет најбољих међународних уговора у свету, због чега су, сматра, неоправдани захтеви за промену Устава и споразума.

„Дејтонски споразум је донео мир у БиХ и утврдио друштвено политичко уређење које је федерално-конфедералног типа. На тај начин, он је пронашао модел који је најбољи и најприхватљивији за БиХ јер БиХ је земља у којој само компромис може донети одређена решења“, рекао је Додик на скупу на ком се говорило о дометима Дејтона.

Приметио је, међутим, да се Република Српска залаже за компромис, али не по цену да јој се одузимају надлежности и без сагласности ентитета преносе на неког другог.

А професор Факултета политичких наука у Бањалуци Ненад Кецмановић јуче је на истом скупу поручио да су највећи и најдоследнији браниоци Дејтонског споразума управо Република Српска и српски народ.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Ноћни састанци однијели Сарајево, Брчко и море

Незајажљиви Изетбеговић и податни Милошевић