fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Дејан Ристић, историчар: Сјећање на логоре смрти и даље доминантно политичко, а не људско питање

Београд – Јасеновац мора да постане мјесто које окупља све оне који искрено жале за прецима који су страдали у систему логора смрти, али и све припаднике савремене генерације који имају знање и свијест о ономе шта се тамо догодило, рекао је историчар Дејан Ристић.

Дејан Ристић
Дејан Ристић

Ристић, који је и бивши директор Народне библиотеке Србије, указао је да одвојено обиљежавање годишњице пробоја из Јасеновца шаље поруку да је сјећање на Јасеновац и даље доминантно политичко, а не доминантно људско /питање/ – што би требало да буде.

Он је за Радио-телевизију Србије рекао је да постављање табле припадницима ХОС-а са уписаним усташким поздравом „За дом спремни“ представља лошу поруку коју Хрватска шаље прије свега својим грађанима, али и региону.

Ристић је оцијенио скандалозном одлуку да се награда града Загреба додијели Јакову Седлару за документарни филм „Јасеновац – истина“ и указао да „то говори о стању духа у једној земљи ако аутор једног таквог остварења може да добије годишњу награду главног града те земље“.

„Најблаже речено она је спорна, скандалозна. Ако неко направи играно-документарно остварење на тему Јасеновца и притом свесно минимизира број жртава и не само да га минимизира, него и мења карактер тог места од логора смрти у радни логор, не да не заслужује награду, него јавну и сваку другу осуду“, рекао је Ристић.

Када је ријеч о раду мјешовите православно-римокатоличке комисије о одговорности кардинала Алојзија Степинца током и након Другог свјетског рата, Ристић је увјерен да ће њен рад допринијети објективнијем сагледавању контроверзне личности какав је Степинац био.

„У којој мери ће она утицати на коначну одлуку папе – то је тешко рећи. Моје мишљење је да овај папа неће канонизовати Степинца за свог понтификата, али то је претпоставка на основу његових поступака“, закључио је Ристић.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Историчар Дејан Ристић: Хитлер уништио књиге да затре српско …

Изгон Цркве са Космета 1945-1950. | Јадовно 1941.

Непознато о бомбардовању Народне библиотеке Србије: Дан …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: